Čekić

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Čekić (višeznačna odrednica).

Čekić

Unutrašnjost kovačnice Grenvil ostrvo - Vankuver: nakovanj a iza njega "Pneumatski čekić"

Čekić (tur. çekiç) jeste alat predviđen da, jakim udarcima, deformiše ili pomera predmete. Najčešće se upotrebljava za zakucavanje eksera i razbijanje. Često se prave čekići za specijalne namene, pa stoga postoje i varijacije u konstrukciji samog čekića. Čekić se takođe može koristiti i kao oružje. U srednjem veku, kao oružje je korišćen ratni čekić kada konvencionalno oštro oružje više nije moglo da probije neke tipove oklopa.

Čekić je alat, najčešće ručni alat, koji se sastoji od ponderisane „glave“ pričvršćene za dugačku dršku koja se zamahuje da bi se udarilo na malu površinu predmeta. To može biti, na primer, zabijanje eksera u drvo, oblikovanje metala (kao kod kovačnice) ili drobljenje kamena. Čekići se koriste za širok spektar aplikacija za zabijanje, oblikovanje, lomljenje i nedestruktivne udare. Tradicionalne discipline uključuju stolariju, kovaštvo, ratovanje i udaraljke (kao kod gonga).

Udaranje čekićom je upotreba čekića u njegovom udarnom kapacitetu, za razliku od hvatanja sekundarnom kandžom ili zahvatanja sa sekundarnom kukom. Stolarski i kovački čekić se uglavnom koriste iz nepokretnog stava prema nepokretnoj meti dok se hvata i pokreće jednom rukom, u dugačkom ravninom luku nadole – da bi se dodala kinetička energija udaru – okrećući se uglavnom oko ramena i lakta, sa malim ali žustrim rotacijama zgloba neposredno pre udara; za ekstremni udar, istovremeni pokreti trupa i kolena mogu spustiti rameni zglob tokom zamaha da bi se dodatno povećala dužina luka zamaha (ali ovo je zamorno). Ratni čekići se često koriste u nevertikalnim ravnima kretanja, sa daleko većim udelom energije koji se obezbeđuje iz nogu i kukova, što takođe može uključivati i naglo kretanje, posebno protiv ciljeva u pokretu. Mali čekić se može zamahnuti sa zglobova manjim pokretom, što omogućava mnogo veću kadencu ponovljenih udaraca. Upotreba čekića i teških maljeva za rušenje mora da prilagodi udar čekića lokaciji i orijentaciji mete, što može zahtevati batinanje ili golfsko kretanje sa držanjem sa dve ruke.

Moderna glava čekića je obično napravljena od čelika koji je termički obrađen radi tvrdoće, a drška je obično napravljena od drveta ili plastike.

Sveprisutan u kadriranju, čekić ima „kandžu” za izvlačenje eksera iz drveta i obično se nalazi u inventaru kućnih alata u Severnoj Americi. Druge vrste čekića razlikuju se po obliku, veličini i strukturi, u zavisnosti od njihove namene. Čekići koji se koriste u mnogim zanatima uključuju teški kovački čekić, maljeve i kuglične čekiće. Iako je većina čekića ručni alat, motorni čekići, kao što su parni čekići i okretni čekići, koriste se za isporuku sila koje prevazilaze kapacitet ljudske ruke. Postoji preko 40 različitih tipova čekića koji imaju mnogo različitih vrsta upotrebe.

U smislu ljudske fiziologije, mnoge upotrebe čekića uključuju koordinisane balističke pokrete pod intenzivnim mišićnim silama koje se moraju unapred planirati na neuromuskularnom nivou, pošto se dešavaju prebrzo za svesno prilagođavanje u letu. Iz tog razloga, precizno udaranje pri brzini zahteva više vežbe nego tapkanje do istog ciljanog područja. Predloženo je da su kognitivni zahtevi za planiranjem unapred, sekvenciranjem i tačnim vremenskim određivanjem vremena povezani sa srodnim balističkim pokretima bacanja, udaranja palicama i udaranjem čekićem ubrzali aspekte evolucije mozga kod ranih hominida.

