Šira
| Šira | |
|---|---|
 | |
| Koordinate | 54° 30′ 38″ S; 90° 11′ 48″ I / 54.5106937° S; 90.19654479999997° I |
| Tip | meromiktičko jezero |
| Zemlje basena |  RusijaHakasija |
| Površina | 35 km2 |
| Maks. dubina | 24 m |
| DRV | 17010300311116100001171 |
.jpg)  Šira | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Šira (rus. Шира) je meromiktičko jezero,[1][2] smešteno u Širinskom rejonu u Republici Hakasiji, Rusija.[3]
Geografija[uredi | uredi izvor]
Jezero je stacionirano u Severo-monusinskoj kotlini, 340 km jugozapadno od Krasnojarska, 160 km severnozapadno od Abakana, 15 km od železničke stanice Šira u istoimenom selu Šira, koje je centar okruga. Jezero Itkol nalazi se 4 km zapadno, a 9 km severno od jezera Šira nalazi se mineralni rezervoar — Belo jezero.
Na zapadnoj obali jezera nalazi se naselje Žemčužnij. Obale oko jezera Šira su bez drveća, a samo u zapadnom delu nalaze se retki drvoredi breza. Dno jezera sastoji se od peska, koje izbacuje, formirajući tako plaže. Retka kombinacija suve klime i jezerskog vazduha stvara jedinstvenu klimu na ovom području. U neposrednoj blizini jezera nalazi se veliki broj stela i menhira.
Karakteristike jezera[uredi | uredi izvor]
Jezero Šira površine je 35 km. Dužina jezera od severozapada do jugoistoka iznosi 9,5 km, najveća širina je 5,3 km, dok je maksimalna dubina 24 metara.[1]
Šira je umerno slano jezero, uprkos činenici da se u njega sa južne strane uliva mala reka Sin. Voda jezera sadržai alkalije, sulfat—hlorid, natrijum i kalijum, sa povećanim sadržajem magnezijuma. Salinitet u jezeru nije isti, najviši je u centralnom delu.
Sastav vode u jezeru Šira sličan je onom u Batalinskom izvoru na Kavkazu i sadrži 17-20 grama soli na litar vode. Kao tretman koristi se blato sa dna rezervoara. Lekovita svojstva jezera Šira postala su poznata još od druge polovina 18. veka. Veruje se da je prvo naučno mišljenje o ovom jezeru imao akademik Petar Simon Palas.
Prema legendi, trgovac Zahari Mihajlović, slučajno je tokom lova ranio svog psa i ostavio ga da ugine blizu jezera. Plivajući u jezeru, rane su mu zarasle i došao je kući potpuno zdrav.[4]
Krajem 18. veka izvršena je studija hemijskih sastava jezera Šira i okolnih jezera, a studiju su vodili profesori Meler, Verner, Leman i Turbaba.[5] Profesori su utvrdili da jezero ima lekovita svojstva. Od početka 20. veka na obali jezera formirano je nekoliko zdravstvenih jedinica, godine na ovom prostoru nalazio se medicinski pokret, a 1927. godine otvoren je pionirski kamp.[6] Naučno je dokazano da voda iz jezera Šira ublažava bolesti sistema za varenje, glaukom, bolesti perifernog nervnog sistema, bolesti genitourinarnog sistema, ginekološka oboljenja, bolesti mišično-koštanog sistema i vezivnog tkiva.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Zapadna obala jezera -
Brdo na istočoj obali -
Pogled na jezera iz naselja Žemčužnij -
Obala jezera -
-
Obala jezera -
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Issledovanie zakonomernosteй funkcionirovaniя trofičeskih cepeй v meromiktičeskih ozerah”. Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 11. 04. 2018.
- ^ „«Meromiktičeskiй vodoёm» na saйte VINITI RAN”. Arhivirano iz originala 21. 05. 2014. g. Pristupljeno 11. 04. 2018.
- ^ „Proekt generalьnogo plana municipalьnogo obrazovaniя Žemčužnenskiй possovet”. shiranet.ru. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 5. 2015.
- ^ „Dostoprimečatelьnosti Rossii. Ozero Šira”. Arhivirano iz originala 20. 05. 2019. g. Pristupljeno 11. 04. 2018.
- ^ Materialы k voprosu o himičeskom sostave vodы oz. Širo, Itkulь i nekotorыh drugih ozer
- ^ ↑ Pirusskiй, Vladislav Stanislavovič // Tomsk ot A do Я: Kratkaя эnciklopediя goroda. / Pod red. d-ra ist. nauk N. M. Dmitrienko. — 1-e izd. — Tomsk: Izd-vo NTL, 2004. — S. 256-257. — 440 s. — 3 000 эkz. 1925. ISBN 978-5-89503-211-4.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šira // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.
- Vorobьev A. A., Popov D. N. Issledovanie эffektivnoй temperaturы solяriя na kurorte ozera Šira // Izvestiя Tomskogo politehničeskogo instituta [Izvestiя TPI]. — 1951. — T. 70, vыp. 2. — S. 19-24.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
