Папа Мартин IV

С Википедије, слободне енциклопедије
Папа Мартин IV

Папа Мартин IV
Папа Мартин IV

Пуно име Симон де Брие
Датум рођења око 1210.
Место рођења Дворац Монперсјер у Турену (Краљевство Француска)
Датум смрти 28. март 1285.
Место смрти Перуђа (Папска држава)
Народност Француз
Понтификат 22. фебруар 1281. — 28. март 1285.
Претходник Папа Никола III
Наследник Папа Хонорије IV

C o a Martino IV.svg
детаљи

Папа Мартин IV (око 1210, Дворац Монперсјер у Турену-28. март 1285, Перуђа), био је поглавар Римокатоличке цркве (128128. март 1285).[1][2]

Младост[уреди | уреди извор]

Кратко време је био свештеник у Руану, након чега је постао канон благајник у цркви Светог Мартина у Туру. Године 1260. постао је канцелар Француске монархије, а у децембру 1262. године именован је кардинала у цркви Свете Сесилије. Био је папски изасланик у Француској (1261—1268) када је папство нудило Карлу I, грофу Анжуја, титулу краља Сицилије. (1271—1278) био је често слан у Француску да заустави злоупотребу црквених положаја. Поред тога Мартин је често одржавао црквене саборе да би реформисао цркву, од којих је највећи био сабор у Буржу у септембру 1276. године.[3]

Понтификат[уреди | уреди извор]

Тек шест месеци после смрти папе Николе III је, у Витербоу 22. фебруара 1281. године, једнигласно изабран за папу. Није могао доћи у Рим јер су становници папске државе мрзели француске папе, а није могао да остане ни у Витербоу, па је морао да напусти Папску државу и оде у Орвијето где је крунисан 23. марта. Симон је тада узео име Мартин IV, јер је папе Марина I и Марина II, грешком бројао као Мартина II и Мартина III. Нови папа је потом сменио седам кардинала.

Иако вешт и побожан Мартин је био под утицајем Карла Анжујског, кога је именовао за римског сенатора. Мартин је поред тога био и Карлов савезник и помоћник у операцијама по Албанији и Епиру у покушају да се обнови Латинско царство. Тако је поништио црквену унију у Лиону потписану 1274. године. Поред тога анатемисао је византијског цара.[4]

Те нападе прекинула је, 1282. године, побуна против Карлове власти на Сицилији названа Сицилијанском вечерњом. То је искористио краљ Арагона, Пере III и покорио Сицилију. Мартин је екскомуницирао арагонског краља и проповедао крсташки рат против њега што је 1284. године довело до арагонско-француског рата познатог као Арагонски крсташки рат, а за новог краља Арагона проглашен је син француског краља Филипа III Храброг, Шарл Валоа. у том рату је Филип имао тешких мука да заузме Ђирону.[5]

Мартин није дочекао пад Ђироне у априлу 1285. године, него је умро већ 28. марта 1285. године. Од седам нових кардинала које је довео на тај положај наследио га је кардинал Хонорије IV.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Martin IV pope”. Britannica. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Pope Martin IV”. British Museum. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Martin IV, Pope”. Oxford Reference. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „Pope Martin IV”. New Advent. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ „Martin IV, Pope”. Encyclopedia. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]