Istorija

Upotreba jednostavnih čekića datira pre oko 3,3 miliona godina, prema nalazu iz 2012. koji su napravili Sonja Harmand i Džejson Luis sa Univerziteta Stoni Bruk, koji su tokom iskopavanja na lokalitetu u blizini kenijskog jezera Turkana otkrili veoma veliko ležište kamenja različitog oblika, uključujući i ono korišćeno da se udara drvo, kost ili drugo kamenje da ih razbije i oblikuje. Prvi čekići su napravljeni bez drške. Kamenje pričvršćeno za štapove trakama od kože ili životinjskim tetivama korišćeno je kao čekići sa drškama oko 30.000 godina pre nove ere tokom sredine paleolitskog kamenog doba. Dodatak ručke dao je korisniku bolju kontrolu i manje nezgoda. Čekić je postao primarni alat koji se koristio za gradnju, hranu i zaštitu.

Arheološki zapisi o postojanju čekića pokazuju da je to možda najstarije oruđe za koje postoje pouzdani dokazi.

• 
  Kameni čekić pronađen u gradu Dover, Minesota, datira iz 8000–3000. p. n. e., arhajskog perioda Severne Amerike
• 
  Čekić za klesanje kamena
• 
  Perforirana glava čekića od kamena
• 
  Starogrčki bronzani žrtveni čekić, 7. vek pne, iz Dodone
• 
  kandžasti čekić iz 16. veka; detalj iz Direrove Melenkolije I (oko 1514)

Vrste čekića

Mada veoma jednostavan alat, za različite namene postoji više različitih vrsta čekića:

• Bajla
• Varilački čekić
• Geološki čekić
• Gumeni čekić
• Drveni čekić
• Zidarski čekić
• Tesla (keser)
• Malj
• Maca
• Macola
• Obućarski čekić
• Ratni čekić
• Staklarski čekić
• Tapetarski čekić

U savremenoj industriji se koristi još pneumatski čekić ili elektromagnetni čekić dok je njihova preteča bio parni čekić. Ovakvi čekići pored velike brzine mogu imati i veliku snagu. U profesionalnoj stolariji i tapaterstvu danas čekić sve više zamenjuje stolarska heftalica, koja može biti: ručna, pneumatska ili elektromagnetna. Na jugu Srbije koristi se za čekić naziv čuk a za mali čekić se kaže čukče.

