Кишкереш
| Кишкереш мађ. Kiskőrös | |
|---|---|
Градска римокатоличка црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Регион | Велика јужна равница |
| Жупанија | Бач-Кишкун |
| Срез | кошкерешки |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 14.452 |
| — густина | 141,37 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 37′ 13″ С; 19° 17′ 02″ И / 46.620381° С; 19.283811° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 102,23 km2 |
| Поштански број | 6200 |
| Позивни број | 78 |
| Веб-сајт | |
| kiskoros | |
Кишкереш (мађ. Kiskőrös, слч. Malý Kereš) је град у Мађарској. Кишкереш је један од важнијих градова у оквиру жупаније Бач-Кишкун.
Кишкереш је имао 14.452 становника према подацима из 2009. године.
У Кишкерешу је рођен Петефи Шандор, познати мађарски песник и револуционар српских корена.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Кишкереш се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 130 километара јужно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, близу десне обале Дунава. Надморска висина града је око 100 m.
Историја
[уреди | уреди извор]У Кишкерешу су 1933. године, од стране археолога др Фетиха откривени гробови старих Авара.[1]
Александар Петровић познатији као Шандор Петефи, син Стефана Петровића, највећи мађарски песник рођен је у Кишкерешу.
Кишкерешки житељ, Србин Арон Петровић трговац пре 1806. године[2] се преселио у Бају. Његов син Димитрије Петровић рођен 1799. године у Кишкерешу (или Баји?), је по доласку у Бају, са 10 година живота почео озбиљније учити српски језик. У Кишкерешу је језик средине био словачки, а ни школе није било српске, због већине становника. Млади Димитрије је рано остао без родитеља, Арона и Ане, па је кренуо на трговачки занат. Постмајстор (поштар) бајски Брановачки знао је за његове уметничке пориве и одвео га је и уписао на бечку Академију. Петровић се истао својим радовима и много је награда добио, па се од њих издржавао. Димитрије ће 1830. године завршити Академију у Бечу и тамо остати да живи и ради као успешни уметник, академски вајар тзв. „ликописац” и „ликоливац”.[3]
У месту је 1814. године рођен Јанко Шафарик, лекар, словачки славист синовац професора Павела Шафарика, који је пола живота провео радећи у Србији, где је умро 1876. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]По процени из 2017. у граду је живело 13.943 становника.
| 1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
|---|---|---|---|
| 14.911 | 15.352 | 14.236 | 13.943 |
Од тога Мађари чине око 94%, Словаци 3%, а Роми 2%.[тражи се извор]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Средиште Кишкереша
-
Родна кућа Шандора Петефија
-
Родна кућа и статуа Шандора Петефија
-
Рода у гнезду у Кишкерешу (Акасто)
-
Натпис
