Vepro-knedlo-zelo; jelo sa kupusom, mesom i hlebom
Češka kuhinja je uticala i na nju uticale kuhinje okolnih zemalja i nacija. Mnogi kolači i kolači koji su popularni u srednjoj Evropi potiču iz Češke. Savremena češka kuhinja je više zasnovana na mesu nego u prethodnim periodima; sadašnje obilje obradivog mesa obogatilo je njegovo prisustvo u regionalnoj kuhinji. Tradicionalno, meso je rezervisano za konzumiranje jednom nedeljno, obično vikendom.
Telo čeških obroka obično se sastoji od dva ili više jela; prvo jelo je tradicionalno supa, drugo jelo je glavno jelo, a treće jelo može uključivati dopunske obroke, kao što su desert ili kompot. U češkoj kuhinji popularne su guste supe i mnoge vrste soseva, kako na bazi dinstanog ili kuvanog povrća i mesa, često sa kajmakom, tako i pečeno meso sa prirodnim sosovima, popularna jela koja se obično prate uz pivo, posebno Pilsner, da Česi troše najviše na svetu. Češka kuhinja je takođe veoma jaka u slatkim glavnim jelima i desertima, što je jedinstvena karakteristika evropskih kuhinja.
Kuvar na češkom jeziku iz 19. veka Karoline Vavrove, prikazuje uticaje francuske kuhinje u redosledu obroka sa više jela uobičajenih u celoj Habzburškoj monarhiji, počevši od supe, a zatim od ribljih predjela, mesa i slatkiša. Vavrova odstupa od ovog standardnog naloga za slatkiše slične melšpajzu. Ovi slatkiši na bazi brašna, uključujući pečene pudinge, štrudle, krofne i sufle, mogli su da se serviraju pre ili posle pečenja, ali dinstano voće, kremasti deserti, kolači, sladoled i kolačići uvek se služe posle pečenja i za višestruki desertni kursevi bi pratili ovaj navedeni redosled.[1]
Knedle (pečene na pari i isečene kao hleb) su jedan od glavnih oslonaca češke kuhinje i obično se poslužuju uz obroke. Mogu biti na bazi pšenice ili krompira, a ponekad se prave od kombinacije pšeničnog brašna i kockica od starog hleba ili peciva. Napuhani pirinač se može naći u smešama pripremljenim u prodavnici. Manje češke knedle obično su na bazi krompira. Kada se poslužuju kao ostaci, isečene knedle ponekad se prže u tiganju sa jajima. Češke knedle od krompira često se pune dimljenim mesom i služe sa spanaćem ili kiselim kupusom. Kao prilog može se dodati prženi luk i dinstani kupus.
U restoranima se retko služe heljda, biserni ječam i proso. Ovo su češće domaća, zdravija alternativa. Testenina je uobičajena, pečena, kuvana, kuvana sa drugim sastojcima ili servirana kao salata. Testenina je dostupna u različitim oblicima i ukusima. Ovo je uticaj italijanske i azijske kuhinje. Rezanci od pirinča i heljde nisu uobičajeni, ali postaju sve popularniji. Dostupne su i testenine bez glutena, napravljene od kukuruznog brašna, kukuruznog skroba ili krompira.
Obložene hlebički, jedna od poznatih užina u Češkoj
Hleb je tradicionalno kiselo testo pečeno od raži i pšenice, a začinjeno je solju, semenom kima, crnim lukom, belim lukom, semenkama ili svinjskim čvarcima. Jede se kao prilog uz supe i jela. Takođe je materijal za češke krutone i za topinki — kriške hleba pržene u tiganju sa obe strane i natrljane belim lukom. Kiflice, lepinje i pletenice su najčešći oblici hleba koji se jedu za doručak; oni su često preliveni makom i solju ili drugim semenkama. Lepinja ili kiflica pečena od hlebnog testa naziva se dalamanek. Slatka rolnica ili lupak je rolnica u obliku polumeseca napravljena od zaslađenog testa koje sadrži mleko. Pre pečenja se namaže jajetom i posipa makom, čime dobija zlatno-braon boju.
Supa (polevka ili polivka) igra važnu ulogu u češkoj kuhinji. Supe koje se obično nalaze u češkim restoranima su goveđa, pileća ili povrtna čorba sa rezancima — opciono se služe sa knedlama od jetre ili muškatnog oraščića; supa od belog luka (česnečka) sa krutonima — po želji se služi sa mlevenom kobasicom, sirovim jajetom ili sirom; i supa od kupusa (zelnačka) od kiselog kupusa — ponekad se služi sa mlevenom kobasicom. Kiselica je vlaška sorta i sadrži pavlaku, slaninu, krompir, jaja i kobasicu.
Grašak (hračovka), pasulj i sočivo se obično kuvaju kod kuće. Gulaš (gulašovka) i drštkova se prave od goveđeg ili svinjskog mesa isečenog na sitne komade i kuvane sa ostalim sastojcima; meso se može zameniti pečurkama od ostriga. Krompir supa (bramboračka) se pravi od krompira, crnog luka, šargarepe, korena peršuna i celera, začinjena kimom, belim lukom i majoranom. Riblja čorba (ribi polevka) napravljena od šarana je tradicionalno božićno jelo.
Tradicionalna češka jela se prave od životinja, ptica ili riba koje se uzgajaju u okolini.
