Herbert Blumer

Herbert Blumer
Puno ime	Herbert Džordž Blumer
Datum rođenja	(1900-03-07)7. mart 1900.
Mesto rođenja	Sent Luis, SAD
Datum smrti	13. april 1987.(1987-04-13) (87 god.)
Mesto smrti	Danvil, SAD

Herbert Džordž Blumer (engl. Herbert George Blumer; 7.3.1900 – 13.4.1987.) je bio američki sociolog čiji su osnovni naučni interesi bili simbolički interakcionizam i metodi sociološkog istraživanja. Bio je posvećeni zagovornik i tumač rada Džordž Herbert Mida o simboličkom interakcionizmu. Vremenom, postao je vodeći simbolički interakcionista svog vremena. Napisao je i knjigu Simbolički interakcionizam, koja je poznata kao manifest ovog pravca. Tekuća tema tokom njegovog rada, bila je ta da je tvrdio da je stvaranje društvene stvarnosti kontinuiran proces. Blumer je najviše bio proveravan zbog svojih negativnih kritika pozitivističkih društvenih istraživanja.

Lični život

Blumer je rođen 7. marta 1900. godine u Sent Luisu, u Misuriju. Odrastao je u Vebster Gruvsu, Misuriju, sa svojim roditeljima. Preselio se u Vebster Gruvs sa svojim roditeljima na farmu 1905. godine, ali je njegov otac svakog dana išao u Sent Luis da bi vodio biznis pravljenja kabineta. Blumer je išao u srednju školu u Vebster Gruvsu, a kasnije u Univerzitet Misurija od 1918. do 1922. Herbert Blumer je stalno bio u svetu ekonomije i rada, toliko, da je napustio srednju školu da bi pomagao ocu sa poslom. Štaviše, tokom leta, Blumer je radio da bi mogao da plati svoje fakultetsko obrazovanje. Dok je studirao kao apsolvent na Univerzitetu Misurija, Blumer je imao sreće da radi sa Čarlsom Edvudom, sociologom, i Maksom Mejerom, psihologom.

Nakon diplomiranja, Blumer je obezbedio sebi mesto predavača na Univerzitetu Misurija. Nedugo posle, 1925. godine, prebačen je u Univerzitet Čikaga, univerzitet u kom je bio pod velikim uticajem socijalnog psihologa Džordž Herbert Mida i sociologa V. I. Tomasa i Robert Park. Po odbrani doktorata 1928., prihvatio je posao predavača na Univerzitetu u Čikagu, gde je nastavio svoja istraživanja sa Džordž Midom i postao očaran istraživanjem interakcija između ljudi i sveta. Blumer je predavao u ovoj instituciji od 1927. do 1952.

Blumer je bio sekretarni blagajnik Američkog sociološkog udruženja u periodu 1930 –1935. i bio je urednik Američkog sociološkog časopisa u periodu 1941—1952. Prebacio se 1952. godine sa Univerziteta u Čikagu i predsedavao i razvio novoformiranu sociologiju na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkliju. Tokom Drugog svetskog rata, on je imao ulogu arbitra za nacionalnu industriju čelika. Blumer je imenovan kao glavni na katedri za sociologiju na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, to je položaj koji je zadržao do penzionisanja 1967. godine. Godine 1952. postao je predsednik Američkog sociološkog udruženja i dobio je nagradu udruženja za karijeru istaknute stipendije 1983. godine. Blumer je bio 46. predsednik Američkog sociološkog udruženja i njegova predsednička adresa je bila njegov rad „'Sociološka analiza' i 'Promenljive'“. Sa titulom zasluženog profesora do 1986. godine, Blumer je nastavio da bude aktivan u pisanju i istraživanju sve do malo pre njegove smrti 13. aprila 1987.

