Чарлс Дотер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс Теодор Дотер
Чарлс Дотер.jpg
Чарлс Теодор Дотер
Датум рођења (1920-06-14)14. јун 1920.
Место рођења Бостон
САД
Датум смрти 15. фебруар 1985.(1985-02-15) (64 год.)
Место смрти Орегон Сити
Орегон, САД
Пребивалиште  САД
Поље Медицина, Радиологија
Познат по Ангиопластици
Пионира у развоју интервентне радиологије

Чарлс Теодор Дотер (енгл. Charles Theodore Dotter Бостон, 14. јун 192015. фебруар 1985, Орегон Сити) био је амерички интервентни васкуларни радиолог и један од пионира у развоју интервентне радиологије.[1][2] Дотер је заједно са својим асистентом др Мелвином С. Јудкинсом, први извео и описан ангиопластику у 1964.[3] Дотер је такође заслужан за развио биопсија јетре кроз вену југуларис, коју је започео на анималним моделима [4], а затим 1973. изводио и на људима.[5]

Живот и каријера[уреди]

Дотер је рођен у Бостону 14. јуна 1920. Основно образовање је стекао у гимназији и средњој школи у Фрипорту на Лонг Ајланду. Као одличан ђак, он је прескочио неколико разреда у гимназији. Као дете Дотер је поседовао безграничну енергију, али је био малог раста за своје године и није показивао интересовање за екипне спортове. Уместо тога, он је још као дете био заинтересован за механичке уређаје и велико задовољство налазио је у раду са механичарским алатом. Ретка је била машина коју он није демонтирао и покушао да пронађе њене корисне особине и могућности примене. У одраслом добу, Дотер је дизајнирао свој „лого“ у облику укрштене цеви и механичарског кључа, због тога што је волео механичке уређаје, а тај грб је требало да означи… „ако водоинсталатер може да ради и поправља цеви, што то лекар не би могао радити и на крвним судовима.”

Дотер је стекао диплому 1941. на Дјук универзитету, са којом је отишао је у Медицинску школу на Корнелу, где је упознао своју будућу супругу, Памелу Бати, главну сестру у болници у Њујорку, са којом је био у браку од 1944. Након завршене праксе у Сједињеним Америчким Државама у поморској болници у Њујорку, и његовог рада у болници у Њујорку, Дотеру је са само 30 година понуђено место редовног члан факултета на Корнеловом Медицинском факултету. До тада је он већ написао неколико стручних текстова из ангиокардиографије. Две године касније, Дотер је постављен на место професора и председника Одељења за радиологију на Медицинског факултету Универзитета у Орегону. Са 32 године, Дотер је био најмлађи лекар који је икад именована за председник радиолошког одељења у великој америчкој медицинској школи. Дотер ће остати на том положају наредних 32 године.[6]

Током, преко тридесет година, напорног рада Дотер је развио потпуно нову медицинску специјалност, интервентну радиологију и објавио више од 300 стручних радова (у којима је у једној половини, био први аутор), и учествовао у продукцији око 20 научно-едукативних (наставних) филмова.[7] [8][9]

Дело[уреди]

Дотерова метода: Перкутана транслуменска ангиопластика - након пласирања катетера и дилатације крвног суда балоном уграђен је стент

Највеће Дотерово дело је његов допринос у области интервентне радиологије или примени катетера у перкутаној транслуменској ангиопластици. Наиме пре „катетер терапија” све васкуларне процедуре рађене су на отвореном грудном кошу, и укључивале су општу анестезију, боравак болесника неколико дана у болници, и све компликације повезане са хируршким ранама. Сада постаје разумљиво, зашто је Дотер био веома задовољан применом мање инвазивног поступка који је даво болесницима исте бенефитее као и васкуларна хирургије без онолико ризика.

Током његове каријере, његов циљ је остао исти:

  • лечење пацијента без скалпела,
  • смањење морбидитета и морталитета, кардиоваскуларних болесника.

