Herpes simpleks keratitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Herpes simpleks keratitis
Očni herpes sa uveitisom i zapaljenjem rožnjače
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostinfektologija, oftalmologija

Herpes simpleks keratitis je virusno zapaljenje rožnjače ili virusni keratitis rožnjače izazvano virusom herpes simpleksa tip 1 (HSV tip 1), izuzetno retko virusom herpes simplek tip 2 (HSV tip 2) i virusom varičela-zoster (VZV). Virus HSV tip 1 široko je rasprostranjeni virus koji izaziva infekciju samo kod ljudi koji su i jedini izvor i uzrok daljeg širenja infekcije. Čovek dolazi vrlo rano (još u detinjstvu) u kontakt sa HSV tip 1 virusom, tako da 90% odrasle populacije u svom organizmu ima cirkulišuće antitela na ovaj virus.[1]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Zapaljenja rožnjače virusne etiologije najčešće je među svim zapaljenjima rožnjače infektivnog porekla uz stalni trend povećanja njihove incidence. On je takođe, glavni uzrok kornealnog slepila u razvijenom (savremenom) svetu.[2]

Stalno povećanje incidence virusnih keratitisa dovodi se u vezu sa širokom i neracionalnom primenom antibiotika i kortikosteroida u terapiji drugih oboljenja rožnjače.[3][4]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Ovaj oblik bolesti koji izaziva herpes simpleks virus (HSV tip 1), je jedan od najčešćih uzroka slepila izazvanog promenama na rožnjače u razvijenim zemljama sveta. U osnovi patoloških promena je dendritična infekcija rožnjače koja je ograničena na njen epitel.

Primarna infekcija nastaje kao posledica prvog kontakta organizma sa herpes simpleks virusom (HSV tip 1 ili HSV tip 2). Kod dece ona nije moguća do kraja šestog meseca postnatalnog života, jer je novorođenče pasivno zaštićeno antitelima dobijenim od majke. Posle tog uzrasta, deca se najčešće inficiraju kapljičnom infekcijom od odraslih osoba obolelih od aktivnog labijalnog (usnog) herpesa ili ređe, direktnim kontaktom deteta sa obolelom osobom.[5]

Oblici[uredi | uredi izvor]

Latentna herpetična infekcija[uredi | uredi izvor]

Ovaj oblik infekcije javlja se unutar prvih 48 časova od početka primarne herpetičke infekcije, kada HSV tip 1 napušta zahvaćeno područje i duž aksona ganglijskih ćelija putuje do gangliona nervnog sistema gde ostaje u toku čitavog života. Kada su u pitanju rekurentne herpetične infekcije rožnjače, trigeminalno ganglion ima najveći značaj kao izvor infekcije. U trigeminalna ganglionu virus ostaje u latentnom (uspavanom), stanju duže ili kraće vreme.

Da bi došlo do rekurentne herpetične infekcije, potrebno je da dođe do reaktivacije virusa. Reaktivacija virusa dešava se pod dejstvom različitih triger faktora kao što su: povišena telesna temperatura, psihički i fizički stres, prekomerno izlaganje ultraljubičastim zracima, nagle temperaturne promene, menstruacija, primena imunosupresivnih lekova itd.

Aktivirani HSV tip 1 napušta trigeminalna ganglion i duž aksona ganglijskih ćelija putuje u suprotnom smeru do ciljnog tkiva. Kada su u pitanju rekurentne herpetične infekcije rožnjače, ciljno tkivo su celularni elementi rožnjače: epitelne ćelije, keratociti u stromi rožnjače i ćelije endotela rožnjače.

Rekurentne herpetične infekcije rožnjače[uredi | uredi izvor]

Ovaj oblik infekcije rožnjače - na osnovu lokalizacije patoloških promena u rožnjači može se podeliti u dve grupe, kao: Površno herpetično zapaljenje rožnjače — čini sledeća grupa bolesti: herpetični vezikularni keratitis, dendritični herpetični keratitis, keratitis herpetika geografika i keratitis herpetika amoeboides. Sve navedene kliničke forme nastaju kao posledica prisustva i replikacije HSV tip 1 u ćelijama epitela rožnjače.

U toku prvih 24 časa herpetične vezikule epitela rožnjače lagano se uvećavaju i konfluiraju formirajući lako izdignuta formaciju u obliku grančice. U narednoj fazi bolesti dolazi do otvaranja [rupture] herpetičnih vezikula i formiranja površnog linearnog defekta epitela rožnjače koji se boji fluorescein i koji svojim oblikom pod-seća na grančicu. Krajevi dendritičnog defekta imaju karakterističan edematozna - zadebljani izgled koji potiče od epitelnih ćelija u kojima se još uvek odvija replikacija virusa. Ovako izgleda kompletno razvijena klinička slika najčešćeg površnog herpetičnog keratitisa označenog kao keratitis herpetica dendritic.

