Повећање броја белих крвних ћелија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Леукоцитоза)
Повећање броја белих крвних ћелија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфективне болести, патологија
МКБ-10D72.8
МКБ-9-CM288.3, 288.6x
DiseasesDB33024
MeSHD007964

Повећање броја белих крвних ћелија, леукоцитоза или хиперлеукоцитоза стање је које се карактерише повећањем број леукоцита (белих крвних ћелија) у крви изнад нормалних вредности (3,4-4,0 х 109/l). Она је једна од последица инфекција, одређених болести у организму или излагања организма одређеним спољним утицајима, кои моу бити и стресног (реактивног) карактера, и то у стањима присуства бола, повраћања, високе температуре и дехидрације када је често праћена и тромбоцитозом. Значај леукоцитозе огледа су у томе што указује на акутна или хронична стања изазвана инфекцијом коже или слузокоже али на по живот опасна стања јер повећан број леукоцита може да укаже на појаву тешке инфекције (сепсе), трауму праћену значајаним губитком крви, дијабетесну кому итд.[1]

Један од најчешћих лабораторијски параметар за увођење антибиотске терапије у клиничкој пракси је леукоцитоза са неутрофилијом.

Леукоцити или беле крвне ћелије[уреди | уреди извор]

Назив леукоцит (WBC), означава неколико врста белих крвних ћелија. Њихова улога је вишеструка, најачешће имунолошка, у одбрани организма од болести првенствено изазваних патогеним микроорганизми, али и многим токсичним материјама. Главна особина леукоцита је да постају способни да препознају стране антигене. У једном литру крви, здраве одрасле особе, налази се од 4 до 10 милијарди белих крвних зрнаца (3,9 - 10x109/l).

Највећи број леукоцита, настаје у коштаној сржи, а другим делом у тимусу, лимфним жлездама и чворовима и слезини. Најзначајнија жлезда за развој леукоција је грудна жлезда (тимус)смештена у средогруђу (медијстинуму) испод грудне кости, битна за развој једне подврсте лимфоцита, Т лимфоцита.

Леукоцити се разликују према изгледу, заступљености, месту настанка и функцији. Према облику једра и мембране деле се на гранулоците (са зрнастом цитоплазмом и режњевито једром) и агранулоците (са хомогеном цитопплазмом и округлим једром).

Леукоцити садрже око 80% воде, велике количине гликогена (као извор енергије), доста нуклеопротеида, хистамина и хепарина. Од физичких особина белих крвних зрнаца најважније је њихово амебоидно кретање којим прелазе из крви у ткива. Облик и изглед појединих врста леукоцита се разликује; па су тако сви леукоцити периферне крви округлог облика, грануласти леукоцити у цитоплазми имају специфичне грануле које се боје киселим и базним бојама, а има и неутралних гранула.

Животни век леукоцита је различит. Тако нпр гранулоцити након што доспеју у крв живе још око 5 дана, док други леукоцити који настају у коштаној сржи и остају док за њима не настане потреба.

Врсте белих крвних зрнаца[уреди | уреди извор]

Постоје три главне врсте белих крвних зрнаца; гранулоцити, лимфоцити, моноцити.

Гранулоцити[уреди | уреди извор]

Гранулоцит окружен црвеним крвним зрнцима
Лимфоцити
Моноцити у крвном размазу

Гранулоцити су најбројнија врста леукоцита која чини већину белих крвних зрнаца у периферној циркулацији. Карактеришу се режњевитим једром и гранулисаном цитоплазма. Стварају се у јетри код плода (фетуса), а код деце и здравих особа у коштаној сржи. Постоје три врсте гранулоцита:

  • Неутрофили, зреле гранулоцитне ћелије које могу да нападају и разарају бактерије и вирусе чак и у крвној циркулацији.
  • Еозинофили, популација гранулоцитних леукоцита која учествују у одбрани организма од алергијских агенаса и паразитарних инфекција.
  • Базофили, најмање заступљена популација леукоцита у периферној крви који учествују у алергијском одговору.

Лимфоцити[уреди | уреди извор]

Лимфоцити су друга група леукоцита која кружи лимфним системом, и примарно се ствара у слезини, и у мањем броју у коштаној сржи. То су округле ћелије са крупним једром, које потискујући цитоплазму у страну, заузима преко 90% унутрашњости ћелије. Постоје три врсте лимфоцита;

Б-ћелије[уреди | уреди извор]

Ове ћелије настају и дозревају у коштаној сржи, док Т ћелије проистичу из коштане сржи, али дозревају у тимусу стварају антитела која се везују за патогене чиниоце и на тај начин омогућавају њихово уништавање.

