Маркгрофовија Бранденбург

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Markgrafschaft Brandenburg
Маркгрофовија Бранденбург
Грб Маркгрофовије Бранденбурга
Грб
Acprussiamap2.gif
положај Бранденбурга у Светом римком царству
Географија
Континент Европа
Главни град Бранденбург на Хафелу, Берлин
Друштво
Службени језик немачки језик
Религија Католицизам, Лутеранство, Калвинизам
Облик државе монархија

Маркгрофовија Бранденбург је држава која је у склопу Светог римског царства постојала од 1157. до 1806. године. Настала је протеривањем словенских племена са те територије, а престала је да постоји Наполеоновим едиктом од 6. августа 1806. године којим је укинуто Свето римско царство.

Wappen Mark Brandenburg.png
Wappen Preußen.png

Историја Бранденбурга и Пруске
Сјеверна марка
до 12. вијека
Пруси
до 13. вијека
Маркгрофовија Бранденбург
1157–1618 (1806)
Тевтонски витезови
1224–1525
Пруско војводство
1525–1618
Краљевска Пруска
1466–1772
Бранденбург-Пруска
1618–1701
Пруско краљевство
1701–1918
Слободна Држава Пруска
1918–1947
Клајпедска област
(Литванија)
1920–1939 / 1945–present
Бранденбург
(Њемачка)
1947–1952 / 1990–данас
Повраћене земље
(Пољска)
1918/1945–данас
Калињинградска област
(Русија)
1945–данас

Историја[уреди]

Основу државе је на почетку чинила територија Бранденбурга на којој су живела западнословенска племена. У експанзији ка истоку, немачки феудалци од 10. до 12. века савладали су снажан отпор словенских племена, освојили њену територију и населили је немачким живљем. Почетком 13. века, немачки тевтонски витезови освојили су и територију Источне Прусије на којој су живела балтичка племена Пруси. Словени и Пруси су тада немилосрдно истребљивани и насилно германизовани, а освојене области полако постају основица за даљу немачку експанзију према истоку. Бранденбуршки грофови од 1356. године постају изборни кнежеви Светог римског царства. Маркгроф Бранденбурга 1415. године постаје Фридрих Нирнбершки из династије Хоенцолерн. Династија ће бити на пруском престолу све до 1918. године. Територија Бранденбурга се све више ширила, а кнежевска власт над племством у градовима јачала. Бранденбуршки кнез Јоахим II Хектор добио је 1569. године од пољског краља Војводство Источну Прусију, а кнез Јохан Сигимунд наслеђем 1618. године постаје војвода пруски чиме је остварено прво уједињење Бранденбурга и Прусије. У Тридесетогодишњем рату је Бранденбург био играчка у рукама зараћених страна. Вестфалским миром из 1648. године Бранденбург добија источну Померанију. Бранденбург је учествовао у Шведско-пољском рату (1655-1660) те је миром у Оливи бранденбуршка оперативна војска сведена на свега 4000 људи. Језгро војске се у рату могло повећавати. Отада ће бранденбуршка војска непрестано расти. Бранденбург је учествовао у Француско-холандско-шпанском рату (1672-1678) у коме његове трупе нису имале значајнијих успеха. У Шведско-бранденбуршком рату (1674-1679) Бранденбург је одбио упад Швеђана у Померанију, тукао их у бици код Фербелина и освојио све тврђаве западне Помераније. Миром у Сен-Жермену из 1679. године Бранденбург је освојено подручје морао вратити Шведској. Задржао је само источну Померанију. Бранденбуршка војска је у овом рату достигла јачину од 45.000 људи. У Бранденбург је, након укидања Нантског едикта од стране француског краља Луја XIV (1685), прибегло око 15.000 хугенота који су допринели привредном полету, културној и научној делатности, али и војној снази земље. Крајем владавине Фридриха Вилхелма, стајаћа војска Бранденбурга бројала је око 30.000 људи што је, после Аустрије, чини војно најснажнијом немачком земљом. Држава је под владавином Фридриха III Бранденбуршког учествовала у Фалачком, Северном и у Рату за шпанско наслеђе. Фридрих се 1701. године крунисао за краља Источне Прусије док је Бранденбург и даље припадао Светом римском царству. Постепено, титула маркгрофа односно изборног кнеза замењује се краљевском. Пруски краљ Фридрих Вилхелм дефинитивно уједињује та два поседа у једну државу — Прусију.

Извори[уреди]