Člankoviti crvi

člankoviti crvi
Glycera sp.
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Nadtip:	Lophotrochozoa
Tip:	Annelida Lamarck, 1809
klase i potklase
Polychaeta (parafiletska grupa?) Clitellata*    Oligochaeta    Acanthobdellida    Branchiobdellida    Hirudinea Myzostomida Archiannelida (polifiletska grupa) *Pojedini autori potklase unutar Clitellata smatraju klasama

Člankoviti ili prstenasti crvi (Annelida) su beskičmenjaci čija je najupadljivija odlika segmentisano telo: podeljeno na delove, segmente (članke), pa otuda i naziv tipa (lat. annulus = prsten).

Telesni segmenti, izuzev prvog i poslednjeg, su međusobno jednaki pa se takav tip izdeljenosti tela naziva homonomna segmentacija. Prvi telesni segment je prostomijum (preusni), a poslednji, na kome se nalazi analni otvor, je pigidijum. Segmentacija nije ograničena samo na površinski sloj, već zahvata i unutrašnje organe i kod većine vrsta se poklapa sa spoljašnjom segmentacijom. U toj homonomnoj segmentaciji dolazi do odstupanja:

• ne sadrže svi segmenti sve organe (npr. polni sistem imaju samo određeni segmenti)
• crevo nije segmentisano.

Segmentacija, dakle, ipak nije potpuno homonomna.

Klasifikacija

Tip člankovitih crva obuhvata oko 15.000 savremenih vrsta, čija se većina nalazi unutar sledeće tri grupe:

1. Mnogočekinjasti crvi ili polihete (Polychaeta), koje su skoro sve marinski oblici i žive u podlozi; na svakom telesnom segmentu imaju po par mesnatih kožnomišićnih izraštaja, koji se označavaju kao parapodije; svaka parapodija nosi veliki broj hitinskih čekinja ili heta (otuda ime klase); parapodije i hete služe za kretanje;
2. Maločekinjasti crvi ili Olygochaeta (lat. olygo= malo, siromašno), koje nemaju parapodije već samo male, skoro neprimetne i malobrojne hete; pored kišne gliste značajan rod je i Tubifex (glibnjača), koja je dobar indikator organskog zagađenja slatkih voda;
3. Pijavice ili Hirudinea, kod kojih nema ni parapodija ni heta.

Opšte karakteristike

Kišna glista

Na telu člankovitih crva se razlikuju prostomijum, segmentisani trup i pigidijum, nesegmentisani zadnji deo tela. Na prostomijumu je usni otvor, a na pigidijumu analni. Treba istaći da se pored iste spoljašnje građe segmenti mogu razlikovati i po unutrašnjoj građi, jer se u svakom segmentu ne moraju nalaziti delovi istih organa. Tako se gonade nalaze samo u određenim segmentima (segmenti samara). I pored unutrašnjih razlika u građi segmenata, kaže se da su člankoviti crvi homonomno segmnentisani crvi.

Na površini tela člankovitih crva je jednoslojni epitel koji luči tanku kutikulu. Kutikula je lako porozna i kroz pore se izlučuje sekret i sluz koja vlaži površinu tela, smanjujući trenje i olakšavajući razmenu gasova. Među epidemalnim ćelijama nalazi se veliki broj jednoćelijskih žlezda koje luče sekretornu sluznu materiju. Ispod epidermisa je sloj kružne, pa uzdužne muskulature. Ovi tipovi mišića moraju usaglašeno da vrše kontrakcije i time omogućavaju kretanje člankovitih crva.

Člankoviti crvi imaju telesnu duplju - celom, u kojoj se nalazi tečnost, koja im daje određenu čvrstinu i ima ulogu tečnog skeleta. Telesni zid je od telesne duplje odvojen spoljašnjim parietalnim peritoneumom, dok je crevo okruženo visceralnim pertoneumom. Pošto su člankoviti crvi homonomno segmentisani, onda se u svakom segmentu nalazi deo celoma sa svojim ovojima u vidu dva meška, jer se spoljašnji i unutrašnji list peritoneuma spajaju mediodorzalno i medioventralno u svakom segmentu, gredeći dorzalni i ventralni mezenterijum. Susedni segmenti su međusobno odvojeni septama u čijoj građi učestvuju istovremeno i parijetalni i visceralni peritoneum.

