Pređi na sadržaj

Hipoteza fantomskog vremena

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hipoteza fantomskog vremena je istorijska teorija zavjere koju je prvi predstavio Heribert Ilig. Prvi put objavljena 1991, po hipotezi car Svetog rimskog carstva Oton III, papa Silvestar II i možda vizantijski car Konstantin VII su retroaktivno izmislili sistem datiranja Godine Gospodnje (poslije Hrista), kako bi se postavili u posebnu 1000. godinu poslije Hrista[1] i time preinačili istoriju kako bi se legitimisale Otonove pretenzije na Sveto rimsko carstvo. Ilig je vjerovao da je to postignuto preinačenjem, lažnim prikazivanjem i falsifikovanjem pisanih i fizičkih dokaza.[2] Prema ovom scenariju, čitav karolinški period je izmišljen, uključujući lik Karla Velikog, a ranom srednjem vijeku pridodato je „fantomsko vrijeme” od 297 godina (614—911).

Heribert Ilig[uredi | uredi izvor]

Heribert Iligi je rođen 1947. u gradu Fohenštraus u Bavarskoj. Bio je aktivan u udruženju Društvo za rekonstrukciju ljudske i prirodne istorije, koje je bilo posvećeno Imanuelu Velikovskom. Bio je urednik časopisa Vorzeit-Frühzeit-Gegenwart (srp. Прошлост—Рана—Садашњост). Radio je kao izdavač i autor od 1995. u sopstvenoj izdavačkoj kući Mantis-Verlag i izdavao svoj časopis Zeitensprünge (srp. Скокови у времену). Izvan sopstvenih publikacija vezanih za revidiranu hronologiju, uređivao je djela Egona Fridela.

Prije nego što se fokusirao na ranosrednjovjekovni period, Ilig je objavio razne prijedloge za preispitivanje preistorije i antičkog doba Egipta. Njegovi prijedlozi bili su istaknuti u njemačkih popularnim medijima tokom devedesetih godina 20. vijeka. Njegov Das erfundene Mittelalter (srp. Измишљени средњи вијек) iz 1996, stekao je naučna priznanja, ali su ga istoričari univerzalno odbacili kao fundamentalno manjkav.[3] Časopis Ethik und Sozialwissenschaften (srp. Етика и друштвене науке) ponudio je 1997. platformu za kritičku raspravu o Iligovom prijedlogu, a jedan broj istoričara je komentarisao njegove različite aspekte.[a] Poslije 1997. naučna opažanja Ilogovih ideja su se umanjila, iako se u njemačkim popularnim medijima o njima i dalje raspravljalo kao pseudoistoriji.[4] Ilig je nastavio da objavljuje „hipotezu fantomskog vremena” namjanje do 2013. godine. Iste godine objavio je na nepovezanu temu istorije umjetnosti, o njemačkom renesansnom majstoru Antonu Pilgramu, ali ponovo predlažući reviziju konvencionalne hronologije i zalažući se za ukidanje umjetničko-istorijske kategorije manirizma.[5]

Prijedlog[uredi | uredi izvor]

Osnove Iligove hipoteze uključuju:[6][7]

  • Oskudnost arheoloških dokaza koji se mogu pouzdano datirati u periodu 614—911, uočene neadekvatnosti radiometričkih i dendrohronoloških metoda datiranja ovog perioda i preveliko oslanjanje srednjovjekovnih istoričara na pisane izvore.
  • Prisustvo romanske arhitekture u zapadnoj Evropi 10. vijeka, što ukazuje na to da rimsko doba nije bilo tako davno kao što se uobičajeno mislilo.
  • Veza između julijanskog kalendara, gregorijanskog kalendara i astronomske solarne ili tropske godine u osnovi. Julijanski kalendar, koji je uveo Julije Cezar, dugo je bio poznat po tome što je unosio nesklad iz tropske godine oko jednog dana za svaki vijek u kome se kalendar koristio. Do uvođenja gregorijskanskog kalendara 1582, Ilig tvrdi da je stari julijanski kalendar trebao stvoriti nesklad od trinaest dana između njega i stvarnog (ili tropskog) kalendara. Umjesto toga, astronomi i matematičari koje je unajmio papa Grgur XII otkrili su da je za građanski kalendar potrebno prilagoditi samo deset dana (poslije četvrtka 4. oktobra 1582. prema julijanskom kalendaru, uslijedio je prvi dan gregorijanskog kalendara, petak 15. oktobar 1582). Iz ovoga Ilig zaključuje da se u period poslije Hrista broje otprilike tri vijeka koja nikada nisu postojala.

Kritike[uredi | uredi izvor]

