Henrik Šegren
| Henrik Šegren | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. jul 1899. |
| Mesto rođenja | Köping Municipality, šved. Köping on Mälaren Švedska |
| Datum smrti | 17. septembar 1986. (87 god.) |
| Mesto smrti | Lund, Švedska |
| Prebivalište |  Švedska |
| Obrazovanje | Univerzitet Geteborg |
| Naučni rad | |
| Polje | Medicina |
| Poznat po | Šegrenov sindrom |
Henrik Samuel Konrad Šegren (šved. Sjögren, Henrik Samuel Conrad; 23. jul 1899 — 17. septembar 1986) je bio švedski oftalmolog, koji je 1933. prvi opisao autoimuni poremećaj (sindrom suvoće suznih i pljuvačnih žlezda), koji je kasnije po njemu dobio naziv Šegrenov sindrom.[1]
Eponimi[uredi | uredi izvor]
- Šegrenov sindrom — (engl. Sjögren's syndrome)
Naziv sindroma izveden iz imena Henrika Šegrena. On je zaseban entitet bolesti za koju se u lekarskoj praksi koriste (po nekima ispravno a po nekima ne), i drugi nazivi sa sličnom ali ne i potpuno identičnom simptomatologijom bolesti: [2]
- Gužeroova bolest — (engl. Gougerot's disease) čiji je naziv izveden iz imena francuskog dermatologa Anri Gužeroa, koji je ovu bolest nepotpuno opisao.
- Mikuličeva bolest, — (engl. Mikulicz's disease) čiji je naziv izveden iz imena Johan Mikulič [3] Neki autori smatraju ovu bolest i Šegrenov sindrom kao identične, dok drugi ukazuju da su to dva odvojena entiteta, zbog odsustva reumatoidnog artritisa u Mikuličevoj bolesti.
Život i delo[uredi | uredi izvor]
Henrik Samuel Konrad Šegren je rođen u šved. Köping on Mälaren; 17. septembara, 1986. od oca trgovca Andersa Konrada Johansona i majke Marte Emeli Šegren (šved. Anders Conrad Johansson and Marta Emelie Sjögren). Gimnaziju je završio u Vesterosu (šved. Västerås 1918. Medicinu je završio 1922. na Karolinskom institutu. Stručno zvanje lekara stakao je 1927, a 1928. se oženio Marijom Helgren (šved. Maria Hellgren), ćerkom jednog od najistaknutijih oftalmologa u Stokholmu.
Henrikovo interesovanje za oftalmologiji datira iz 1925. kada se on kao lekar stažista u šved. Serafimerlasarettet prvi put sreo sa bolesnicom starom 49 godina koja je bolovala od „suvog sindroma“ suznih žlezda (kako su ovaj poremećaj tada zvali) Ubrzo nakon toga kao lekar zapošljen u šved. Sabbatsbergs sjukhus, u vrlo kratkom vremnu Šegren je otkrio kod još četiri pacijenta slične simptome bolesti koje će kasnije opisati u doktorskoj disertaciji.
Šegren je prvi put 1933. u doktorskoj disertaciji šved. “Zur Kenntnis der keratoconjunctivitis sicca” opisao sindrom koji se karakteriše pojava suvoće u očima i ustima, praćena bolom u zglobovima, koji će po njemu kasnije dobiti naziv Šegrenov sindrom. Njegova doktorska teza nije posedovala dovoljno visok stručni nivo za dodelu akademskog zvanje docenta, tako da je Šegrenu bilo uskraćeno da karijeru nastavi kao profesor oftalmologije.
Slične simptome bolesti kod tri bolesnika 1925. uočio je i Anri Gužero Henri Gougerot 1881-1955, francuski dermatolog koji ih je opisao kao progresivnu atrofiju pljuvačnih žlezda povezanu sa suvim očima, ustima, i suvom vaginom, (pa se u literaturi, za označavanje ove bolesti, može naći i naziv Šegren-Gužeroov sindrom (engl. Sjögren-Gougerot syndrome).
Šegren je prikupio i obradio veći broj podatka, od znatno većeg broja pacijenata, (od Henri Gougerot), sa simptomatologijom ove bolesti i prikupio veliki broj histoloških uzorka tkiva iz egzokrinih žlezdi sa znacima limfocitne infiltacije. Ova svoja istraživanja Šegren je objavio 1933. u doktorskoj disertaciji pod nazivom (šved. Zur Kenntnis der keratoconjunctivitis sicca).
Tokom 1943, Šegrenova obimna istraživanja su prevedena na engleski pri čemu se opisana bolest počela nazivati Šegrenov sindrom (engl. Sjögren's syndrome). U Francuskoj se uvrežio termin Gužero sindrom i francuzi ga koristi decenijama, na osnovu samo tri istražena slučaja iz 1925. Šegrenova znatno originalnija, obimnija i sadržajnija istraživanja opravdavaju primenu danas opšteprihvaćenog naziva Šegrenov sindrom (engl. Sjögren's syndrome (Henrik Samuel Conrad Sjögren)).
Henrik Šegren je umro 17. septembra 1986. u Lundu (Lund).
Priznanja[uredi | uredi izvor]
- 1957. imenovan je za vanrednog profesora na univerzitetu u Geteborgu.
- 1961. imenovan je za počasnog profesora u Geteborgu
- 1951. Australijsko društvo oftalmologa proglasilo je Šegrena za počasnog člana njihovog društva.
- 1970. imenovan je za počasnog član Američkog udruženja reumatologa
- 1876. Škotska reumatološka organizacija i Kraljevski koledž lekara i hirurga u Glazgovu imenovao je Šegrena za počasnog člana ovih organizacija.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Biography of Henrik Samuel Conrad Sjögren na www.whonamedit.com
- ^ Henrik Samuel Conrad Sjögren, Related eponyms, na:www.whonamedit.com
- ^ J. von Mikulicz-Radecki: Über eine eigenartige symmetrische Erkrankung der Thränen- und Mundspeicheldrüsen. Beiträge zur Chirurgie. Festschrift gewidmet Theodor Billroth. Stuttgart, 1892: 610-630. Concerning a peculiar symmetrical disease of the lacrimal and salivary glands. English translation in Medical Classics, 1937, 2: 165-186.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- (jezik: engleski) Murube J. Henrik Sjögren (1899-1986). 2010. Ocul Surf. 2010 Jan;8(1):2-7. PMID: 20105402 PubMed - indexed for MEDLINE, Pristupljeno 21. 2. 2011.
- (jezik: engleski) Mutlu S, Scully C. The person behind the eponym: Henrik Sjögren (1899-1986). J Oral Pathol Med. 1993 Nov;22(10):439 PMID: 8126661 PubMed - indexed for MEDLINE, Pristupljeno 21. 2. 2011.
- (jezik: engleski) Sjögren, Henrik Samuel Conrad What is Whonamedit?
- (jezik: engleski) Noah Scheinfeld MD Sjögren syndrome and systemic lupus erythematosus are distinct conditions; Dermatology Online Journal, Pristupljeno 21. 2. 2011