Profesionalna fudbalska karijera

Tokom većeg perioda koji je Blumer proveo na Univerzitetu u Čikagu, od 1925. do 1933., uključujući sve one godine kada je završavao doktorat, Blumer je profesionalno igrao fudbal za Čikago Kardinale (sada su to Arizona Kardinali), tim u američkom profesionalnom fudbalskom udruženju koje će kasnije postati NFL. Blumer je igrao kao krajnji, bek i niz drugih pozicija. Tokom prve godine svog doktorata, postigao je dva tačdauna za Kardinale. U toku ove sezone, Kardinali su osvojili šampionat lige – mada ova pobeda ostaje kontroverzna, zbog diskvalifikacije Potsvil Marunsa, tima sa boljim rezultatom. Blumer je 1929. odabran u tim sa profesionalcima.

Intelektualni doprinos

Simbolički interakcionizam

Iako je Blumer izmislio termin simbolička interakcija 1931. godine, Blumer je igrao ključnu ulogu u održavanju tradicije simboličkog interakcionizma živim uključivanjem ga u njegovim predavanjima na Univerzitetu u Čikagu. Blumer je predstavio svoje članke o simboličkom interakcionizmu u jednom obimu u kojem je koncipirao simboličku interakciju u tri glavne tačke:

• Ljudi se odnose prema stvarima (uključujući i pojedince) na osnovu značenja koje imaju za njih.
  • Postoji poseban naglasak na svesti aktera dok sprovode svoje postupke .
  • Važno je da se shvati da smisao ili vrednost jednog objekta za neku osobu može da se razlikuje od ličnosti – sociolozi ne bi trebalo da svode ljudske akcije na društvena pravila i norme.
  • Blumer naglašava ovu tačku zbog straha da subjektivni smisao naših aktivnosti, može biti u senci normi i pravila društva.
• Značaj stvari proizilazi iz socijalnih interakcija koje pojedinac ima sa svojim prijateljima.
  • Značaj nečega je društveni proizvod, tako da nije svojstven stvarima.
• Značaj se kontroliše, i modifikuje, u zavisnosti od procesa tumačenja koje osoba koristi pri suočavanju sa stvarima na koje naiđe.
  • Značaj se vidi kao niz tumačivih akcija koje akter sprovodi.
  • Akter daje objektu značenje, postupa na osnovu ovih značenja, a potom ponovi značenja koja ga vode za dalje akcije.
  • Glumac ima interni razgovor sa samim sobom da odredi značenja, posebno kada nailazi na nešto neobično.

Blumer je verovao da ono što stvara društvo su ljudi koji stupaju u socijalne interakcije. Tada sledi da društvena realnost postoji samo u kontekstu ljudskog iskustva. Njegova teorija simboličke interakcije, neki tvrde, je bliža teorijskom okviru (na osnovu značaja značenja i interakcija između pojedinaca) nego prihvatljivoj teoriji.

Prema Blumerovoj teoriji interakcija između pojedinaca zasniva se na autonomnoj akciji, koja je zauzvrat zasnovana na subjektivom značenju koje akteri dodeljuju društvenim objektima i/ili simbolima. Tako pojedini akteri regulišu svoje ponašanje na osnovu značenja koje pridaju objektima i simbolima u relevantnim situacijama. Blumer je izneo teoriju da je dodeljivanje značenja objektima tekući, dvostruki proces. Prvi korak je identifikacija objekata koji imaju situacioni značaj. Drugi korak je proces interne komunikacije da bi se odlučilo kom značajnom objektu da odgovorimo. Uzimajući u obzir i da su drugi podjednako autonomni, pojedinci koriste svoja subjektivno izvedena tumačenja ostalih (kao socijalnih objekata) da bi predvideli ishode određenih ponašanja, i koriste takav predvidljivi uvid da bi donosili odluke o sopstvenom ponašanju u nadi da postignu svoj cilj. Stoga, kada postoji konsenzus između pojedinih aktera o značenju objekata koji čine njihovu situaciju, nastaje socijalna koordinacija. Društvene strukture su određene akcijom individualnih aktera isto kao što one određuju akciju tih individua. Na osnovu ovoga, Blumer je verovao da društvo postoji samo kao skup potencijala, ili ideja koje bi ljudi mogli da koriste u budućnosti.

