Краљевина Њемачка
| Историја Немачке |
|---|
 |
 Портал Немачка |
Краљевина Њемачка или Њемачка краљевина (лат. Regnum Teutonicum — „Тевтонска краљевина”, њем. Deutsches Reich), историографски је термин који се користи за средњовјековну државу која се развила из источног дијела бившег Каролиншког царства. Као Англосаксонска Енглеска и средњовјековна Француска, Њемачка краљевина је била „конгломерат, спој великог броја некада засебних и независних… народа и краљевстава”.[1] Источна Франачка је настала Верденским споразумом 843. године, којом су владали Каролинзи све до 911. године, послије чега је краљевина била изборна. Првобитни изборници су били владари племенски војводстава, који су углавном бирали једног међу собом. Послије 962. године, када је Отон I крунисан за цара, краљевина је чинило највећи дио Светог римског царства, које је укључивало Италију (послије 951), Бохемију (послије 1004) и Бургундију (послије 1032).
Термин „краљ Нијемаца” (лат. rex teutonicorum) први пут је употријебљен за вријеме папе Гргура VII током Борбе за инвеституру (касни 11. вијек), можда као полемичко средство против цара Хајнриха IV.[2] У 12. вијеку, како би се истакао царски и транснационални карактер свог положаја, цареви су почели да користе титулу краљ Римљана (лат. rex Romanorum) послије свог избора (кнежеви изборници, неколико њемачких епископа и племића). Различита титулатура за Њемачку, Италију и Бургундију, које су традиционално имали своје судове, законе и канцеларије,[3] постепено су излазиле из употребе. Послије Царске реформе и реформе насеља, њемачки дио Светог римског царства подијељен је на Царске округе, што је ефикасно одредило Њемачку против царске Италије и Краљевине Бохемије.[4] Ипак постоји релативно мали број референци о њемачкој краљевини и употреба термина је била одређена.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Gillingham (1991). стр. 124, who also calls it „a single, indivisible political unit throughout the middle ages.” He uses „medieval Germany” to mean the tenth to fifteenth centuries for the purposes of his paper. Robinson, „Pope Gregory”. стр. 729.
- ^ Robinson, „Pope Gregory”. стр. 729.
- ^ Cristopher Cope, Phoenix Frustrated: the lost kingdom of Burgundy. стр. 287
- ^ Bryce, стр. 243
- ^ Scales 2012, стр. 179
Литература[уреди | уреди извор]
- Scales, Len (2012). The Shaping of German Identity: Authority and Crisis, 1245—1414. Cambridge University Press. стр. 179. ISBN 978-0-521-57333-7. Приступљено 3. 4. 2013.
- Arnold, Benjamin (1985). German Knighthood, 1050—1300. Oxford: Clarendon Press.
- Arnold, Benjamin (1991). Princes and Territories in Medieval Germany. Cambridge: Cambridge University Press.
- Arnold, Benjamin (1997). Medieval Germany, 500–1300: A Political Interpretation. Toronto: University of Toronto Press.
- Arnold, Benjamin (2004). Power and Property in Medieval Germany: Economic and Social Change, c. 900–1300. Oxford: Oxford University Press.
- Averkorn, Raphaela (2001). „The Process of Nationbuilding in Medieval Germany: A Brief Overview”. Ур.: Hálfdanarson, Gudmunður; Isaacs, Ann Katherine. Nations and Nationalities in Historical Perspective. University of Pisa.
- Barraclough, Geoffrey (1947). The Origins of Modern Germany (2nd изд.). Oxford: Basil Blackwell.
- Bernhardt, John W. (1993). Itinerant Kingship and Royal Monasteries in Early Medieval Germany, c. 936–1075. Cambridge: Cambridge University Press.
- Du Boulay, F. R. H. (1983). Germany in the Later Middle Ages. New York: St Martin's Press.
- Fuhrmann, Horst (1986). Germany in the High Middle Ages, c.1050–1200. Cambridge: Cambridge University Press.
- Fuhrmann, Horst (1994). „Quis Teutonicos constituit iudices nationum? The Trouble with Henry”. Speculum. 69 (2): 344—58. doi:10.2307/2865086.
- Gagliardo, John G. (1980). Reich and Nation: The Holy Roman Empire as Idea and Reality, 1763—1806. University of Indiana Press.
- Gillingham, John (1971). The Kingdom of Germany in the High Middle Ages (900–1200). Historical Association Pamphlets, General Series, No. 77. London: Historical Association.
- Gillingham, John (1991). „Elective Kingship and the Unity of Medieval Germany”. German History. 9 (2): 124—35. doi:10.1177/026635549100900202.
- Hampe, Karl (1973). Germany under the Salian and Hohenstaufen Emperors. Totowa, NJ: Rowman and Littlefield.
- Haverkamp, Alfred (1992). Medieval Germany, 1056—1273 (2nd изд.). Oxford: Oxford University Press.
- Heer, Friedrich (1968). The Holy Roman Empire. New York: Frederick A. Praeger.
- Leyser, Karl J. (1979). Rule and Conflict in an Early Medieval Society : Ottonian Saxony. London: Arnold.
- Lyon, Jonathan R. (2013). Princely Brothers and Sisters: The Sibling Bond in German Politics, 1100—1250. Ithaca: Cornell University Press.
- Mitchell, Otis C. (1985). Two German Crowns: Monarchy and Empire in Medieval Germany. Lima, OH: Wyndham Hall Press.
- Reuter, Timothy (1991). Germany in the Early Middle Ages, c. 800–1056. London: Longman.
- Reynolds, Susan (1997). Kingdoms and Communities in Western Europe, 900–1300 (2nd изд.). Oxford: Oxford University Press.
- Robinson, Ian S. (1979). „Pope Gregory VII, the Princes and the Pactum, 1077—1080”. The English Historical Review. 94 (373): 721—56. doi:10.1093/ehr/xciv.ccclxxiii.721.
- Robinson, Ian S. (2000). Henry IV of Germany. New York: Cambridge University Press.
- Thompson, James Westfall (1928). Feudal Germany. 2 vols. New York: Frederick Ungar Publishing.
- Whaley, Joachim (2012). Germany and the Holy Roman Empire. 2 vols. Oxford: Oxford University Press.
- Wilson, Peter (2016). Heart of Europe: A History of the Holy Roman Empire. Cambridge, MA: Belknap Press.