Кишкунхалаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Кишкунхалаш
мађ. Kiskunhalas
Kiskunhalas3.jpg
Панорама новог дела града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Бач-Кишкун
Срез Кишкунхалаш
Становништво
Становништво
 —  29168
 — густина 128,16/км2
Географске карактеристике
Координате 46°25′55″ СГШ; 19°29′18″ ИГД / 46.431944° СГШ; 19.488333° ИГД / 46.431944; 19.488333Координате: 46°25′55″ СГШ; 19°29′18″ ИГД / 46.431944° СГШ; 19.488333° ИГД / 46.431944; 19.488333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 227,58 км2
Кишкунхалаш на мапи Мађарске
Кишкунхалаш
Кишкунхалаш
Поштански број 6400
Позивни број 77
Веб-сајт
www.kiskunhalas.hu

Кишкунхалаш (мађ. Kiskunhalas) град је у Мађарској. Кишкунхалаш је четврти по величини град у оквиру жупаније Бач-Кишкун.

Град има 29.168 становника према подацима из 2008. године.

Град је познат по старој техници израде чипке, која је данас изложена у Музеју чипке.

Географија[уреди]

Град Кишкунхалаш се налази у јужном делу Мађарске, близу границе са Србијом. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 130 километара јужно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, на северном ободу Телечке пешчаре.

Историја[уреди]

Становништво[уреди]

По процени из 2017. у граду је живело 27.317 становника.

Демографија
1990. 2001. 2011. 2017.
29.872 29.759 28.285 27.317

Срби у месту[уреди]

Током 18. и 19. века у граду "Халашу" су живеле неке трговачке православне породице попут Дамјановић, Димитријевић, Трандафил, Јовановић и Грек. Ради се о православним Србима и Грцима (Цинцарима). Најзначајнија је била породица Јовановић-Јоану-Јанош, а упамћена је као велики добротвор обе православне цркве у Сегедину. У оној Св. Николе о томе постоје и писани записи.

Почетком 21. века у Кишкунхалашу постоји старо реформаторско (калвинистичко) гробље где има појединачних православних споменика. Раније је постојала православна парцела у оквиру гробља, али код санације истог због стамбене градње она је изгубљена. Преостала су само три мермерна споменика и то породице Јовановић, који се пренети на североисточни део гробља. Два споменика су са епитафима на мађарском, а један на мађарско-грчком језику.[1]

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]