Pređi na sadržaj

Čarls Doter

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čarls Teodor Doter
Čarls Teodor Doter
Lični podaci
Datum rođenja(1920-06-14)14. jun 1920.
Mesto rođenjaBoston, SAD
Datum smrti15. februar 1985.(1985-02-15) (64 god.)
Mesto smrtiOregon Siti, Oregon, SAD
PrebivališteSAD
Naučni rad
PoljeMedicina, Radiologija
Poznat poAngioplastici
Pionira u razvoju interventne radiologije

Čarls Teodor Doter (engl. Charles Theodore Dotter; Boston, 14. jun 1920 — Oregon Siti, 15. februar 1985) bio je američki interventni vaskularni radiolog i jedan od pionira u razvoju interventne radiologije.[1][2] Doter je zajedno sa svojim asistentom dr Melvinom S. Judkinsom, prvi izveo i opisan angioplastiku u 1964.[3] Doter je takođe zaslužan za razvio biopsija jetre kroz venu jugularis, koju je započeo na animalnim modelima[4], a zatim 1973. izvodio i na ljudima.[5]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Doter je rođen u Bostonu 14. juna 1920. Osnovno obrazovanje je stekao u gimnaziji i srednjoj školi u Friportu na Long Ajlendu. Kao odličan đak, on je preskočio nekoliko razreda u gimnaziji. Kao dete Doter je posedovao bezgraničnu energiju, ali je bio malog rasta za svoje godine i nije pokazivao interesovanje za ekipne sportove. Umesto toga, on je još kao dete bio zainteresovan za mehaničke uređaje i veliko zadovoljstvo nalazio je u radu sa mehaničarskim alatom. Retka je bila mašina koju on nije demontirao i pokušao da pronađe njene korisne osobine i mogućnosti primene. U odraslom dobu, Doter je dizajnirao svoj „logo“ u obliku ukrštene cevi i mehaničarskog ključa, zbog toga što je voleo mehaničke uređaje, a taj grb je trebalo da označi… „ako vodoinstalater može da radi i popravlja cevi, što to lekar ne bi mogao raditi i na krvnim sudovima.[6]”

Doter je stekao diplomu 1941. na Djuk univerzitetu, sa kojom je otišao je u Medicinsku školu na Kornelu, gde je upoznao svoju buduću suprugu, Pamelu Bati, glavnu sestru u bolnici u Njujorku, sa kojom je bio u braku od 1944. Nakon završene prakse u Sjedinjenim Američkim Državama u pomorskoj bolnici u Njujorku, i njegovog rada u bolnici u Njujorku, Doteru je sa samo 30 godina ponuđeno mesto redovnog član fakulteta na Kornelovom Medicinskom fakultetu. Do tada je on već napisao nekoliko stručnih tekstova iz angiokardiografije. Dve godine kasnije, Doter je postavljen na mesto profesora i predsednika Odeljenja za radiologiju na Medicinskog fakultetu Univerziteta u Oregonu. Sa 32 godine, Doter je bio najmlađi lekar koji je ikad imenovana za predsednik radiološkog odeljenja u velikoj američkoj medicinskoj školi. Doter će ostati na tom položaju narednih 32 godine.[6]

Tokom, preko trideset godina, napornog rada Doter je razvio potpuno novu medicinsku specijalnost, interventnu radiologiju i objavio više od 300 stručnih radova (u kojima je u jednoj polovini, bio prvi autor), i učestvovao u produkciji oko 20 naučno-edukativnih (nastavnih) filmova.[7][8][9]

Delo[uredi | uredi izvor]

Doterova metoda: Perkutana translumenska angioplastika - nakon plasiranja katetera i dilatacije krvnog suda balonom ugrađen je stent

Najveće Doterovo delo je njegov doprinos u oblasti interventne radiologije ili primeni katetera u perkutanoj translumenskoj angioplastici. Naime pre „kateter terapija” sve vaskularne procedure rađene su na otvorenom grudnom košu, i uključivale su opštu anesteziju, boravak bolesnika nekoliko dana u bolnici, i sve komplikacije povezane sa hirurškim ranama. Sada postaje razumljivo, zašto je Doter bio veoma zadovoljan primenom manje invazivnog postupka koji je davo bolesnicima iste benefite kao i vaskularna hirurgija bez mnogo rizika.[6]

Tokom karijere, Doterov terapikski cilj je ostao isti:

  • lečenje pacijenta bez skalpela,
  • smanjenje morbiditeta i mortaliteta, kardiovaskularnih bolesnika.

Iako je trebalo da prođe mnogo godina pre nego što su vaskularni hirurzi, prvo skrono počeli da upućuju svoje pacijente na radiološke interventne procedure, a zatim i sami uvrstili u svoj program lečenja perkutanu translumensku angioplastika, nazivajući je „endoluminalna hirurgija”.[10]

Doter je prvo rekanalisanje arterije obavio sasvim slučajno: 1963. godine, kada je „kroz lumen desne ilijačne arterije perkutanim putem (preko kože) uvođeo kateter retrogradno do okluzije u trbuhu i tom prilikom načinio aortogram kod bolesnika sa stenozom bubrežne arterije.”[11] Nakon što je ovo otkriće prijavio na Radiološka kongresu kardiologa u Češkoj u junu 1963. godine, odmah je počeo da razmišlja i o lečenju stenoza krvnih sudova primenom balon-katetera i ugradnjom stentova.[12]