Stromalno herpetično zapaljenje rožnjače — čini sledeća grupa bolesti: intersticijalni herpetični keratitis, nekrotizrajući stromalni herpetični keratitis i diskoidni keratitis.

Ova oboljenje rožnjače izazvana su istovremenom replikacijom HSV tip 1 i pratećom imunskom reakcijom strome rožnjače pri čemu, njihov međusobni odnos i vrsta imunskog odgovora određuju klinički oblik keratitisa.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Nastaje epifora (suzenje oka)i nakupljanje gnoja u unutrašnjem uglu otvora kapaka

Posle inkubacionog perioda od 3-12 dana dolazi do kliničke manifestacije primarne herpetičke infekcije koja obično prolazi neopaženo ili protiče kao blaga infekcija gornjih disajnih puteva praćena groznicom i malaksalošću. Neretko, primarna herpetična infekcija može biti lokalizovana i na sluzokoži usne duplje u formi aftoznog stomatitisa.

Primarna herpetična infekcija može se takođe ispoljiti i na oku, najčešće na strukturama pomoćnog aparata oka. Znaci primarne okularne infekcije izazvane HSV tip 1 su:

  • kožne vezikule lokalizovane na koži i ivicama kapaka,
  • unilateralno akutno folikularno zapaljenje vežnjače sa mogućim formiranjem pseudomembrana u donjem forniks vežnjače i istostranom preaurikularnom limfadenopatijom
  • promenama na rožnjači (ređe) u formi punktiformnih i dendritiformnih defekata epitela koji se boje fluoresceinom. Okularni primarna herpetična infekcija traje u prošeku 10-14 dana, a u slučaju postojanja promena na rožnjači može trajati i nešto duže.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Pošto očna forma primarne herpetične infekcije prolazi spontano, aktivno lečenje obično nije potrebno. Kada je infekcija ispoljena samo kožnim promenama ili akutnim zapaljenjem vežnjače, korisna je prevencije kornealnih manifestacija 3% aciklovira u obliku masti. Osnovni cilj terapije je:

  • uklanjanje virusa ispiranjem oka ili abrazijom infiltriranih delova komadićem vate,
  • inhibicija umnožavanja virusa lokalnom primenom virostatika (npr aciklovira u obliku masti).

Terapija relapsa takođe se leči primenom virostatika, ali i primenom antibiotika, koji imaju za cilj da spreče bakterijsku superinfekciju, u slučaju imunog odgovora, bez prisustva virusa. U terapiji se dodatno mogu primeniti i steroide. Ako je prisutan virus i dodato se primene steroide stanje se mođe pogoršati zbog neadekvatnog imunoog odgovora (npr, gde postoji prenaglašen imuni odgovor mogu da se koriste steroide, jer odlažu preosetljivost na HSV antigen u stromi.[6]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Kasna dijagnoza i neadekvatna terapija, a naročito, neopravdana lokalna primena kortikosteroida u terapiji dendritičnog herpetičnog keratitisa, dovodi do:

  • Centrifugalnog proširenja dendritičnog defekta tako da on poprima izgled geografske karte (lat. ceratis herpetica geographica).
  • Defekta, u obliku amebe (lat. ceratis herpetica amoeboides), koji je veće širine od početnog, centrifugalnog defekta.

Kod geografskog i ameboidnog herpetičnog keratitisa, patološki proces probija bazalnu membranu epitela, zbog čega je dno epitelnog defekta, odnosno površna stroma ispod defekta, diskretno je infiltrovana zapaljenjskim ćelijama.[7]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrew's Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6.
  2. ^ Kaiserman 2006. Kaiserman I, Kaiserman N, Elhayany A, Vinker S. Increased risk for herpetic eye disease in patients with allergic conjunctivitis. Current Eye Research. 2006;31:721–5.
  3. ^ Basic & clinical science course (2011–2012). External disease and cornea. American Academy of Ophthalmology. ISBN 978-1615251155. str. 105–117.
  4. ^ Liesegang 1989a. Liesegang TJ. Epidemiology of ocular herpes simplex. Natural history in Rochester, Minn, 1950 through 1982. Archives of Ophthalmology. 1989;107:1160–5.
  5. ^ Suresh, P. S.; Tullo, A. B. (1999). „Herpes simplex keratitis”. Indian Journal of Ophthalmology. 47 (3): 155—165. PMID 10858770. 
  6. ^ Goločorbin-Kon S, Mikov M. Odabrana poglavlja iz kliničke farmacije. Novi Sad: Ortomedics; 2010
  7. ^ Wilhelmus, KR (2010). Wilhelmus, Kirk R., ur. „Antiviral treatment and other therapeutic interventions for herpes simplex virus epithelial keratitis”. Cochrane Database Syst Rev. 12 (12): CD002898. PMC 4739528 Slobodan pristup. PMID 21154352. doi:10.1002/14651858.CD002898.pub4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херпес_симплекс_кератитис&oldid=27441962”