Кишкунхалаш
Кишкунхалаш мађ. Kiskunhalas | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Регија велике јужне равнице |
Жупанија | Бач-Кишкун |
Срез | Кишкунхалаш |
Становништво | |
Становништво | |
— | 29.168 |
— густина | 128,17 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 25′ 50″ С; 19° 29′ 05″ И / 46.43066° С; 19.48466° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 227,58 km2 |
Поштански број | 6400 |
Позивни број | 77 |
Веб-сајт | |
www.kiskunhalas.hu |
Кишкунхалаш (мађ. Kiskunhalas) град је у Мађарској. Кишкунхалаш је четврти по величини град у оквиру жупаније Бач-Кишкун.
Град има 29.168 становника према подацима из 2008. године.
Град је познат по старој техници израде чипке, која је данас изложена у Музеју чипке.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Кишкунхалаш се налази у јужном делу Мађарске, близу границе са Србијом. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 130 километара јужно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, на северном ободу Телечке пешчаре.
Историја
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
[уреди | уреди извор]По процени из 2017. у граду је живело 27.317 становника.
1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
---|---|---|---|
29.872 | 29.759 | 28.285 | 27.317 |
Срби у месту
[уреди | уреди извор]Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (мај 2018) |
Током 18. и 19. века у граду "Халашу" су живеле неке трговачке православне породице попут Дамјановић, Димитријевић, Трандафил, Јовановић и Грек. Ради се о православним Србима и Грцима (Цинцарима). Најзначајнија је била породица Јовановић-Јоану-Јанош, а упамћена је као велики добротвор обе православне цркве у Сегедину. У оној Св. Николе о томе постоје и писани записи.
Почетком 21. века у Кишкунхалашу постоји старо реформаторско (калвинистичко) гробље где има појединачних православних споменика. Раније је постојала православна парцела у оквиру гробља, али код санације истог због стамбене градње она је изгубљена. Преостала су само три мермерна споменика и то породице Јовановић, који се пренети на североисточни део гробља. Два споменика су са епитафима на мађарском, а један на мађарско-грчком језику.[1]
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска кућа Кишкунхалаша
-
Реформатска црква
-
Музеј чипке