Dana 16. januara 1964. godine, Doter i njegov pripravnik, Melvin Judkins, prvi su primenili kateter za perkutanu transluminalnu angioplastiku, kod jedne 82-godišnje bolesnice Laure Šo, koja je primljena na Univerzitetsku bolnicu u Oregonu zbog bolova u levoj nozi, i ulceroznih promena na potkolenici i gangrenoznih promena na prstima. Njeni lekari su joj preporučivali amputaciju, koju je ona energično odbijala. Kada je od svog kolege saznao za ovu bolesnicu Doter je nakon pregleda ustanovio da ona ima kratku segmentalnu stenozu na femoralnoj (butnoj) arteriji, koja je bila idealna lezija na kojoj bi mogao da testira svoju metodu perkutane „dilatacije” kateterom. Postupak je urađen uspešno i za nekoliko minuta, tako da je stopalo pacijentice ubrzo postalo toplo i hiperemično.[13] Bolovi su nestali u roku od nedelju dana a čirevi ubrzo zacelili. Retrogradna angiografija nakon 3 nedelje i 6 meseci od Doterove intervencije pokazala je očuvanu prohodnost krvnog suda. Šo je umrla skoro 3 godine kasnije, od kongestivne srčane insuficijencije; „hodajući na svojim nogama sve do smrti”.[14]

Doter je takođe zaslužan za razvoj biopsiju jetre kroz jugularnu venu, koju je u početku obavljap na životinjskim modelima[15] a od 1973. godine i na ljudima.[16]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Čarls Doter je na globalnom nivou postao opšte poznat kao „otac interventne radiologije“.

U znak priznanja za njegov doprinos nauci na Odeljenju za dijagnostičku radiologiju Medicinskog fakulteta na Univerzitetu zdravstvenih nauka u Oregonu 33 godine (od 1952. do svoje smrti 1985.godine) obavljao je dužnost predsedavajućeg.

Nakon Doterove smrti u znak priznanja Interventni institut Medicinskog fakulteta Univerzitetu zdravstvenih nauka u Oregonu nosi Doterovo ime.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Payne, M. (2001). „Charles Theodore Dotter. The father of intervention.”. Tex Heart Inst J. 28 (1): 28—38. PMC 101126 Slobodan pristup. PMID 11330737. 
  2. ^ Dotter CT (1964). „Catheter biopsy. Experimental technic for transvenous liver biopsy.”. Radiology. 82: 312—4. .
  3. ^ Dotter C, Judkins M (1. 11. 1964). „Transluminal treatment of arteriosclerotic obstruction. Description of a new technic and a preliminary report of its applications” (PDF). Circulation. 30 (5): 654—70. PMID 14226164. 
  4. ^ Dotter, CT (1964). „Catheter biopsy. Experimental technic for transvenous liver biopsy”. Radiology. 82: 312—4. PMID 14115317. 
  5. ^ Rösch J, Lakin PC, Antonovic R, Dotter CT (1973). „Transjugular approach to liver biopsy and transhepatic cholangiography”. New England Journal of Medicine. 289 (5): 227—31. PMID 4713761. doi:10.1056/NEJM197308022890501. 
  6. ^ a b v Anonymous. Portraits in radiology: Charles T. Dotter, MD. Appl Radiol 1981;10(Jan-Feb):28,116.
  7. ^ Keller FS, Rosch J. A personal memoir of Charles Dotter [foreword]. In: The father of interventional radiology. Charles Dotter: highlights of his life and research. Toyko: Excerpta Medica Publishers; (1994). pp. 7–9.
  8. ^ Friedman, S. G. (1989). „Charles Dotter: Interventional radiologist”. Radiology. 172 (3 Pt 2): 921—924. PMID 2528162. doi:10.1148/172.3.921. Pristupljeno 25. 1. 2011. 
  9. ^ Rosch J; Abrams HL; Cook W. (1985). „Memorials: Charles Theodore Dotter, 1920–1985.”. AJR Am J Roentgenol. 144: 1321—3. .
  10. ^ Keller FS, Rosch J. A personal memoir of Charles Dotter [foreword]. In: The father of interventional radiology. Charles Dotter: highlights of his life and research. Toyko: Excerpta Medica Publishers; 1994. p. 7–9.
  11. ^ Mueller RL, Sanborn TA (1995). „The history of interventional cardiology: cardiac catheterization, angioplasty, and related interventions”. Am Heart J. 129: 146—72. . PubMed
  12. ^ Dotter CT (1965). „Cardiac catheterization and angiographic technics of the future. Background and current status of clinical catheter angiography.”. Cesk Radiol. 19: 217—36. PMID 5832466. 
  13. ^ Friedman SG. Charles Dotter: Interventional radiologist. Radiology 1989;172(3 Pt 2):921–4. PubMed
  14. ^ Dotter CT. Percutaneous transluminal angioplasty [training video], ca. 1972.
  15. ^ Rosch Josef; et al. (2003). „The birth, early years, and future of interventional radiology”. J Vasc Interv Radiol. 14 (7): 841—853. PMID 12847192. doi:10.1097/01.RVI.0000083840.97061.5b. 
  16. ^ Rösch J, Lakin PC, Antonovic R, Dotter CT (avgust 1973). „Transjugular approach to liver biopsy and transhepatic cholangiography”. New England Journal of Medicine. 289 (5): 227—31. PMID 4713761. doi:10.1056/NEJM197308022890501. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чарлс_Дотер&oldid=27858835”