Digestivni trakt je prava cev koja počinje usnim otvorom na prostomiumu. Usna duplja se nastavlja na mišćno ždrelo, koje se produžuje u modifikovani jednjak, na čijem se prednjem delu uočava voljka. Jednjak se nastavlja u želudac u kome se obavlja obrada hrane, priprema za varenje i apsorpcija hranljivih materija. Kod većine Oligochaeta srednje crevo sa dorzalne strane poseduje ulegnuće ili brazdu koja se naziva tuphlosolis. Crevni epitel je trepljast i često se ćelije crevnog epitela nalaze u simbiozi sa nekim fotosintetskim protozoama. Ove ćelije creva često proliferišu fomirajući takozvano hloragogeno tkivo. U izgradnji ovoga tkiva učestvuje visceralni peritoneum.

Respiracija se vrši površinom tela. Kod nekih člankovitih crva se mogu formirati ektodermalni izraštaji (jako vaskuoliziranih zidova), koji funkcionišu kao škrge (kao kod maločekinjastih crva koji žive u vodi).

Krvni sistem je zatvorenog tipa, predstavljen sa jednim dorzalnim krvnim sudom, koji se pruža celim telom, od jednog subneuralnog i dva krvna suda, lateralno od nervnog stabla. Dorzalni i ventralni krvni sud su povezani poprečnim krvnim sudovima u svakom segmentu. Dorzalni krvni sud je pulzirajući, ali takvu funkciju mogu imati i pet ili šest bočnih krvnih sudova (kod kišne gliste ima pet pulzirajućih bočnih srca). Krv dorzalnim krvnim sudom teče od zadnjeg ka prednjem delu tela, a ventralnim od prednjeg ka zadnjem delu tela. Iz glavnih krvnih sudova krv se manjim krvnim sudovima transportuje u telesni zid i druge organe, gde se razliva u mrežu kapilara. Krv je crvena zbog hemoglobina ili eritrokruorina.

Pijavica

Ekskrecija se obavlja preko segmentalno raspoređenih organa metanefridija. Metanefridije počinju levkastim nefrostomom u zidu celoma, a završavaju se nefridioporom ventrolateralno na telesnom zidu susednog segmenta. Kod nekih oligoceta metanefridijalni kanal, pre nego se izlije nefridioporom, proširuje se u mokraćni mehur.

Nervni sistem je lestvičastog tipa. U prostomijumu, i to trećem segmentu, kod kišne gliste, nalazi se moždana ganglija, a u svakom narednom segmentu po par telesnih ganglija. Ganglije dva susedna segmenta povezane su konektivima, dok su ganglije jednog segmenta međusobno povezane komisurama. U epidermisu je nervni pleksus koji je u vezi sa metamerno raspoređenim bočnim nervima.

Od čula razvijena su hemijska i taktilno, a osim akvatičnih formi koje poseduju očne mrlje, oči uglavnom ne postoje. Međutim, kod nekih predstavnika s dorzalne strane se mogu uočiti fotoreceptorske ćelije.

Člankoviti crvi su hermafroditne životinje, ali ih ima i razdvojenih polova. Kod kišne gliste dva para sitnih testisa nalazi se u desetom i jedanaestom segmentu. Iza svakog semenika nalazi se po jedan trepljasti levak. Od svakog levka polazi po jedan odvodni kanal. Dva kanala, na svakoj strani tela, prolaze kroz disepimente, i u dvanaestom segmentu se spajaju u semevod. Semevod se na ventralnoj strani petnaestog segmenta otvara u spoljašnju sredinu muškim genitalnim otvorom. S obzirom da postoje dva semevoda (na svakoj strani tela po jedan), na petnaestom segmentu postoje dva muška polna otvora (gonopore). Kišna glista poseduje jedan par jajnika smeštenih u trinaestom segmentu. Jajovod prolazi kroz četrnaesti segment i sa ventralne strane se izliva u spoljašnju sredinu. U intersegmentalnom regionu između devetog i desetog, kao i desetog i jedanaestog segmenta se nalaze dva para seminalnih receptakuluma. Kod cele grupe Clitellata javlja se specifična žlezdana agregacija koja oko nekoliko segmenata pravi prsten koji se naziva klitelum ili samar, a ima ulogu u reprodukciji. Kod kišne gliste u sastav kliteluma ulaze segmenti od tridesetdrugog do tridesetsedmog.

Člankoviti crvi imaju deteminisano spiralno brazdanje, direktno ili metamorfozom preko larvenog stupnja koji se naziva trohofora.

Literatura

• Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986
• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, beograd, 2000
• Radović, I, Petrov, B.: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad: Beograd, 2001

Spoljašnje veze

• BioNet škola