Cipele

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Cipele

Cipele su vrsta obuće za zaštitu ljudskih stopala. Zavisno od namene cipele mogu biti različitih dizajna i od različitih materijala. Osnovna namena je zaštita stopala od spoljnih uticaja ali nije zanemaljiv ni dekorativno svojstvo.

Tradicionalno, cipele su napravljene od kože, drveta ili platna, ali se sve više prave od gume, plastike i drugih materijala dobijenih petrohemijom.[1] Industrija obuće je industrija od 200 milijardi dolara godišnje.[1] 90% cipela završi na deponijama, jer se materijali teško odvajaju, recikliraju ili na drugi način ponovo koriste.[1]

Prema podacima iz 2007. godine globalna industrija cipela je narasla na 107,4 milijardi dolara, u smislu prihoda, a očekivalo se da će do kraja 2012. narasti na 122,9 milijardi dolara. Proizvođači cipela u NR Kini čine 63% proizvodnje, 40,5% globalnog izvoza i 55% prihoda industrije. Međutim, mnogi proizvođači u Evropi dominiraju tržištem sa višim cenama i većom dodatom vrednošću.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Antika[uredi | uredi izvor]

Najstarije kožne cipele, oko 5500 godina stare, nađene u Jermeniji
Esparto sandale iz 6. ili 5. milenijuma pne nađene u Španiji
Rimske cipele: muške[3] ženske[4] i dečije[5] cipele iz rimske tvrđave Bar Hil, Škotska.

Prve cipele su u stvari bile sandale i datiraju od pre 7000—8000. godina pre nove ere, i pronađene su u pećini Fort Rok u američkoj državi Oregon 1938. godine.[6] Najstarije kožne cipele koje su u potpunosti bile zatvorene su pronađne u Jermeniji, i veruje se da potiču od 3500. godina p. n. e.[7][8] Cipele ledenjačkog Ecija, koje datiraju iz 3300. godine p. n. e., imale su podnožje od smeđe medvjeđe kože, bočne stranice od jelenje kože i mrežu kanapa od kore, koja se čvrsto stezala oko stopala.[7] Jutenhajmenska cipela je otkrivena je u avgustu 2006. godine. Arheolozi procenjuju da je ova kožna cipela napravljena između 1800. i 1100. godine p. n. e.,[9] što je čini najstarijim odevnim predmetom otkrivenim u Skandinaviji.

Veruje se da su se neke vrste obuće koristile dugo pre ovih datuma, ali pošto su upotrebljeni materijali bili veoma nepostojani, teško je pronaći dokaze o najranijoj obući.[10] Proučavajući kosti manjih prstiju (za razliku od velikog prsta), primećeno je da se njihova debljina smanjila pre otprilike 40.000 do 26.000 godina. To je navelo arheologe da zaključe da je nošenje cipela dovelo do manjeg rasta kostiju, što je rezultiralo kraćim, tanjim prstima.[11] Ovi najraniji modeli bili su vrlo jednostavnog dizajna, često samo „vrećice za stopala” od kože za zaštitu stopala od kamenja, krhotina i hladnoće.

Mnogi rani domoroci u Severnoj Americi nosili su sličnu vrstu obuće, poznatu kao mokasine. Ovo su tesno priležuće cipele sa mekim đonom obično izrađene od kože ili bizonovog krzna. Mnoge mokasine takođe su bile ukrašene raznim perlicama i drugim ukrasima. Mokasine nisu dizajnirani da budu vodootporni, a po vlažnom vremenu i toplim letnjim mesecima većina Indijanaca je išla bosa.[12]

Kako su civilizacije počele da se razvijaju, nosile su se tong sandale (preteče modernih japanki). Ova praksa datira od njihovih slika na drevnim egipatskim muralima iz 4000. godine pre nove ere. Jedan par pronađen u Evropi napravljen je od lišća papirusa i datiran je na pre približno 1.500 godina. One su nošene su i u Jerusalimu tokom prvog veka naše ere.[13] Tong sandale su nosile mnoge civilizacije i pravljene su od najrazličitijih materijala. Sandale u drevnom Egiptu su pravljene od papirusa i palminog lišća. Afrički Masaji su ih pravili od sirove kože. U Indiji su pravljene od drveta. U Kini i Japanu se koristila pirinčana slama. Listovi biljke sisal korišteni su za izradu kanapa za sandale u Južnoj Americi, dok su domoroci iz Meksika koristili biljku juka.[14][15]