Т-ћелије[уреди | уреди извор]

Ове ћелије настају из коштане сржи, али дозревају у тимусу. Оне се развију у плазма ћелије, и потом стварају антитела која се везују за патогене чиниоце (бактерије, вируси и гљивице) и на тај начин омогућавају њихово уништавање. Т-ћелије могу бити:

Цитотоксичне Т-ћелије, убице

Ове ћелије препознају и убијају ненормалне или заражене ћелије организма болесника.

Помагачке Т-ћелије

Као што имсамо име каже, ове ћелије помажу другим ћелијама да униште заразне микроорганизме.

Потискујући (супресорске) Т-ћелије

Супресорске ћелије потискују активност других лимфоцита тако да они не уништавају нормално ткиво Међутим само цитотоксичне ћелије директно учествују у уништавању страних агенаса у телу док помагачке и супресорске Т-ћелије имају регулациону улогу у имунском одговору организма кроз лучење цитокина којима се модулише понашање осталих, углавном ефекторских ћелија, имунског система.

Лимфоцитне ћелије убице[уреди | уреди извор]

Лимфоцитне ћелије убице као и цитотоксичне Т-ћелије, способне су да уништавају ћелије тела које су инфициране вирусом.

Моноцити[уреди | уреди извор]

Моноцити су беле крвне ћелије које се стварају у коштаној сржи. Када из циркулације пређу у друга ткива, развијају се у макрофаге, који потом делују као „усисивачи“ који, слично неутрофилним гранулоцита, имају способност да фагоцитују („поједу“) остатке изумрлих ћелија у организму. За разлику од неутрофила, макрофаги могу да фагоцитују и целе ћелије, а учествују и у презентацији делова патогених организама лимфоцитима, како би их они препознали и уништили (Т лимфоцити), или створили одговарајућа антитела (Б лимфоцити).

Референтне вредности леукоцита[уреди | уреди извор]

Референтне (физиолошке) вредности белих крвних зрнаца или леукоцита

Укупан број леукоцита (WBC)
  • 3,9-10 x 10 на 9/l или 3,900 - 10,000 (mm³)
Леукоцитарна формула
  • Неутрофилни гранулоцити (NEU) — 40-70% (2 - 6 x 109/l )
  • Моноцити (MONO) — 1-10% (0.1 - 0.8 x 109/l)
  • Еозинофилни гранулоцити (EOS) — 0-6% (0.05 - 0.4 x 10 на 9/l )
  • Лимфоцити (LYM) — 20-50% (1 - 4 x 10 на 9/l )
  • Базофилни гранулоцити (BASO) — 0-1% (0.03 - 0.1 x 109/l)

Бела крвна зрнца, укупне вредности у крви

Врсте лимфоцита Категорија пацијената Доња граница Горња граница Мерна јединица
Бела крвна зрнца
(WBC-white blood cell)		 Одрасли 3.5 [2] • 3.9 [3] • 4.1,[4] • 4.5 9.0,[2] • 10.0 [3] • 10.9,[4] • 11
  • x109/L
  • x103/mm3
  • x103/μL
Новорођенчад 9 [5] 30[5]
У првој години 6[5] 18[5]
Неутрофилни гранулоцити
(A.K.A. grans, polys, PMNs, or segs)		 Одрасли 1.3,[2] 1.8,[3] • 2 [5] 5.4 [2] • 7 [3] • 8[5]
  • x109/L
45-54 [6] 62 [6] • 74
  • % of WBC
Новорођенчад 6[5] 26[5]
  • x109/L
Неутрофили округле форме Одрасли 0.7[5]
  • x109/L
3 [6] 5 [6]
  • % of WBC
Лимфоцити Одрасли 0.7 [2] • 1.0 [3][5] 3.5 [3] • 3.9,[2] • 4.8[5]
  • x109/L
16-25 [6] 33 [6] • 45
  • % of WBC
Новорођенчад 2[5] 11[5]
  • x109/L
Моноцити Одрасли 0.1 [2] • 0.2 [7][8] 0.8 [8][5]
  • x109/L
3,[6] 4.0 7 [6] • 10
  • % of WBC
Новорођенчад 0.4[5] 3.1 [5]
  • x109/L
Мононуклеарни леукоцити
(Лимфоцити+ моноцити)		 Одрасли 1.5 5
  • x109/L
20 35
  • % of WBC
T ћелије Одрасли 0.4 [4] • 0.5 1.5 • 1.8[4]
  • x109/L
Еозинофилни гранулоцити Одрасли 0.0 [2] • 0.04 [8] 0.44 [8] • 0.45 [5] • 0.5 [2]
  • x109/L
1 [6] 3 [6] • 7
  • % of WBC
Новорођенчад 0.02[5] 0.85[5]
  • x109/L
Базофилни гранулоцити Одрасли 40 [3] 100 [2][8] • 200 [5] • 900[3]
  • x106/L
0.0 0.75 • 2
  • % од WBC
Новорођенчад 0.64[5]
  • x109/L