Ovaj kompleks interakcija između značenja, objekata i ponašanja, Blumer naglašava, je jedinstveno ljudski proces jer zahteva odgovore ponašanja na osnovu tumačenja simbola, a ne odgovore ponašanja na osnovu stimulansa životne sredine. Kako je društveni život „tečan i dogovoren proces,“ da bi razumeli jedni druge, ljudi moraju da se suštinski uključe u simboličke interakcije. Blumer je kritikovao savremene društvene nauke svog vremena, jer umesto da primenjuju simbolički interakcionizam one su izvodile loše zaključke o ljudima, svodeći ljudske odluke na društveni pritisak, kao što su društvene pozicije i uloge. Blumer je više bio posvećen psihičkom interakcioinizmu koji smatra da značenja simbola nisu univerzalna, već subjektivna i da su „zakačena“ na simbole i prijemnika u zavisnosti od toga kako odluči da ga tumači.

Blumerove tri vrste objekata

Značaj mišljenja simboličkim interakcionistama je pokazan kroz njihove stavove o objektima. Blumer je definisao objekte kao stvari „tamo negde“ u svetu. Drugim rečima, različiti objekti imaju različita značenja u zavisnosti od pojedinca.

• Fizički (stolica, drvo)
• Socijalni (učenik, majka, prijatelj)
• Apstraktni (ideje ili moralni principi)

Principi simboličkog interakcionizma

• Ljudi su u stanju da misle.
• Ovaj kapacitet razmišljanja obilikuje socijalna interakcija.
• Učimo značenja i simbole kroz socijalnu interakciju, vežbajući ljudski kapacitet razmišljanja.
• Ova značenja i simboli predstavljaju osnovu za prepoznatljive ljudske akcije i interakcije.
• Modifikacija značenja i simbola javljaju se kada se tumači situacija.
• Ljudska sposobnost modifikacije je posledica sposobnosti interakcije sa samim sobom.
• Odnos akcije i interakcije čini društva i grupe.

Metodološki doprinosi sociologije

Prema Herbert Blumeru, najvalidnije i najpoželjnije socijalno istraživanje se sprovodi kroz kvalitativne, etnografske metodologije. Uporno je kritikovao ideju da je jedini oblik valjanog znanja izveden kroz potpuno objektivnu perspektivu. Blumer je verovao da teoretski i metodološki pristupi izučavanja ljudskog ponašanja moraju shvatati ljude kao razmišljajuće, aktere i interagujuće individue i takođe da iskoriste ljudima poznat, društveno stvoren, i već upoznat svet. Kako ovo direktno osporava misaoni proces tradicionalnog, na pozitivizmu zasnovanog pristupa sociološkog metoda, više polemika okružuje Blumerov sociološki pristup emprijiskom istraživanju.

Blumer je verovao da kada se pozitivistički metodi primene na sociološko istraživanje, da oni stvaraju rezultate za koje empirijske realnosti društvenog sveta nisu znale. Zbog razloga što se ljudi ponašaju prema subjektivnom značenju stvari koje dodele različitim objektima (simbolički interakcionizam), pojedinci izgrađuju svetove koji su nasledno subjektivni. Da bi istraživač istinski razumeo sociološki feonomen, Blumer je tvrdio, da treba da shvati subjektivne interpretacije stvarnosti njihovog subjekta.

Prateći ovu logiku, Blumer odbacuje društvena istraživanja koja slepo primenjuju metode koje se tradicionalno koriste u prirodnim naukama. Takva kvantitativna, objektivna analiza, tvrdio je on, ne priznaje razliku između životinja i ljudi – konkretno razliku u kognitivnoj sposobnosti da svesno zabavi mišljenja i da primeni značenja na objekte, što omogućava ljudima da preuzmu aktivnu ulogu u oblikovanju svog sveta. Pošto se društvo sastoji od interakcije između pojedinaca ili „zajedničkim akcijama/transakcijama“, jedina emprijiska realnost je ona koja proizilazi iz ljudske interakcije. Zbog toga, kontekstualno razumevanje ljudskog delovanja je suštinsko za važeće socijalno istraživanje.

