Hugo Tetrode
Hugo Tetrode | |
---|---|
Datum rođenja | 7. mart 1895. |
Mesto rođenja | Amstelven |
Datum smrti | 18. januar 1931.35 god.) ( |
Hugo Martin Tetrode (hol. Hugo Tetrode; Amsterdam, 7. mart 1895 — Amstelven, 18. januar 1931) bio je holandski teorijski fizičar. On je doprineo statističkoj fizici, ranoj kvantnoj teoriji i kvantnoj mehanici.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Hugo Tetrode je bio deo bogate, istaknute porodice Tetrode. Bio je najstariji od troje dece Pitera Johana Konrada Tetrodea, koji je bio direktor De Nederlandsche Ban (holandske nacionalne banke) od 1919. do 1934. godine. Tetrode je rođen u tadašnjem Amstelven-u, u delu koji je sada deo Amsterdama; tokom detinjstva vreme je provodio na dva amsterdamska kanala.
Otišao je u Nemačku 1911. da studira matematiku, fiziku i hemiju na Univerzitetu u Lajpcigu, ali se vratio u Amsterdam godinu dana kasnije. Godine 1912, sa 17 godina, objavio je svoj prvi istraživački rad u nemačkom časopisu za fiziku Annalen der Physik.
Tokom 1912. Tetrode je razvio Sakur-Tetrodovu jednačinu, kvantnomehanički izraz entropije idealnog gasa. Oto Sakur je izveo ovu jednačinu nezavisno otprilike u isto vreme.[1] Sakur-Tetrodova konstanta,S0/R, je osnovna fizička konstanta koja predstavlja translacioni doprinos entropiji idealnog gasa na temperaturi od 1 K i pritisku od 100 kPa, gde je R gasna konstanta.
Objavio je ukupno šest naučnih radova, sve na teme statističke fizike i kvantne mehanike. Iz Amsterdama, Tetrode se dopisivao sa Albertom Ajnštajnom, Hendrikom Lorencom i Polom Erenfestom o kvantnoj mehanici i napisao je nekoliko uticajnih radova o kvantnoj mehanici koji su objavljeni u nemačkom časopisu za fiziku Annalen der Physik. Konkretno, Makijanova ideja da elementarne čestice deluju samo na druge elementarne čestice, a ne na sebe, bila je ključna ideja u formulaciji Viler-Fejnmanove vremensko simetrične teorije.
Vodio je povučen život; navodi se da kada su Ajnštajn i Erenfest pokušali da ga posete u Amsterdamu, njegova sluškinja ih je ispratila sa: Meneer ontvangt geen gasten („Gospodin ne prima goste“).
Tetrode je umro u 35. godini, neoženjen, nakon što je oboleo od tuberkuloze.
Dela
[uredi | uredi izvor]- Die chemische Konstante der Gase und das elementare Wirkungsquantum, Annalen der Physik 38 (1912) 434-442, correctie Berichtigung zu meiner Arbeit: Die chemische Konstante der Gase und das elementare Wirkungsquantum in nr. 39 (1912) 255-256 [2]
- Bemerkungen über die Energieeinhalt einatomiger Gase und über die Quantentheorie für Flüssigkeiten, Physikalische Zeitschrift 14 (1913) 212-215 [3]
- Theoretical determination of the entropy constant of gases and liquids, Proc. Sect. Sci. Koninklijke Nederlandse Akademie Wet. Ser. B 17 (1914/1915) 1167-1184[4]
- Über den Wirkungszusammenhang der Welt. Eine Erweiterung der Klassischen Dynamik, Zeitschrift für Physik 10 (1922) 317-328 [5]
- Der Impuls-Energiesatz in der Diracschen Quantentheorie des Elektrons, Zeitschrift für Physik 49 (1928) 858-864[6]
- Allgemein-relativistische Quantentheorie des Elektrons, Zeitschrift für Physik 50 (1928) 336-346[7]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Walter Grimus,"100th anniversary of the Sackur–Tetrode equation," Ann. Phys. (Berlin) 525 (2013) A32–A35 „link to article”. doi:10.1002/andp.201300720/pdf.
- ^ Interscience Wiley Link to article[mrtva veza]
- ^ pdf document online at Hathi Trust Digital Library
- ^ pdf document online at Royal Netherlands Academy of Sciences
- ^ Springerlink link to article
- ^ Springerlink link to article
- ^ Springerlink link to article
Literatura
[uredi | uredi izvor]- „D. Dieks and W. J. Slooten, "Historic Papers in Physics – The Case of Hugo Martin Tetrode, 1895-1931", Czechoslovak Journal of Physics B 36, 39-42 (1986)”. doi:10.1007/BF01599722.
- Prof. H.B.G. Casimir, "Hugo Martin Tetrode, een vergeten genie". NRC Handelsblad, February 23, 1984 (Dutch)
- Prof. H.B.G. Casimir, "Hugo Tetrode (1895-1931); een geniale outsider". Mens en Kosmos, Meulenhoff 1983, pag. 180-189 (Dutch)
- Frederik W. Wiegel, Introduction to Path-integral Methods in Physics and Polymer Science. World Scientific, 1986