Svinjetina je najčešće meso i čini više od polovine ukupne potrošnje mesa.[2]
Popularna su i govedina, teletina i piletina. Svinje su često izvor mesa na selu, jer svinjetina ima relativno kratko vreme proizvodnje u poređenju sa govedinom.
Jitrnice su meso i iznutrice svinjskog mesa isečene na sitne komade, punjene u omotač i zatvorene štapićima. Meso sa vrata, bokova, pluća, slezine i džigerice kuva se sa belim pecivom, bujonom, solju, začinima, belim lukom i ponekad crnim lukom. Klobasa je proizvod nalik na kobasicu od dimljenog mesa napravljen od mlevenog mesa. Začinjen je i izdržljiv. Jelito je proizvod nalik kobasicama od svinjskog mesa koji sadrži svinjsku krv i biserni ječam ili komade peciva. Tlačenka je proizvod od mesa ili živine koji se sastoji od komadića mesa u želeu/aspiku od vezivnog tkiva kuvanog u kašu, koji se servira sa lukom, sirćetom i hlebom. Ovar je jednostavno jelo od prilično masnog svinjskog mesa (glava ili kolenica). Ovi komadi mesa slabijeg kvaliteta se kuvaju u slanoj vodi. Jedu se i svinjski čvarci i slanina.
Pohovani sir, serviran sa tartar sosom i salatomPečurke se često koriste u češkoj kuhinji jer različite vrste rastu u šumama. Česi u proseku godišnje uberu do 20.000 tona pečuraka.[3] Često se nalaze vrganji, suncobran i druge vrste pečuraka. U prodavnicama se mogu kupiti šampinjoni, bukovače, šitake, uvo i sušene šumske pečurke. smaženice su plitko pržene pečurke sa lukom i začinima. Pečurka Jakov je jelo koje se priprema od kuvanog oljuštenog zrna (ječma), zatim procedi, pomeša sa kuvanim pečurkama, prženim lukom, belim lukom, masti i crnim biberom i peče u rerni. Služi se na Božić. Pečurke su često trostruko obložene i pržene. Karfiol se može pržiti u češkom trosloju.
Jaja se često koriste u češkoj kuhinji jer mnoge porodice van gradova uzgajaju kokoške. Uobičajena je kajgana. Pohovana jaja (volske oko, bukvalno „volsko oko“) se često služe uz hleb ili krompir i spanać. Popularna su i kuvana jaja. Punjena jaja se prave od prepolovljenih, oljuštenih, tvrdo kuvanih jaja. Žumance se pažljivo izvadi u posebnu posudu, pomeša sa solju, senfom i začinima i punjeno nazad. Može se ukrasiti.
Mlečni proizvodi imaju svoje mesto i u češkoj kuhinji. Edam (eidam) je holandska vrsta sira, a Niva je češki plavi sir. Uobičajena kafanska hrana, nakladanы hermelin, ili kiseli sir, je sir sličan kamemberu koji odležava u maslinovom ulju i začinima. Obično se služi uz hleb i asortiman svežeg povrća. Pavlaka se obično koristi kao deo različitih sosova na bazi kreme.
Domaći rezanci sa mlevenim makom nazivaju se nudle s makem; serviraju se sa šećerom u prahu i rastopljenim puterom. Slično jelo su i lepinje od krompira sa makom (bramborove šiški s makem), jer podsećaju na šiške četinara.
Češke kafeterije poznate su po jakoj kafi, slatkim pecivima i poznatim pokroviteljima među kojima su bili Franc Kafka, Antonjin Dvoržak, Vaclav Havel i Albert Ajnštajn. Služi se topla ili hladna, štrudla (po želji prelivena sladoledom, šlagom ili šećerom u prahu), služi se u skoro svakoj kafeteriji.[4]
Slatkiši punjeni voćem, makom i kvarkom su rasprostranjeni i dolaze u različitim oblicima uključujući kolače, pite, torte, fritule i knedle. Tradicija pravljenja pita je sačuvana u češkim zajednicama koje su se naselile na srednjem zapadu Sjedinjenih Država i Teksasu. Oni su naporni za pravljenje i obično se pripremaju za posebne proslave, rođenja, sahrane, a takođe imaju ulogu u češkim svadbenim tradicijama gde se dele prijateljima i porodici umesto pozivnica za venčanje. Najčešći nadevi su mak, kajsije i suve šljive.[4]
Testo pripremljeno za knedle može da uključuje krompir, a dok kombinacija voća, džemova i sireva varira među domaćinstvima, uobičajene su šljive (švestkove knedliki), kajsije ili jagode (jahodove knedliki). Gotove knedle se kuvaju i često ukrašavaju puterom, makom ili rendanim sirom i zaslađivačem (tradicionalno suve i kruške u prahu, ali se u savremenim obradama koristi šećer). Takođe punjene voćem ili džemom (a ponekad i ukrašene makom) su i češke palačinke koje se zovu palačinki.[4] Tradicionalni češki biskvit (bublanina), koji se najčešće služi za doručak, pravi se od kajmaka, jaja i šećera i sezonskog voća, posebno celih višanja.
Hleb, senf i kobasica
Hleb namazan paštikom
Salata sa paradajzom i paprikom
Krompir salata i meso
Žemlovka
Reklama za prašak za pecivo
Puding od vanile ukrašen šlagom i karamelom
