Celulitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Celulitis
(lat. celulitis)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostDermatologija
MKB-10L03
MKB-9-CM682.9
DiseasesDB29806
eMedicinemed/310 emerg/88 derm/464
MeSHD002481

Celulitis od (lat. речи – celulitis) je akutna bakterijska infekcija kože i potkožnog tkiva uzrokovana bakterijama, najčešće iz roda streptokoka ili stafilokoka.[1] Kliničku sliku karakteriše, bol, otok i brzo šireći eritem i edem u obolelom delu tela, povišena telesna temperatura i u većini slučajeva otok regionalnih limfnih čvorova. Dijagnoza se postavlja na osnovu anameneze, inspekcije i palpacije; mikrobioloških i laboratoriskih analiza.[2] Uz pravovremeno i adekvatno lečenje antibioticima prognoza celulitisa je dobra.[3]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prema podacima iz 2013. na globalnom nivou registrovano je 30.000 slučajeva celulitisa, što je povećanje za više od 10% u odnosu na 1990. godinu, kada je registrovano 27.000.[4]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Bolest najčešće uzrokuju β-hemolitične streptokoke grupe A (npr. streptokokus piogenes) i stafilokokus aureus. Streptokoke produkuju enzimi (streptokinaza, DNK-aza, hijaluronidaza) koji razgrađuju ćelijske komponente (koje bi u suprotnom zadržale i ograničile zapaljenje) što ima za posledicu difuznu infekciju koja se brzo širi. Stafilokokni celulitis je u načelu bolje lokalizovan i najčešće se razvija kod otvorene rane ili apscesa kože.

Ređi uzročnici celulitis su:

Predisponirajući faktori[uredi | uredi izvor]

Mada često na mestu ulaska uzročnika nema očiglednog predisponirajućeg stanja, kao mogući faktori rizika za pojavu celulitisa navode se:

  • Bolesti kože, npr. površne povrede, ulceracije, gljivične infekcije, poremećaji odbrambenih funkcija kože nastali usled prethodnih kožnih bolesti. Ovi rizici su češći kod bolesnika sa hroničnom venskom insuficijencijom ili limfedemom.
  • Uzročnici čestih recidivirajućiha celulitisa, kao što su ožiljci nakon operacije vene safene, operativni zahvati na srcu i krvnim sudovima (posebno ako je osoba inficirana tineom pedis).

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Infekcija je najčešć lokalizovana u predelu jedne ili obe noge. Glavni znaci bolesti su:

  • lokalno crvenilo i bol,
  • čest limfangitis i regionalna limfadenopatijom.
  • topla, crvena i edematozna koža, čija površina često izgleda kao kora narandže, obično nejasnih ivica, osim kod erizipela (oblika celulitisa sa oštro naznačenim ivicama).
  • petehije, koje su česte, dok su velika područja ekhimoze retka.
  • vezikule i bule, koje se ne razvijaju uvek. One mogu da puknu, ponekad uz nekrozu zahvaćene kože.
  • leukocitoza, koja je čest znak bolesti.

Celulitis može oponašati duboku vensku trombozu, ali se od nje diferencijalno dijagnostički razlikovati po jednoj ili više funkcija.

Kožnim promenama nakon nekoliko sati mogu prethoditi povišena temperatura, drhtavica, tahikardija, glavobolja, hipotenzija i delirijum, ali većina bolesnika je bez ovih simptoma.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Postavlja se na osnovu anamneze i fizičkog pregleda. Kulture uzročnika sa kože i (kada postoji) rana u načelu nisu indikovane jer se u njima uzročnik retko može otkriti.[5]

Hemokulture su korisne kod imunodeficijentnih bolesnika sa celulitisom, za otkrivanje ili isključivanje bakteriemije. Ukoliko ne odgovaraju na empirijsko lečenje, ili se hemokultura nije uspeo izolovati uzročnika, u imunodeficijentnih bolesnika može biti neophodno gajenje uzročnika u kulturi zahvaćenog tkiva.[6]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Leči se primarno zasniva na antibioticima. U većini se slučajeva lečenje je empirijsko protiv streptokoka grupe A i S. aureusa. Kod blagih infekcija obično se primenjuje dikloksacilino (250 mg), cefaleksin (500 mg 4 puta na dan), ili levofloksacin (250 mg 1 puta na dan zbog lakše upotrebe).[7]

Kod težih infekcija primenjuje se oksacilin ili nafcilin u dozi od 1 g intravenski svakih 6 časova. Kod bolesnika alergičnih na penicilin ili onih kod kojih se sumnja na infekciju meticilin rezistentnim stafilokokom aureus lek izbora je vankomicin (1 g IV na svakih 12 časova).