Иако је требало да прође много година пре него што су васкуларни хирурзи, прво скроно почели да упућују своје пацијенте на радиолошке интервентне процедуре, а затим и сами уврстили у свој програм лечења перкутану транслуменску ангиопластика, називајући је „ендолуминална хирургија”.[10]

Дотер је прво реканалисање артерије обавио сасвим случајно: 1963. године, када је „кроз лумен десне илијачне артерије перкутаним путем (преко коже) увођео катетер ретроградно до оклузије у трбуху и том приликом начинио аортограм код болесника са стенозом бубрежне артерије.”[11] Након што је ово откриће пријавио на Радиолошка конгресу кардиолога у Чешкој у јуну 1963. године, одмах је почео да размишља и о лечењу стеноза крвних судова применом балон-катетера и уградњом стентова.[12]

Дана 16. јануара 1964. године, Дотер и његов приправник, Мелвин Јудкинс, први су применили катетер за перкутану транслуминалну ангиопластику, код једне 82-годишње болеснице Лауре Шо, која је примљена на Универзитетску болницу у Орегону због болова у левој нози, и улцерозних промена на потколеници и гангренозних промена на прстима. Њени лекари су јој препоручивали ампутацију, коју је она енергично одбијала. Када је од свог колеге сазнао за ову болесницу Дотер је након прегледа установио да она има кратку сегменталну стенозу на феморалној (бутној) артерији, која је била идеална лезија на којој би могао да тестира своју методу перкутане „дилатације” катетером. Поступак је урађен успешно и за неколико минута, тако да је стопало пацијентице убрзо постало топло и хиперемично.[13] Болови су нестали у року од недељу дана а чиреви убрзо зацелили. Ретроградна ангиографија након 3 недеље и 6 месеци од Дотерове интервенције показала је очувану проходност крвног суда. Шо је умрла скоро 3 године касније, од конгестивне срчане инсуфицијенције; „ходајући на својим ногама све до смрти”.[14]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. M, Payne (2001). „Charles Theodore Dotter. The father of intervention.”. Tex Heart Inst J. 28 (1): 28—38. PMC 101126Слободан приступ. PMID 11330737. 
  2. Dotter CT. Catheter biopsy. Experimental technic for transvenous liver biopsy. Radiology 1964;82:312–4.
  3. Dotter C, Judkins M (1 November 1964). „Transluminal treatment of arteriosclerotic obstruction. Description of a new technic and a preliminary report of its applications” (PDF). Circulation. 30 (5): 654—70. PMID 14226164.  Приступљено 25. 1. 2011.
  4. CT, Dotter (1964). „Catheter biopsy. Experimental technic for transvenous liver biopsy”. Radiology. 82: 312—4. PMID 14115317. 
  5. Rösch J, Lakin PC, Antonovic R, Dotter CT (1973). „Transjugular approach to liver biopsy and transhepatic cholangiography”. N. Engl. J. Med. 289 (5): 227—31. doi:10.1056/NEJM197308022890501. PMID 4713761. 
  6. Anonymous. Portraits in radiology: Charles T. Dotter, MD. Appl Radiol 1981;10(Jan-Feb):28,116.
  7. Keller FS, Rosch J. A personal memoir of Charles Dotter [foreword]. In: The father of interventional radiology. Charles Dotter: highlights of his life and research. Toyko: Excerpta Medica Publishers; (1994). стр. 7–9.
  8. (енглески)Friedman SG. Charles Dotter: Interventional radiologist. Radiology 1989;172(3 Pt 2):921–4. PubMed, Приступљено 25. 1. 2011.
  9. Rosch J, Abrams HL, Cook W. Memorials: Charles Theodore Dotter, 1920–1985. AJR Am J Roentgenol 1985;144: 1321–3.
  10. Keller FS, Rosch J. A personal memoir of Charles Dotter [foreword]. In: The father of interventional radiology. Charles Dotter: highlights of his life and research. Toyko: Excerpta Medica Publishers; 1994. p. 7–9.
  11. Mueller RL, Sanborn TA. The history of interventional cardiology: cardiac catheterization, angioplasty, and related interventions. Am Heart J 1995;129:146–72. PubMed
  12. Dotter CT. Cardiac catheterization and angiographic technics of the future. Background and current status of clinical catheter angiography. Cesk Radiol 1965;19:217–36. [Presented previously at the 1963 Czechoslovak Radiological Congress, Prague, 10 June 1963.] PubMed
  13. Friedman SG. Charles Dotter: Interventional radiologist. Radiology 1989;172(3 Pt 2):921–4. PubMed
  14. Dotter CT. Percutaneous transluminal angioplasty [training video], ca. 1972.

Спољашње везе[уреди]