Етиологија[уреди | уреди извор]

Као најчешћи могући узроци леукоцитозе у литератури се наводе:

Инфекције
  • Бактеријске (тифус, паратифус, бруцелоза)
  • Вирусне (инфлуенца, мале богиње, рубеола, инфективни хепатитис, вирусна пнеумонија)
  • Рикециозе
  • Протозоа (маларија)
  • Тешке инфекције
Инфекције коштане сржи
  • Рак - метастазе рака
  • Лимфоми
  • Миелофиброза
  • Мултипли мијелом
Губитак крви
  • Значајан губитак крви (хематемеза, мелена, итд)
  • Повреде са масивним крварењем
  • Опекотине
Системске болести
  • Системски еитемски лупус
  • Шећерна болест
Остали узроци
  • Инфаркт, мождани удар, тромбоза било артерије или вене
  • Спленектомија
  • Токсичне материје, уремија
  • Јонизујуће зрачење
  • Дехидрација организма изазвана високом температуром и повраћањем.
Трудноћа

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Леукоцитоза није самостална болест већ једна од симптома који указује на развој бројних болести, које су доприниеле њеном развоју. Код многих пацијената а нарочито код деца леукоцитоза је најчешће без симптома што захтева повремене анализе крви, како би се правовремено тј. у раној фази развоја открила леукоцитоза.

Код одраслих особа леукоцитоза је обично асимптоматска изузев у код тешких болести белих крвних станица, као што је рак крви или леукемије. Како се не би пропуститио почетак развоја леукоцитозе, потребно је знати неке од њених симптома, међу којима су најчешћи:

  • Слабост, умор, малаксалост, без икаквог разлога
  • Интензивно ноћно знојење изазваном порастом телесне температуре
  • Честа појава модрица, као последица спонтаног крварења
  • Вртоглавица, несвестица
  • Бол у трбуху, горњим и доњим удовима
  • Отежано дисање
  • Губитак апетита, праћен необјашњивим смањењем телесне тежине
  • Поремећен вида
  • Знаци инфекције, грозница, повишена температура, убрзан пулс, упала усне дупље, грла и крајника, чиреве на кожи или у ГИС-у, натечене лимфне жлезде, увећана слезена.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Интервали предвиђања који је у 95% случајева заједничка граница за дефинисање леукоцитозе.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Reference range list from Uppsala University Hospital ("Laborationslista"). Artnr 40284 Sj74a. Issued on April 22, 2008
  3. ^ а б в г д ђ е ж lymphomation.org > Tests & Imaging > Labs > Complete Blood Count Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2021) Retrieved on May 14, 2009
  4. ^ а б в г Normal Reference Range Table Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2011) from The University of Texas Southwestern Medical Center at Dallas. Used in Interactive Case Study Companion to Pathologic basis of disease.
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с Clinical Laboratory Medicine. By Kenneth D. McClatchey. Page 807.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и Last page of Deepak A. Rao; Le, Tao; Bhushan, Vikas . First Aid for the USMLE Step 1 2008 (First Aid for the Usmle Step 1). McGraw-Hill Medical. 2007. ISBN 978-0-07-149868-5.
  7. ^ Determination of monocyte count by hematological analyzers, manual method and flow cytometry in polish population Central European Journal of Immunology 1-2/2006. (Centr Eur J Immunol 2006; 31 (1-2): 1-5) authors: Elżbieta Górska, Urszula Demkow, Roman Pińkowski, Barbara Jakubczak, Dorota Matuszewicz, Jolanta Gawęda, Wioletta Rzeszotarska, Maria Wąsik,
  8. ^ а б в г д gpnotebook.co.uk > blood constituents (reference range) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015) Retrieved on May 14, 2009

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повећање_броја_белих_крвних_ћелија&oldid=27441535”