Huvsgul
 |
| Huvsgul | |
|---|---|
 Huvsgulsko jezero | |
| Koordinate | 51° 04′ S; 100° 18′ I / 51.06° S; 100.30° I |
| Pritoke | manji vodotokovi |
| Otoke | Eg |
| Zemlje basena |  MongolijaHuvsgul |
| Maks. dužina | 136 km |
| Maks. širina | 36.5 km |
| Površina | 2.760 km2 |
| Pros. dubina | 138 m |
| Maks. dubina | 267 m |
| Zapremina | 480.7 km3 |
| Nad. visina | 1.645 m |
| Ostrva | Modon Hui, Hadan Hui, Modot Tolgoi, Baga Hui |
| Naselja | Hatgal, Hanh |
  Huvsgul | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Huvsgul (mong. Хөвсгөл нуур, rus. Хубсугу́л) ili Dalaj Ej (mong. Далай ээж) je najveće slatkovodno jezero u Mongoliji po zapremini, i drugo po površini. Huvsgul ima nadimak „mlađa sestra Bajkalskog jezera“.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Jezero Huvsgul se nalazi na severozapadu Mongolije, u blizini ruske granice, u podnožju planine Istočni Sajan. Nadmorska visina jezera je 1.645 m (5.397 ft), dugo je 136 kilometara, a 262 metara duboko. To je drugo najobimnije slatkovodno jezero u Aziji i ima skoro 70% sveže vode Mongolije, a 0,4% svih svežih voda na svetu. Na obali ovog jezera se nalaze dva grada Hatgal (na jugu) i Hanh.
Njegov sliv je relativno mali koje čine manje pritoke. Jezero iscrpljuje reka Egin na jugu jezera, zatim se uliva u Selenšku reku, a Selenga u Bajkalsko jezero. Između dva jezera voda putuje na udaljenosti od preko 1.000 kilometara, a nadmorska visina se spušta od 1.645 do 456 metara. Njegova lokacija u severnoj Mongoliji čini jedan deo južne granice velikih sibirskih tajgi, od kojih dominira drvo sibirski ariš (Larix sibirica).
Jezero je okruženo visokim planinskim vencima. Najviši planinski venac je Burenhan ili Mont Saridag (3.492 metara), a najviše uzvišenje je na Rusko-Mongolskoj granici. Površina jezera se zimi potpuno zaledi, a led je toliko debeo da po njemu mogu da prolaze i teški kamioni. Transportni putevi su zimi pomereni preko jezera kako bi se lakše stiglo do određene lokacije, međutim ova praksa je sada zabranjena kako bi se sprečilo zagađenje jezera: curenje ulja iz vozila u jezero ili u nekim situacijama da dođe do pucanja leda. Procenjuje se da godišnje oko 30-40 vozila potone u jezero.
Ekološki značaj[uredi | uredi izvor]
Huvsgul je najznačajnija rezerva pijaće vode, a njena voda je pitka bez ikakvog tretmana. U jezeru se nalazi veoma malo riba u poređenju sa Bajkalskim jezerom. Vrste komercialnog i rekreativnog interesa uključuje grgeč, manić, Brachymystax lenok, a uključuje i ugroženu vrstu Thymallus nigrescens.
Područje jezera je nacionalni park veći i od Jeloustouna i strogo zaštićen kao prelazna zona između srednjoazijskih stepa i sibirskih tajgi.
Park je dom različitih divljih životinja kao što je kozorog, los, vuk , argal, žderavac, mrki medved, mošusni jelen i samur.
Etimologija i transliteracije[uredi | uredi izvor]
Ime Huvsgul potiče od Tuvanskog jezika (Khövsgöl), a reč u prevodu znači „Plava Voda“. Postoji rezličiti prevodi ovog imena, u zavisnosti da li će ćirilično „h“ prevoditi kao „h“ ili „kh“, ili da li će ćiriločno „ө“ preći u „ö“, „o“ ili „u“. Pa prema tome možemo videti sledeće varijante prevoda: Khovsgol, Hovsgol, Huvsgul, Khuvsgul itd.