Dok su sandale obično nošene, mnogi ljudi u drevna vremena, poput Egipćana, Hindusa i Grka, nisu uviđali preku potrebu za obućom, i većinom vremena su radije bili bosi. Egipćani i Hindusi su donekle koristili ukrasnu obuću, poput sandale bez potplata poznate kao „Kleopatra”, koje nisu pružale nikakvu praktičnu zaštitu stopalu. Stari Grci uglavnom su smatrali obuću samozadovoljnom, neestetskom i nepotrebnom. Cipele su se prvenstveno nosile u pozorištu, kao sredstvo za povećanje stasa, a mnogi su radije išli bosi.[16] Sportisti na drevnim olimpijskim igrama su učestvovali bosi - i ponekad goli.[17] Čak su i bogovi i heroji bili prvenstveno prikazani bosi, ratnici hopliti vodili su bitke bosi, a Aleksandar Veliki je bosonogom vojskom osvojio svoje ogromno carstvo. Veruje se da su i trkači stare Grčke trčali bosi.[18]

Obuća rimskih vojnika (rekonstrukcija)

Rimljani, koji su na kraju osvojili Grke i usvojili mnoge aspekte njihove kulture, nisu usvojili grčku percepciju obuće i odeće. Rimska odeća viđena je kao znak moći, a obuća kao neophodnost življenja u civilizovanom svetu, iako su robovi i siromasi obično išli bosi.[16] Rimski vojnici su dobijali hiralnu (levu i desnu cipelu različitu) obuću.[19] Obuća za vojnike imala je zakovice kako bi produžio vek kože, povećala udobnost i obezbedilo bolje prianjanje. Dizajn ovih cipela takođe je označavao čin oficira. Što su oznake bile zamršenije i čizma se više dizala na nozi, to je čin vojnika bio viši.[20] U Bibliji se spominje da su cipele bile nošene.[21]

Počevši od 4. godine p. n. e., Grci su počeli da nose simboličnu obuću. Ona je bila jako ukrašena da jasno ukazuju na status nosioca. Kurtizane su nosile kožne cipele obojene belim, zelenim, limunovim ili žutim bojama, a mlada žena verena ili tek udata nosila je čisto bele cipele. Zbog troškova posvetljivanja kože, cipele bleđe nijanse bile su simbol bogatstva u višoj klasi. Često bi na tabanima bila utisnuta poruka kako bi se zatim utiskivala u tlo pri hodu. Obućari su u to vreme postali zapaženo zanimanje, i grčki obućari su postali poznati u Rimskom carstvu.[22]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Zavisno od namene i godšnjeg doba kada se nose cipele mogu biti različitih konstrukcija i od različitih materijala. Materijali koji se najčešće koriste su koža, veštačka koža, guma [23], veštačka vlakna, platno i ostalo. Osnovne vrste cipela su:

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Muške sipele
    Muške sipele
  • Ženske cipele
    Ženske cipele
  • Baletanke
    Baletanke
  • Patike
    Patike
  • Sandale
    Sandale