Literatura

• „1851 Great Exhibition: Official Catalogue: Class VI.: William, John and James Garforth”. 
• Altan, Taylan (2005). Cold and Hot Forging: Fundamentals and Applications. ASM International. ISBN 978-1-61503-094-1. Pristupljeno 2013-08-13. 
• Artizan Club (Great Britain) (1868). A treatise on the steam-engine in its various applications to mines, mills, steam navigation, railways, and agriculture: with theoretical investigations respecting the motive power of heat and the proper proportions of steam-engines, elaborate tables of the right dimensions of every part, and practical instructions for the manufacture and management of every species of engine in actual use. Longmans, Green. str. 301. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Boutany (1885). „Who Invented the Steam Hammer?”. Engineering News-record. McGraw-Hill. Pristupljeno 2013-08-10. 
• Brande, William Thomas; Cox, George William (1867). A Dictionary of Science, Literature, & Art: Comprising the Definitions and Derivations of the Scientific Terms in General Use, Together with the History and Descriptions of the Scientific Principles of Nearly Every Branch of Human Knowledge. Longmans, Green and Company. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Chomienne, C. (1888). „Notes on Steam Hammers”. Railway Locomotives and Cars. Simmons-Boardman Publishing Corporation. Pristupljeno 2013-08-10. 
• Condie (1860). „Condie's Patent Steam Hammer”. Post Office Glasgow directory. Glasgow City Council. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Cudworth, William (1891). Histories of Bolton and Bowling (townships of Bradford): historically and topographically treated. T. Brear. str. 234. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Das, Braja M. (mart 2010). Principles of Foundation Engineering. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-66810-7. Pristupljeno 2013-08-12. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Evans, David (januar 2004). Building the Steam Navy: Dockyards, Technology and the Creation of the Victorian Battle Fleet, 1830-1906. Conway Maritime. ISBN 978-0-85177-959-1. Pristupljeno 2013-08-12. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „François BOURDON”. Archives Départementales numérisées de la Côte d’Or. Pristupljeno 2013-08-10. 
• „"Fritz Let Fly."”. The Record. s.n. 1884. str. 15. Pristupljeno 2013-08-11. 
• Grimshaw, William D. (1865). „High-Speed Compressed-Air Hammer”. The Mechanics' Magazine and Journal of Engineering, Agricultural Machinery, Manufactures and Shipbuilding. Robertson, Brooman, & Company. Pristupljeno 2013-08-13. 
• „Hammers”. Scot Forge. Pristupljeno 2013-08-13. 
• Kaushish, J. P. (2010). Manufacturing Processes. PHI Learning Pvt. Ltd. ISBN 978-81-203-4082-4. Pristupljeno 2013-08-13. 
• Nasmyth, James; Smiles, Samuel (1883). James Nasmyth Engineer: An Autobiography. London: John Murray. 
• „Nasmyth steam hammer, c.1850”. The Science Museum. Pristupljeno 2013-08-10. 
• „Patent granted to John Hague...for a method of working Cranes, and Tilt-hammers.–Dated August 30, 1827”. The Repertory of patent inventions [formerly The Repertory of arts, manufactures and agriculture]. Vol.1-enlarged ser. 1829. str. 274. Pristupljeno 2013-08-13. 
• Patent office (1871). Patents for inventions. Abridgments of specifications. str. 1900. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Rajapakse, Ruwan (2011-08-30). Pile Design and Construction Rules of Thumb. Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0-08-055916-2. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Rajput, R. K. (2007). A Textbook of Manufacturing Technology: Manufacturing Processes. Firewall Media. str. 155. ISBN 978-81-318-0244-1. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Rowlandson, T. S. (1875). History of the Steam Hammer: With Illustrations. Palmer and Howe. Pristupljeno 2013-08-11. 
• Sharma, P.C. (2007-01-01). A Textbook of Production Technology: Manufacturing Processes. S. Chand. str. 239. ISBN 978-81-219-1114-6. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Tomkins, Edward (1878). Principles of Machine Construction: Being an Application of Geometrical Drawing for the Representation of Machinery. G.P. Putnam's Sons. Pristupljeno 2013-08-12. 
• Venkatramaiah, C (1995). Geotechnical Engineering. New Age International. str. 759. ISBN 978-81-224-0829-4. Pristupljeno 2013-08-13. 
• Vogel, Robert M.; Shayt, David (16. 9. 1981). „Creusot steam hammer” (PDF). The American Society of Mechanical Engineers. Arhivirano iz originala (PDF) 2008-10-31. g. Pristupljeno 2013-08-11. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Vulcan Single/Acting Hammers”. Vulcan Foundation Equipment. Pristupljeno 2013-08-13. 
• Whitlow, William (23. 6. 2011). „James Watt and Our World, an exhibition at the Science Museum, London”. World Socialist Website. Pristupljeno 2013-08-11. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Winton, John G.; Millar, William J. (1883). Modern steam practice, engineering and electricity: a guide to approved methods of construction and the principles relating thereto, with examples, practical rules, and formulae. Gebbie & co. str. 51. Pristupljeno 2013-08-12. 

Spoljašnje veze

• Types of Hammers (images and descriptions)
• "Choosing a Hammer". Popular Science, June 1960, pp. 164–167.