Stoga se Blumer zalagao za sociološko istraživanje koje simpatetički i subjektivno obuhvata gledišta subjekta, zalažući se za mikro-sociološki pristup. Konstatujući da postoji malo valjanosti u istraživanju koje pokušava da shvati društveni svet objektivno, Blumer je smatrao da objektivna shvatanja društva su suštinski pristrasna društvenom položaju istraživača i zato imaju malu empirijsku vrednost. Da bi se istinski otkrile društvene realnosti pojedinaca različitih od samoga sebe, posmatrač mora biti svestan svog okvira i mora biti otvoren različitim shvatanjima društvene stvarnosti.

Makrostrukture i mikrostrukture

Blumer je verovao da društvo nije izgrađeno iz makrostruktura, već da se njegova suština nalazi u mikrostrukturama, posebno u akterima i njihovim akcijama. Ove mikrostrukture nisu izolovane, već se sastoje iz kolektivnih delovanja kombinovanja, što je dovelo do koncepta zajedničke akcije. Zajednička akcija nije samo zbir pojedinačnih akcija, već ima i svoj karakter. Blumer nije odbacio ideju makrostrukture, već se fokusirao na koncept nastajanja – naše veće društvene strukture nastaju iz manjih. Blumer je priznao da su makrostrukture bitne, ali one imaju izuzetno ograničenu ulogu u simboličkom interakcionizmu. Stogja, on je tvrdio da su makrostrukture malo više od „okvira“, u okviru kojih se odvijaju veoma važni aspekti društvenog života (akcije i interakcije). Štaviše, prema Blumeru, makrostrukture su važne jer one oblikuju situacije u kojima pojedinci deluju i snabdevaju aktere određenim skupom simbola koji im omogućava da deluju. Takođe, nije porekao strukture kao što su kultura i društveni poredak. Sve u svemu, Blumer je rekao da su strukture velikih razmera okviri onoga što je ključno u društvu, akciji i interakciji. On ne poriče da društvene strukture utiču na naše akcije, već samo da one ne određuju naše akcije.

Tehnike za koje se Blumer zalagao

• Direktno posmatranje društvenog života.
• Intervjuisanje i slušanje ljudskih razgovora.
• Slušanje radija i gledanje televizora.
• Čitanje novina.
• Čitanje dnevnika, pisama i ostalih pisanih istorijskih izvora o životu.
• Čitanje javne evidencije.
• Pronalaženje dobro obaveštenih učesnika.

Sociološka analiza i „Promenljiva“

1952. Herbert Blumer je postao predsednik američkog sociološkog udruženja i njegova predsednička adresa je bila njegov rad „Sociološka analiza i 'Promenljiva'“. U svom radu, Blumer priča o nedostacima promenljivih analiza koje vidi u društvenim istraživanjima. Herbert Blumer kaže „postoji upadljiv nedostatak pravila, vodiča, ograničenja i zabrana koje upravljaju izborom promenljivih.“ Generalno je smatrao da promenljiva analiza treba da se pažljivije i preciznije pogleda da bi se videlo da li su promenljive tačne i povezane sa socijalnim istraživanjem.

Generičke promenljive koje Blumer ne smatra generičkim:

• Česta promenljiva koja se zalaže za klasu objekta koji je vezan za određenu istorijsku i kulturnu situaciju.
• Apstraktne sociološke kategorije. Na primer – „socijalna integracija“.
• Poseban skup uslova klase. Na primer – „godine, vreme, autoritet“.

Blumer veruje da su ovi nedostaci ozbiljni ali ne i presudni, i da sa povećanjem iskustva mogu biti prevaziđeni. Ovo je trebalo da ispita koliko dobro je promenljiva analiza pogodna za proučavanje grupa u svojim punim dimenzijama.

Blumerova kritika Tomasa i Znanjeckog

Godine 1939., Blumer je objavio kritike istraživanja u društvenim naukama: „Kritika Tomasovog i Znanjeckovog Poljskog seljaka u Evropi i Americi“, kritikujući popularnu teoriju tog vremena. Blumer je tvrdio da Tomas i Znanjecki nisu uspeli da razlikuju stav kao subjektivan i vrednost kao kolektivni društveni činilac. Rekao je da su naizmenično koristili termine i da je zato teorija nepouzdana. Teško je odvojiti subjektivne faktore i objektivne korelacije, jer se objektivni svet sreće samo subjektivnim ulaskom u njega. Blumer je rekao:

„Ova šema izjavljuje da vrednost koja se javlja na prethodno postojeći stav dovodi do stvaranja novog stava, ili stav koji se javlja u prepostojećoj vrednosti dovodi do stvaranja nove vrednosti. Sa terminima koji su nesigurni i koji nisu disjunktivni, postojeći uzročni odnos postaje sumnjiv.“

U zaključku, Blumer je prepoznao da u društvu ne postoji čista razlika između stava i vrednosti, i da čak i socijalni teoretičari imaju poteškoća sa razlikovanjem ova 2 termina.