Od ostalih mera primenjuje se:

  • imobilizacija i podizanje zahvaćenog područja, u cilju smanjenja otoka;
  • primena analgetika za ublažavanje bolova
  • hladni mokri oblozi, za smanjenje upale i bolova

Kod neutropeničnog bolesnika celulitis se empirijski leči antipseudomonasnim antibioticima (tobramicin 1,5 mg/kg IV svakih 8 časova, piperacilin 3 g IV na svaka 4 časa), dok se ne dobiju rezultati kultura.

Kod infekcije sa P. multocida lek izbora je penicilin,[8] protiv A. hydrophila aminoglikozidi (gentamicin) a za lečenje infekcije sa V. Vulnificus prednost se daje tetraciklinima.

Recidivi celulitisa nogu se sprečiti istovremenim lečenjem tinee pedis, čime se uništava izvor bakterija koje se nalaze u upaljenom i maceriranom tkivu. Ako je takvo lečenje neuspešno ili ako nije indikovano, recidivirajući celulitis se ponekad može sprečiti primenom benzatin penicilina 1,2 miliona jedinica IM jednom mesečno ili penicilina V ili eritromicina 250 mg četiri puta na dan.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Iako se bolest brzo i uspešno leči, ponekad se stvaraju lokalizovani apscesi, koje treba incidirati i drenirati. Teže komplikacije (koje su dosta retke) su teška nekrotizirajući potkožna infekcija i bakterijemija sa metastatskim žarištima infekcije.

Recidivi u zahvaćenom području su česti, i mogu ponekad biti praćeni teškim oštećenjem limfnih sudova, hroničnom limfatičnom opstrukcijom i limfedemom.[9]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gabillot-Carré M, Roujeau JC. Acute bacterial skin infections and cellulitis. Curr Opin Infect Dis. 2007 Apr. 20(2):118-23.
  2. ^ Edlich RF, Cross CL, Dahlstrom JJ, Long WB 3rd. Modern Concepts of the Diagnosis and Treatment of Necrotizing Fasciitis. J Emerg Med. Dec 10 2008.
  3. ^ Bonnetblanc JM, Bédane C. Erysipelas: recognition and management. Am J Clin Dermatol2003;4(3):157-63.
  4. ^ GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604 Slobodan pristup. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  5. ^ Lipsky BA. New developments in diagnosing and treating diabetic foot infections. Diabetes Metab Res Rev. May-Jun 2008. 24 Suppl 1:S66-71.
  6. ^ Phoenix, G; Das, S; Joshi, M (Aug 7, 2012). Diagnosis and management of cellulitis.. BMJ (Clinical research ed.). 345: e4955.
  7. ^ Swartz MN. Clinical practice. Cellulitis. N Engl J Med. Feb 26 2004. 350(9):904-12.
  8. ^ Wang JH, Liu YC, Cheng DL, Yen MY, Chen YS, Wang JH, Wann SR, Lin HH. Role of benzathine penicillin G in prophylaxis for recurrent streptococcal cellulitis of the lower legs. Clin Infect Dis 1997 Sep;25(3):685-9.
  9. ^ Woo PC, Lum PN, Wong SS, Cheng VC, Yuen KY. Cellulitis complicating lymphoedema. Eur J Clin Microbiol Infect Dis. Apr 2000. 19(4):294-7.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Rahmouni A, Chosidow O, Mathieu D, et al. MR imaging in acute infectious cellulitis. Radiology 1994;192:493-6.30
  • Kilburn SA, Featherstone P, Higgins B, Brindle R. Interventions for cellulitis and erysipelas. Cochrane Database Syst Rev 2010;6:CD004299.31
  • Forcade NA, Parchman ML, Jorgensen JH, Du LC, Nyren NR, Treviño LB, et al. Prevalence, severity, and treatment of community-acquired methicillin-resistantStaphylococcus aureus (CA-MRSA) skin and soft tissue infections in 10 medical clinicsin Texas: a South Texas Ambulatory Research Network (STARNet) Study. J Am BoardFam Med 2011;24:543-50.32
  • Stevens DL, Bisno AL, Chambers HF, Everett ED, Dellinger P, Goldstein EJ, et al. Practiceguidelines for the diagnosis and management of skin and soft-tissue infections. Clin InfectDis 2005;41:1373-1406.33
  • Marwick C, Broomhall J, McCowan C, Phillips G, Gonzalez-McQuire S, Akhras K, et al. Severity assessment of skin and soft tissue infections: cohort study of management andoutcomes for hospitalized patients. J Antimicrob Chemother 2011;66:387-97.34
  • Eron L. J. Infections of skin and soft tissues: outcome of a classification scheme. ClinInfect Dis 2000;31:287.35
  • Chapman AL, Dixon S, Andrews D, Lillie PJ, Bazaz R, Patchett JD. Clinical efficacy andcost-effectiveness of outpatient parenteral antibiotic therapy (OPAT): a UK perspective. J Antimicrob Chemother 2009;64:1316-24

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Целулитис&oldid=27441704”