Šarl Valoa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Šarl Valoa
Karel Valois.jpg
Šarlov grob
Datum rođenja(1270-03-12)12. mart 1270.
Mesto rođenjaVensen
Francuska
Datum smrti16. decembar 1325.(1325-12-16) (55 god.)
Mesto smrtiEr i Loar
Francuska
GrobBazilika Svetog Denisa
DinastijaDinastija Kapeta (Šarl je osnovao dinastiju Valoa)
OtacFilip III Hrabri
MajkaIzabela Aragonska
SupružnikMargareta od Anžua i Mena, Katarina Kurtene, Maho od Šatijona
PotomstvoFilip VI Valoa, Margareta od Valoa, grofica Bloa, Šarl II Alansonski, Katarina Valoa, Žana od Valoa, Countess of Beaumont, Marija Valoa, Duchess of Calabria, Izabela Valoa, vojvotkinja Burbona, Blanche of Valois, Izabela od Valoa, vojvotkinja Bretanje, Lluís de Valois, Žana od Valoa, grofica Enoa
titularni latinski car u egzilu,
grof od Valoa,
titularni aragonski kralj
Period(1282—1325)
PrethodnikKatarina I (Kurtene) Valoa,
Karlo II Napuljski,
Pere III od Aragona
NaslednikKatarina II (Valoa) Tarentska,
Filip VI Valoa,
Pere III od Aragona

Šarl III Valoa, Karlo III Valoa ili Karlo III Valua (12. mart 1270, Vensen16. decembar 1325, Er i Loar) titularni latinski car u egzilu (1301—1308), grof od Valoa (1286—1325) i titularni aragonski kralj (1282—1285).

Pereova pobeda nad Francuzima na Pirinejima

Šarl kao titularni aragonski kralj[uredi]

Godine 1282. papa Martin IV je zbog aragonskog napada na Siciliju ekskomunicirao (isključio iz crkve) aragonskog kralja Perea III od Aragona, a aragonsku kraljevsku krunu dobio je Šarl iako nikad nije stvarno vladao. U to vreme Šarlov otac Filip III Hrabri je osvajao Navaru, da bi sprečio da je osvoji Pere.

Aragonski krstaški rat[uredi]

Prva osvajanja[uredi]

Posle pada Navare 1284. godine, Šarl je sa ocem i bratom Filipom IV Lepim krenuo sa velikom vojskom od 133.000 vojnika protiv Aragona u pohodu poznatom kao Aragonski krstaški rat. Pereov brat, koji je bio grof Majorke i Rusijone, prešao je na francusku stranu, a Francuzi su mu oduzeli Rusijon. Lokalno stanovništvo koje je bilo protiv Francuza povuklo se povuklo u grad Eln, ali nakon osvajanja grada Francuzi su ga sravnili sa zemljom.

Šarlovo krunisanje[uredi]

Vojska nije mogla da lako osvoji Đironu, ali posle njenog pada, neki biskup pošto nije imao aragonsku krunu Šarla je krunisao za aragonskog kralja kardinalskim šeširom, zbog čega je Šarl dobio nadimak Kralj sa kapom.

Poraz[uredi]

Slavni aragonski admiral Ruđer de Ljurije sa 40 galija uništio je francusku flotu (od 30 galija) 4. septembra 1285. godine kod Barselone. Ubrzo je vojsku pogodila epidemija dizenterije pa je nakon poraza u bici (30. septembra-1. oktobra) desetkovana vojska bila prinuđena da se povlači preko Pirineja. Kralj Filip III Hrabri umro je od dizenterije 5. oktobra u Perpinjanu.

Grb Latinskog carstva

Šarl kao titularni latinski car u egzilu[uredi]

Šarl je bio vrlo ambiciozan, a srodstvo sa ugarskim i aragonskim kraljevima moglo je da mu pomogne. Kad je shvatio da na zapadu neće moći ništa da postigne okrenuo se prema istoku i već 1301. godine oženio se Katarinom I Kurtene, titularnom latinskom caricom u egzilu. Preko dračkog kapetan-maršala Filipa Tarentskog i napuljskog kralja Karla, a oko 1305. godine, Valoa je ušao u veze sa Stefanom Urošem II Milutinom, srpskim kraljem (1282—1321), ali Milutin se plašio se da mu krstaši mogu preoteti primorje sa Makedoniom. To je okončano 27. marta 1308. godine Melenskim savezom, između Šarla i Milutina, kada je Šarl Milutinu potvrdio oblasti između Prilepa i Proseka, Ovče polja do Štipa, debarsku oblast do reke Maće i kičevski kraj do Hokerije. Cilj im je bio osvajanje Carigrada. Milutin je obavezao da će preći u rimokatoličku varu i da će svoju kćerku Caricu udati za Šarlovog mlađeg sina, Šarla Valoa. Šarlu je 12. oktobra umrla supruga Katarina I Kurtene, a posle njene sahrane u Parizu, Šarl se odrekao latinskog prestola i predao ga je svojoj kćerki Katarini II (Valoa) Tarentskoj, a Šarl se do kraja života nadao da će doći na francuski presto.

Sensardoski rat i smrt[uredi]

U avgustu 1324. godine Šarl je napao Akvitaniju i nespremne Engleze u njoj, povod je bio paljenje francuskog utvrđenja Sen Sardosa, 15. oktobra 1323. godine koji se nalazio na engleskom delu Gaskonje. Englezi su jedva uspeli da prikupe 7 000 vojnika, ali Šarl ih je porazio. Najveći otpor pružan je u utvrđenju La Reol na reci Garonji, ali su se posle nekoliko sedmica. Rat je trajao do oktobra. Englezima je samo ostao Bordo, i nekoliko oblasti na primorju. Šarl je umro 16. decembra 1325. godine.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Filip II Avgust
 
 
 
 
 
 
 
8. Luj VIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Izabela od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
4. Luj IX
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Alfonso VIII od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
9. Blanka od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Eleonora Engleska, kraljica Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
2. Filip III Hrabri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Alfonso II od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
10. Ramon Berenger IV od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Garsenda, grofica od Forkalkjea
 
 
 
 
 
 
 
5. Margareta od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Toma I od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
11. Beatriče Savojska, grofica Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margarita od Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
1. Šarl Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Alfonso II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
12. Petar II Aragonski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Sanća od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
6. Đaume I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Viljem VIII od Monpeljea
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija od Monpeljea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Evdokija Komnin
 
 
 
 
 
 
 
3. Izabela Aragonska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Bela III
 
 
 
 
 
 
 
14. Andrija II Arpadović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Agnesa od Antiohije
 
 
 
 
 
 
 
7. Jolanda od Ugarske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Petar II Kurtene
 
 
 
 
 
 
 
15. Jolanda od Kurtenea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Jolanda Flandrijska