Kolektivno ponašanje

Na osnovu rada Robert E. Parka, Blumer, u članku iz 1939., naglašava na novu oblast sociologije: kolektivno ponašanje. Ova oblast je sada razvijena i posvećena je istraživanju kolektivnog delovanja i ponašanja koja još nije organizovana u vidu institucija ili formacije. Blumer je pogotovo bio zainteresovan za spontanost kolektivne koordinacije koja nastaje kada nešto nepredviđeno poremeti standardizovano ponašanje grupe. Video je kombinaciju događaja koji prate takve feonomene kao ključne faktore u tekućoj transformaciji društva.

Odnos sa Džordž Herbert Midom

Blumer je poznat po poznanstvu sa Džordž Herbert Midom. On je bio sledbenig Midovog rada o simboličkom interakcionzimu i Mid je dosta uticao na njegov rad. Mid je preneo subjektivno polje socijalne psihologije na Blumera. Važna stvar koju je Blumer naučio od Mida je da bismo mogli da razumemo značenje društvenog delovanja, moramo se stavljati na mesto drugih da bismo istinski razumeli koje društvene simbole smatraju bitnim. Međutim, Blumer je odstupao od Midovog rada. Blumer je više bio zagovornik mikro- fokusiranih pristupa sociologiji i fokusiranih na subjektivnu svest i simboličkih značenja pojedinaca.

Uticaj Čarls Elvuda

Slično Džordž Midu, sociolog Čarls Elvud je takođe uticao na Herbert Blumera i simbolički interakcionizam. Elvudove ideje se mogu naći u 4 oblasti Blumerovog rada i simboličkog interakcionizma: interakcionizam, metodologija, emocije i ponašanje grupa. Koncepti „interstimulacije i odgovora“, „interkomunikacije“, „koadaptacije“ funkcionišu u Elvudovoj socijalnoj psihologiji na isti način kao i „samoindikacije“ i „interpretacije“ kod Blumerovog simboličkog interakcionizma. Postoji šest oblasti u kojima se poklapaju Blumerova i Elvudova spominjanja metodologije: izučavanje ljudskog ponašanja u kontekstu, prezir prema načinu fizičke nauke, razumevanje ispitanika, korišćenje sociologije da bi se pomoglo čovečanstvu, korišćenje induktivnog rezonovanja i izbegavanje hipoteza. Gledajući njihove ideje o emocijama, i Elvudove i Blumerove ideje bave se odnosima emocije i interakcije, Elvud navodi, naš društveni život i društveno ponašanje nisu samo ugrađeni u osećanje, već su vođeni i kontrolisani od strane istog. Slično tome, Blumer navodi da je osećaj svojstven svakom društvenom stavu. I Elvud i Blumer su društveni nominalisti i postavili su da je stvarnost svedena na svojstva pojedinaca i njihovih međusobnih odnosa.

Naučna kritika Blumera

Mnogi su tvrdili da je Blumerova teorija pojednostavljena i izmenjena verzija Midove. Mnoge savremene pozicije posmatraju „Blumerijanski interakcionizam“ kao „stari šešir“, jer ne uzima u obzir pol (kako tvrde feministkinje) i previše konzervativan. Takođe je sporno da simbolička interakcija treba da usvoji plan koji uzima u obzir pol, klasu i rasu. Osim toga, tvrdi se da perspektiva socijalnih konstrukcionista Blumerijanskog interakcionizma daje „nadsocijalni“ način ljudskog života, i ignoriše naše nesvesno.

