Кишкереш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кишкереш
мађ. Kiskőrös
Szent József katolikus templom és Kiskőrös városháza, Kiskőrös1.jpg
Градска римокатоличка црква
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБач-Кишкун (жупанија)
СрезКишкереш
Становништво
Становништво
 — 14.452
 — густина141,37 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°37′13″ СГШ; 19°17′02″ ИГД / 46.620381° СГШ; 19.283811° ИГД / 46.620381; 19.283811Координате: 46°37′13″ СГШ; 19°17′02″ ИГД / 46.620381° СГШ; 19.283811° ИГД / 46.620381; 19.283811
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина102,23 км2
Кишкереш на мапи Мађарске
Кишкереш
Кишкереш
Поштански број6200
Позивни број78
Веб-сајт
kiskoros.hu

Кишкереш (мађ. Kiskőrös, свк. Malý Kereš) град је у Мађарској. Кишкереш је један од важнијих градова у оквиру жупаније Бач-Кишкун.

Кишкереш је имао 14.452 становника према подацима из 2009. године.

У Кишкерешу је рођен Петефи Шандор, познати мађарски песник и револуционар српских корена.

Географија[уреди]

Град Кишкереш се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 130 километара јужно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, близу десне обале Дунава. Надморска висина града је око 100 m.

Историја[уреди]

У Кишкерешу су 1933. године, од стране археолога др Фетиха откривени гробови старих Авара.[1]

Александар Петровић познатији као Шандор Петефи, син Стефана Петровића, највећи мађарски песник рођен је у Кишкерешу.

Кишкерешки житељ, Србин Арон Петровић трговац пре 1806. године[2] се преселио у Бају. Његов син Димитрије Петровић рођен 1799. године у Кишкерешу (или Баји?), је по доласку у Бају, са 10 година живота почео озбиљније учити српски језик. У Кишкерешу је језик средине био словачки, а ни школе није било српске, због већине становника. Млади Димитрије је рано остао без родитеља, Арона и Ане, па је кренуо на трговачки занат. Постмајстор (поштар) бајски Брановачки знао је за његове уметничке пориве и одвео га је и уписао на бечку Академију. Петровић се истао својим радовима и много је награда добио, па се од њих издржавао. Димитрије ће 1830. године завршити Академију у Бечу и тамо остати да живи и ради као успешни уметник, академски вајар тзв. "ликописац" и "ликоливац".[3]

У месту је 1814. године рођен Јанко Шафарик, лекар, словачки славист синовац професора Павела Шафарика, који је пола живота провео радећи у Србији, где је умро 1876. године.

Становништво[уреди]

По процени из 2017. у граду је живело 13.943 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
14.91115.35214.23613.943

Од тога Мађари чине око 94%, Словаци 3%, а Роми 2%.[тражи се извор]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Време", Београд 1933. године
  2. ^ "Настављеније о дужностјах сопствених свјакаго Христјанина", Будим 1806.
  3. ^ "Србски народни лист", Будим 1840. године

Спољашње везе[уреди]