Имануел Великовски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Имануел Великовски
Immanuel Velikovsky.jpg
Имануел Великовски на конференцији Америчке асоцијације за развитак науке у Сан Франциску 1974.
Датум рођења 10. јун 1895.
Место рођења Витебск
 Руска Империја
Датум смрти 17. новембар 1979.
Место смрти Принстон
 САД

Имануел Великовски (енгл. Immanuel Velikovsky, рус. Иммануи́л Велико́вский; Витебск, 10. јун 1895Принстон, 17. новембар 1979) је био амерички псеудоисторичар, најпознатији као аутор бројних контроверзних књига које реинтерпретирају догађаје из древној историји, међу којима је бестселер у САД „Светови у судару“, објављена 1950.[1] године. Претходно је имао значајну улогу у оснивању Хебрејског универзитета у Јерусалиму, и био је угледни психијатар и психоаналитичар.

Његове књиге користе компаративну митологију и античке књижевне извора (укључујући и Библију) да докажу да је Земља доживела катастрофални блиски контакт другим планетама (Венером и Марсом) у древним временима. Великовски тврди да су елекотрмагнетске појаве имале значајну улогу у небеској механици. Такође заступа ревидирану хронологију старог Египта, Грчке, Израела и других култура древног Блиског истока. Циљ ревидиране хронологије је да објасни мрачно доба источног Средоземља (око 1100 - 750. п. н. е.) и помири библијску историју са прихваћеном археологијом и египатском хронологијом.

Теорије Великовског су енергично одбачене или игнорисане од стране академске заједнице.[2] Ипак, његове књиге се често добро продају и добијају одушевљену подршку у лаичким круговима, често праћене тврдњама о непоштеном третману према Великовском од стране признатих академија.[3][4][5][6] Контроверзе око његовог рада и његовог пријема се често називају „афера Великовског“.[7][8][9]

Извори[уреди]

  1. Princeton University press release, July 29, 2005 (quoted on website of Dr. Ruth Velikovsky Sharon)
  2. Trevor Palmer, Perilous Planet Earth: Catastrophes and Catastrophism through the Ages, Cambridge University Press. . ISBN 978-0-521-81928-2. pp. 116-119
  3. Morrison, David . Velikovsky at Fifty: Cultures in Collision on the Fringes of Science. Skeptic, 9 (1), 62-76; reprinted in Shermer, Michael (editor) (2002). The Skeptic Encyclopedia of Pseudoscience, Santa Barbara, Calif. 2001. ISBN 978-1-57607-653-8. pp. 473- 488
  4. Cohen, Daniel . Myths of the Space Age, Dodd Mead. LCCN 67-25108. Chap. VIII, Immanuel Velikovsky — the Man Who Challenged the World. pp. 172-94.
  5. Gordon, Theodore J. (1966). Ideas in Conflict, St. Martin's Press. LCCN 66-23261. Chap. 2, The Miracles of Exodus. pp. 18-48.
  6. Fair, Charles (1974). The New Nonsense: The End of the Rational Consensus, Simon and Schuster. 1967. ISBN 978-0-671-21822-5. . Chap. viii, Speaking of Flying Objects ... pp. 139-86.
  7. Bauer, Henry H. . The Velikovsky Affair Aeon, 2 (6), 75-84. Homestead.com This article, a comprehensive overview, originally appeared in Dec. 1988 La Recherche. pp. 1448-55.
  8. Bauer, Henry H. (1996). Velikovsky, Immanuel, in Gordon Stein (editor), The Encyclopedia of the Paranormal. Prometheus Books. 1992. ISBN 978-1-57392-021-6. pp. 781-788
  9. Grove, J. W. . In Defence of Science: Science, technology, and politics in modern society, University of Toronto Press. 1989. ISBN 978-0-8020-2634-7. . Chap. 5, Pseudo-science. pp. 120-50; adapted from Grove, J. W. (1985). Rationality at Risk: Science against Pseudoscience. Minerva, 23 (2), 216-40.