Teorija simboličke interakcije

• Mnogo subjektivna.
• Previše naglašen svakodnevni život i socijalna formacija pojedinca dok se ignoriše društvena struktura.
• Simbolički interakcionizam skreće pažnju sa uticaja koje društvene strukture (kao što su država, kultura i ekonomija) imaju na ponašanje pojedinca.
• Teži da ignoriše odnos klasa i ograničenja doneta od strane različitih društvenih klasa.

Perspektive empirijskog istraživanja

• Metodološki doprinosi se teško sprovode u praksu.
• Pošto je Blumer odbio bihevioristički pristup proučavanja značenja, društvena istraživanja u oblasti simboličkog interakcioniste predstavljaju empirijske izazove.

Literatura

• Mann, Douglass (2008). Understanding Society: A Survey of Modern Social Theory. Oxford University Press. 
• Gerhardt, Eta. Ambivalent Interactionist: Anselm Strauss and the "Schools" of Chicago Sociology. str. 7. 
• Ferris, Kerry; Stein, Jill (2011). The Real world An introduction to Sociology (third izd.). W. W. Norton. str. 30. ISBN 978-0-393-91217-3. 
• Larson, Calvin J. (1986). Sociological Theory from the Enlightenment to the Present. General Hall, Inc. str. 91. 
• Ritzer, George (1996). Classical Sociological Theory. McGraw Hill Companies. str. 59. 
• Blumer, Hermert (1969). Symbolic Interactionism: Perspective and Method. New Jersey: Prentice-Hall, Inc. str. vii. 
• Baugh, Kenneth, Jr. (1990). The Methodology of Herbert Blumer. ISBN 978-0-521-38246-5. 
• Blumer, Herbert (1939). An Appraisal of Thomas and Znaniecki's The Polish Peasant in Europe and America. New York: Social Science Research Council. 
• Blumer, Herbert (1933). Movies and Conduct. New York: Macmillan & Company. 
• Blumer, Herbert (1969). Symbolic Interactionism: Perspective and Method. New Jersey: Prentice-Hall, Inc. 
• Coser, Lewis A. (1977). Masters of Sociological Thought; Ideas in the Historical and Sociological Context. New York: Harcourt Brace Jonanovich. ISBN 978-0-15-555130-5. 
• Couch, Carl J. (1991). „Review: The Dilemma of Qualitative Method: Herbert Blumer and the Chicago Tradition, by Martyn Hammersley”. Contemporary Sociology. 20 (1): 160—161. JSTOR 2072168. 
• Farganis, James (2008). Readings in Social Theory (5th izd.). Boston: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-352813-7. 
• Gerhardt, Uta (2000). „Ambivalent Interactionist: Anselm Strauss and the ‘schools’ of Chicago Sociology”. The American Sociologist. 31 (4): 34—64. doi:10.1007/s12108-000-1010-3. 
• Gonsalves, Peter (2010). Clothing for Liberation, A Communication Analysis of Gandhi's Swadeshi Revolution. London: Sage. ISBN 978-81-321-0310-3. 
• Gonsalves, Peter (2012). Khadi: Gandhi's Mega Symbol of Subversion. London: Sage. ISBN 978-81-321-0735-4. 
• Griffin, E. (1997). A First Look at Communication Theory. New York: The McGraw-Hill Companies. 
• Keys, David; Maratea, R. J. (2011). „Life experience and the value-free foundations of Blumer's collective behavior theory”. Journal of the History of the Behavioral Sciences. 47 (2): 173—186. doi:10.1002/jhbs.20494. 
• Larson, Calvin J. (1986). Sociological Theory from the Enlightenment to the Present. Bayside, NY: General Hall. ISBN 978-0-930390-72-3. 
• Lyman, Stanford M.; Vidich, Arthur J. (1988). Social Order and the Public Philosophy: An Analysis and Interpretation of the Work of Herbert Blumer. The University of Arkansas Press. 
• Ritzer, George (1996). Classical Sociological Theory. New York: McGraw Hill. ISBN 978-0-07-053017-1. 

Spoljašnje veze

• Blumerova bibliografija
• Filmovi i ponašanje
• Profil Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. april 2016) na DatabaseFootball.com