Šablon:IČ-Aleksandar Ranković
.jpg)
Aleksandar Ranković — Marko, Leka (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.
Izučavao je abadžijski zanat, a 1924. je postao član sindikata. U međuratnom periodu bio je ilegalnog Saveza komunističke omladine (SKOJ) i sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a za Beograd, a naredne 1928. član Komunističke partije (KPJ) i sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Januara 1940. prešao je u ilegalnost i dobio nadimak Marko, a oktobra iste godine na Petoj zemaljskoj konferenciji izabran je za člana Politbiroa CK KPJ.
Bio je učesnik istorijskih sednica CK KPJ od 22. i 27. juna i 4. jula 1941. godine. U toku jula aktivno je radio na organizovanju akcija i sabotaža u Beogradu, ali je bio uhapšen od Gestapoa. Usled posledica mučenja, bio je prebačen u bolnicu, odakle je 29. jula 1941. oslobođen u akciji beogradskih ilegalaca. Učestvovao je na savetovanju u Stolicama, a zatim boravio u oslobođenom Užicu. Kao član Politbiroa CK KPJ, Vrhovnog štaba NOV i POJ i jedan od najbližih Titovih saradnika učestvovao je u donošenju svih najvažnijih odluka u toku rata. Maja 1944. bilo mu je povereno formiranje Odeljenja za zaštitu narodna (OZNA), koje je predstavljalo partizansku obaveštajnu službu i koje je nakon rata preraslo u Upravu državne bezbednosti (UDBA).