  • Najteži izazov teoriji su sigurno posmatranja u drevnoj astronomiji, posebna pomračenja Sunca koja su navodili evropski izvori prije 600. (kada bi fantomsko vrijeme iskrivilo hronologiju). Pored nekoliko drugih koji su možda previše neodređeni da bi osporili hipotezu fantomskog vremena, posebno su dva datirana s dovoljnom tačnošću da dovedu u pitanje hipotezu. Jedno je zabilježio Plinije Stariji 59,[8] a drugo Fotije 418. godine.[9] Oba datuma su potvrdila pomračenja. Pored toga, posmatranja tokom dinastije Tang u Kini i Halejeva kometa, na primjer, u skladu su sa trenutnom astronomijom bez dodavanja „fantomskog vremena”.[10][11]
  • Arheološki ostaci i metode datiranja poput dendrohronologije pobijaju, a ne podržavaju, „fantomsko vrijeme”.[12]
  • Gregorijanska reforma nikada nije imala za cilj da kalendar uskladi sa julijanskim kalendarom kakav je postojao u vrijeme njegovog uvođenja 45. prije n. e, ali kao što je postojala 325. n. e, u vrijeme Nikejskog sabora, koji je uspostavio metod za određivanje datuma Uskrsa utvrđivanjem proljećne ravnodnevnice 21. marta po julijanskom kalendaru. Astronomska ravnodnevnica 1582. se dogodila 10. marta po julijanskom kalendaru, ali se Uskrs i dalje računao iz nominalne ravnodnevnice 21. marta. Astronomska proljećna ravnodnevnica 45. p. n. e. dogodila se 23. marta. Iligova „tri vijeka koja nedostaju” tako odgovaraju 369 godina između uspostavljanja julijanskog kalendara 45. p. n. e. i utvrđivanjem datuma Uskrsa na Nikejskom saboru 325. godine n. e.[13]
  • Ako su Karlo Veliki i dinastija Karolinga izmišljeni, morala bi da postoji odgovarajuća izmišljena istorija ostatka Evrope, uključujući anglosaksonsku Evropu, papstvo i Vizantiju. Period „fantomsko vremena” takođe obuhvata život Muhameda i islamsku ekspanziju na područje bivšeg Rimskog carstva, uključujući osvajanje vizigotskog Pirinejskog poluostrva. I ova istorija bi morala biti falsifikovana ili drastično pogrešno postavljena. Takođe bi se morala izravnati sa istorijom kineske dinastije Tang i njenim kontaktom sa islamom, kao u bici kod Talasa.[11][14]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ EuS 1997 Heft 4. Theo Kölzer (Bonn University) refused to contribute, and the journal printed his letter of refusal instead in which Kölzer criticizes the journal for lending credibility to Illig's "abstruse" idea. A favourable review was published by sociologist Gunnar Heinsohn, which later led to a collaboration between Illig and Heinsohn until 2011, when Heinsohn left the board of editors of Illig's journal and published his rejection of Illig's core idea that the figure of Charlemagne is a high medieval fiction.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Niemitz, Dr Hans-ulrich (2000). „Did the Early Middle Ages Really Exist?” (PDF) (na jeziku: engleski): 9—10. Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  2. ^ Fomenko, A. T. (2006). History, fiction or science? : Chronology 1 (na jeziku: engleski) (2 izd.). Bellevue, WA: Delamere. ISBN 2-913621-07-4. 
  3. ^ Fried, Johannes (1. 12. 1996). „Wissenschaft und Phantasie”. Historische Zeitschrift (na jeziku: nemački). 263 (1): 291—316. ISSN 2196-680X. doi:10.1524/hzhz.1996.263.jg.291. 
  4. ^ Matthiesen, Stephan (11. 11. 2008). „Wurde das Mittelalter erfunden? Kommentar zu Heribert Illig - Stephan Matthiesen”. www.stephan-matthiesen.de (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 14. 06. 2021. g. Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  5. ^ Illig, Heribert (2013). Meister Anton, gen. Pilgram, oder, Abschied vom Manierismus : Rekonstruktion eines Werks, Kritik einer Stilperiode. Gräfelfing. ISBN 978-3928852463. 
  6. ^ Illig, Heribert (1999). Wer hat an der Uhr gedreht? wie 300 Jahre Geschichte erfunden wurden (na jeziku: nemački) (Orig.-Ausg izd.). [München]. ISBN 361226561X. 
  7. ^ Illig, Heribert (2009). Das erfundene Mittelalter : hat Karl der Große je gelebt? (na jeziku: nemački) (10. Aufl., ungek. Ausg izd.). Berlin: Ullstein. ISBN 3-548-36429-2. 
  8. ^ Pliny (the Elder) (1890). The Natural History of Pliny, Tom 2 (na jeziku: engleski). H. G. Bohn. ISBN 978-0-598-91076-9. 
  9. ^ „Philostorgius, Ecclesiastical History”. www.tertullian.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  10. ^ Herrmann, Dieter (2000). „Nochmals: Gab es eine Phantomzeit in unserer Geschichte?”. Beiträge zur Astronomiegeschichte 3 (na jeziku: nemački): 211—14. 
  11. ^ a b Dutch, Stephen. „Is a Chunk of History Missing?”. Arhivirano iz originala 27. 5. 2011. g. Pristupljeno 14. 5. 2011. 
  12. ^ Fößel, Amalie (1999). „Karl der Fiktive?”. Damals, Magazin für Geschichte und Kultur. br. 8. str. 20f. 
  13. ^ Karl Mütz: Die „Phantomzeit“ 614 bis 911 von Heribert Illig. Kalendertechnische und kalenderhistorische Einwände. In: Zeitschrift für Württembergische Landesgeschichte. Band 60, 2001, S. 11–23.
  14. ^ Adams, Cecil. „Did the Middle Ages Not Really Happen?”. Pristupljeno 9. 7. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Illig, Heribert: Enthält das frühe Mittelalter erfundene Zeit? and subsequent discussion, in: Ethik und Sozialwissenschaften 8 (1997), pp. 481–520.
  • Schieffer, Rudolf: Ein Mittelalter ohne Karl den Großen, oder: Die Antworten sind jetzt einfach, in: Geschichte in Wissenschaft und Unterricht 48 (1997), pp. 611–17.
  • Matthiesen, Stephan: Erfundenes Mittelalter – fruchtlose These! Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. januar 2014), in: Skeptiker 2 (2002).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипотеза_фантомског_времена&oldid=27815543”