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Hoskins, Tansy E. (2020-03-21). „‘Some soles last 1,000 years in landfill’: the truth about the sneaker mountain”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-19. 
  2. ^ „Global Footwear Manufacturing Industry Market Research Report”. PRWeb. 7. 6. 2012. Arhivirano iz originala 13. 3. 2013. g. Pristupljeno 24. 7. 2012. 
  3. ^ „The Scottish Ten”. The Engine Shed. Centre for Digital Documentation and Visualisation LLP. Pristupljeno 14. 10. 2017. 
  4. ^ „Lady's Shoe, Bar Hill”. 2015-09-25. Pristupljeno 24. 5. 2018. 
  5. ^ „Child's Shoe, Bar Hill”. 2015-09-22. Pristupljeno 24. 5. 2018. 
  6. ^ Connolly, Tom. „The World's Oldest Shoes”. University of Oregon. Arhivirano iz originala 22. 7. 2012. g. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  7. ^ a b Ravilious, Kate (9. 6. 2010). „World's Oldest Leather Shoe Found—Stunningly Preserved”. National Geographic. Arhivirano iz originala 24. 7. 2012. g. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  8. ^ Petraglia, Michael D.; Pinhasi R; Gasparian B; Areshian G; Zardaryan D; Smith A; et al. (2010). Petraglia, Michael D., ur. „First Direct Evidence of Chalcolithic Footwear from the Near Eastern Highlands”. PLOS ONE. 5 (6): e10984. Bibcode:2010PLoSO...510984P. PMC 2882957 Slobodan pristup. PMID 20543959. doi:10.1371/journal.pone.0010984.  Reported in (among others) Belluck, Pam (9. 6. 2010). „This Shoe Had Prada Beat by 5,500 Years”. The New York Times. Arhivirano iz originala 11. 6. 2010. g. Pristupljeno 11. 6. 2010. 
  9. ^ "Old Shoe- Even Older". The Norway Post, 2 May 2007. Arhivirano 8 mart 2016 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ Johnson, Olivia (24. 8. 2005). „Bones Reveal First Shoe-Wearers”. BBC News. Arhivirano iz originala 3. 6. 2012. g. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  11. ^ Trinkaus, E.; Shang, H. (jul 2008). „Anatomical Evidence for the Antiquity of Human Footwear: Tianyuan and Sunghir”. Journal of Archaeological Science. 35 (7): 1928—1933. doi:10.1016/j.jas.2007.12.002. 
  12. ^ Laubin, Reginald; Laubin, Gladys; Vestal, Stanley (1977). The Indian Tipi: Its History, Construction, and Use. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2236-6. Arhivirano iz originala 2018-04-27. g. 
  13. ^ Kendzior, Russell J. (2010). Falls Aren't Funny: America's Multi-Billion-Dollar Slip-and-Fall Crisis. Lanham, Maryland: www.govtinstpress.com/ Government Institutes. str. 117. ISBN 978-0-86587-016-1. Arhivirano iz originala 2017-03-19. g. 
  14. ^ Kippen, Cameron (1999). The History of Footwear. Perth, Australia: Department of Podiatry, Curtin University of Technology. 
  15. ^ DeMello, Margo (2009). Feet and Footwear: A Cultural Encyclopedia. Santa Barbara, California: ABC-CLIO, LLC. str. 20—24, 90, 108, 130—131, 226—230. ISBN 978-0-313-35714-5. 
  16. ^ a b Frazine, Richard Keith (1993). The Barefoot Hiker. Ten Speed Press. str. 98. ISBN 978-0-89815-525-9. 
  17. ^ „Unearthing the First Olympics”. NPR. 19. 7. 2004. Arhivirano iz originala 28. 7. 2010. g. Pristupljeno 1. 7. 2010. 
  18. ^ Krentz, Peter (2010). The Battle of Marathon. New Haven and London: Yale University Press. str. 112—113. ISBN 978-0-300-12085-1. Arhivirano iz originala 2018-04-27. g. 
  19. ^ 'Greece and Rome at War' by Peter Connolly
  20. ^ Swann, June (2001). History of Footwear in Norway, Sweden and Finland: Prehistory to 1950. Kungl. Vitterhets, historie och antikvitets akademien. ISBN 9789174023237. 
  21. ^ Genesis 14:23, Deuteronomy 25:9, Ruth 4:7-8, Luke 15:22. 
  22. ^ Ledger, Florence (1985). Put Your Foot Down: A Treatise on the History of Shoes. C. Venton. ISBN 9780854751112. 
  23. ^ „Tigar obuća - Know-How”. Arhivirano iz originala 17. 03. 2013. g. Pristupljeno 04. 09. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Cipele na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ципеле&oldid=27602894”