Štamparija Luks

Štamparija Luks je osnovana 1906. godine i treća je štamparija po redu u Bečeju. Dobila je ime po svom osnivaču, Mihalju Luksu. Štamparije koje su osnovane u Bečeju pre štamparije Luks su osnovali Lajoš Levai i Ivanić-Gavanski.

Porodica Luks

Porodica Luks, inače nemačkog porekla, doselila se u Bečej iz Kikinde 1906. godine. Iste godine, mladi bračni par Mihalj i Ana Luks, otvaraju štampariju. Bez obzira na njihovu vrednoću i rešenost da štampariji stvore ime, morali su, nešto zbog oskudne opreme i zbog konkurencije druge dve štamparije, da se presele u Žabalj 1910. godine. Godine provedene u Žablju nisu bile uzaludne: štamparija je postala opremljenija, posao razvijeniji, a i porodica je proširena sa tri sina: Janošem, Ferencom i Mihaljem. Osećajući da su postali konkurentniji Luksovi se vraćaju 1919. godine u Bečej. U tadašnjoj Vilzonovoj, a sadašnjoj ulici Borisa Kidriča, otvaraju štampariju. Nekoliko godina kasnije otvaraju i papirnicu i knjižaru.

Ljudi onog vremena, osim što su negovali porodične i ljudske vrline, prenosili su i zanat s oca na sina. To je bio slučaj i sa porodicom Luks. Sva tri sina, Janoša, Ferenc i Mihalj, prvo su dobro savladali štamparski zanat kod svog oca Mihalja, a potom su išli, zbog usavršavanja, u neku drugu štampariju. Tako je srednji sin Ferenc od 1930. do 1935. godine boravio u privatnoj štampariji u Bezdanu. Interesantno je da je u porodici Luks vladao običaj da je miraz, koji su neveste Luksovih unosila u porodicu, ulagan u rad štamparije. Tako se štamparija razvijala. Ubrzo će „Štamparija Luks“ početi sa štampanjem ne samo pozivnica i plakata, već i novina i knjiga. Svoju ekspanziju štamparije je doživela krajem tridesetih godina kada su stare mašine zamenjene novim, nemačkim. Ne samo u Bečeju, već i u gradovima tadašnje Vojvodine, bilo je poznato ime „Štamparija Luks“.

Pored rada u štampariji, skoro svi članovi porodice Luks su sviral neki instrument. Najaktraktivniji je bio Ferenc, koji je svirao, za vojvođansko podneblje redak instrumnet, mandolinu. Dvadesetih godina prošlog veka porodica Luks je otvorila bioskop. U bioskopu su prikazivani nemi filmovi, a muzičku pratnju, uz pomoć cimbala i violine, obezbeđivali su članovi porodice Luks. Kraj Drugog svetskog rada neće dočekati ni otac Mihalj (umro 1944. godine), a ni sin Ferenc. Ferenc je umro 1945. godine u zarobljeništvu u Temišvaru, ostavljajući za sobom ženu Julianu i troje dece. Štamparija je posle Drugog svetskog rata nacionalizovana, a maiše su raznete po celoj Jugoslaviji. Nastariji Mihaljev sin je umro 1997. godine u Nemačkoj, a najmlađi danas ima 86. godina i živi u Čikagu. Danas porodičnu tradiciju štamparstva nastavlja Ferencov sin, Ferenc mlađi, sa svojom porodicom, takođe grafičarima.