Henrik III od Mejsena

Markgrof Henrik III od Majsena, Codex Manesse.

Henrik III, zvani Henrik Slavni ((Heinrich der Erlauchte) (1215 – 15. februar 1288) član dinastije Vetin, bio je markgrof od Majsena i poslednji markgrof od Lužice (kao Henrik IV) od 1221. do njegove smrti; od 1242. takođe landgrof Tiringije.

Život

Rođen verovatno u rezidenciji Albrehtsburg u Majsenu, Henrik je bio najmlađi sin markgrofa Teodorika I, markgrofa od Majsena i njegove žene Jute, ćerke landgrofa Hermana I od Tiringije. Godine 1221. nasledio je svog oca kao markgrof od Majsena i Lužice, prvo pod starateljstvom svog ujaka, landgrofa Ludviga IV od Tiringije, a posle njegove smrti 1227. godine, pod okriljem vojvode Albrehta I od Saksonije. Godine 1230. zakonski je proglašen punoletnim.

Markgrof Henrik III u Drezdenskom Furstenzugu, 1907. godine.

Markgrof Henrik III je imao svoje prvo borbeno iskustvo negde oko 1234. godine, dok je bio u krstaškom ratu u Pruskoj, boreći se protiv Pomezana. Njegovo hodočašće i društvo je dobro dokumentovano od strane Petra Dusburškog, a rezultiralo je izgradnjom zamka Balga, važnog administrativnog centra Tevtonskih vitezova. Godine 1245. posle mnogo godina sukoba sa askanskim markgrofovima Brandenburga, bio je primoran da ustupi tvrđave Kepenik, Teltov i Mitenvalde severno od Donje Lužice. Međutim, 1249. godine, šleski vojvoda Boleslav II Ćelavi mu je dodelio istočnu oblast oko zamka Šidlo na reci Odri, gde je Henrik III osnovao grad Furstenberg.

U borbi između cara Fridriha II Hoenštaufena i pape Grgura IX, markgrof Henrik III je stao na stranu cara. Uzimajući u obzir, car Fridrih II mu je 1242. obećao nasleđe kralja Henrika Raspa kao landgrofa od Tiringije i grofa palatina od Saksonije. Godine 1243. car je takođe verio svoju ćerku Margaretu od Sicilije za Henrikovog sina Albrehta II.

Markgrof Henrik III je ostao odan pristalica Hoenštaufena i tek pre odlaska Fridrihovog sina kralja Konrada IV iz Nemačke nije priznao antikralja Vilijama Holandskog. Nakon smrti kralja Hajnriha Raspa 1247. godine, on je u ratu za tirinško nasledstvo ostvario svoja prava u Tiringiji vojnim putem protiv nekoliko pretendenata: Sofija od Tiringije, ćerka pokojnog landgrofa Ludviga IV, i njen suprug vojvoda Henrik II od Brabanta, kao i princa Zigfrida I od Anhalt-Cerbsta. Posle dugotrajnog rata odvojio je Landgrafiju Hesen na zapadu i dao je Sofijinom mlađem sinu Hajnrihu, ali je zadržao Tiringiju, koju je dodelio svom sinu Albrehtu II zajedno sa Falačkom i Saksonijom. Tiringijska akvizicija značajno je povećala teritorijalne posede Vetina, koji su sada dosezali od šleske granice na reci Bobr na istoku do Vere na zapadu, i od granice sa Bohemijom duž Rudnih planina na jugu do lanca Harc na Severu.

Od 1273. godine, markgrof Henrik III je bio važna podrška novoizabranom Rex Romanorum Rudolfu I Habzburškom u njegovoj borbi protiv rivalskog kralja Češke Otakara II. U sukobu sa Češkom osvojio je, između ostalog, Sajdu i zamak Puršenštajn kod Nojhauzena,

Bio je poznat u celom carstvu kao Slavni princ, poznat kao zaštitnik umetnosti i uzorni vitez, i kao značajan minezinger (ne mešati sa Hajnrihom Frauenlobom), pesnik i kompozitor. Markgrof Henrik III je bio pokrovitelj mnogih turnira i pevačkih takmičenja, na kojima je i sam učestvovao, i naručio čuveni Christherre-Chronik. Komponovao je muziku za himne koje će se pevati u crkvama, uz izričitu dozvolu pape.

Porodica

Godine 1234. markgrof Henrik III se oženio Konstancom Babenberg, ćerkom vojvode Leopolda VI od Austrije. Zajedno su imali dva sina:

• Albreht II, markgrof od Majsena (1240–1314);
• Teodorik od Landsberg (1242–1285).

Markgrof Henrik III i njegove tri žene, iz saksonskih hronika Georga Spalatina, oko 1520. godine.

Već 1265. godine, pripojio je carski Pleisnerland oko Altenburga, miraz svoje snahe Margarete, Landgrafiju Tiringiju i dao oba svom starijem sinu Albrehtu II, zvanom Albreht Degenerik. Za svog mlađeg sina Teodorika, markgrof Henrik III je stvorio – iako bez imperijalne saglasnosti – manju markgrofoviju Landsberg u zapadnom delu Lužičkih zemalja oko Lajpciga. Markgrof Henrik III je za sebe zadržao samo markgrofoviju Majsen, preostale donjolužičke zemlje i formalno ovlašćenje nadzora. Samo dinastijski nemiri, izazvani nedostojnošću njegovog sina Albrehta, pomutili su kasnije godine njegove vladavine i zaista, dugo nakon njegove smrti 1288. godine, doveli su do gubitka Lužice i Tiringije.

Nakon smrti markgrofice Konstance 1243. godine, markgrof Henrik III je za svoju drugu ženu uzeo Agnezu (um. 1268), ćerku češkog kralja Vaclava I, a u trećem braku ćerku ministranata, ili službenog viteza, Elizabet fon Maltic, sa njom je dobio dva sina: Fridriah Klema (čija se jedina ćerka Elizabeta udala za Otona II, princa od Anhalt-Ašerslebena) i Hermana Dugog.

Izvori

• Lyon, Jonathan R. (2013). Princely Brothers and Sisters: The Sibling Bond in German Politics, 1100-1250. Cornell University Press.