EDVAC

EDVAC (engl. Electronic Discrete Variable Automatic Computer) je jedan od najranijih elektronskih računara. Za razliku od svog prethodnika, koji je poznat kao ENIAC, zasnivao se na binarnom a ne na dekadnom sistemu bio je mašina sa uskladištenim programom i prva koja je imala magnetne diskove.

Poreklo projekta i planovi

Nacrt za EDVAC je razvijen pre nego što je ENIAC postao upotrebljiv. Trebalo je da reši neke probleme koji su se pojavili u toku izgradnje računara ENIAC. Ova mašina je trebalo da ima samo desetinu komponenata od kojih je bio sastavljen ENIAC, a da ima sto puta veću memoriju. Kao i ENIAC, i EDVAC je izgrađen na Pensilvanijskom univerzitetu u laboratoriji za balistička izračunavanja za potrebe vojske SAD. Razvili su ga Džon Ekert i Džon Močli kojima se pridružio Džon fon Nojman i taj nacrt je baziran na izveštaju koji je fon Nojman objavio 1945.

Ugovor za izgradnju novog računara je potpisan aprila 1946. sa početnim budžetom od 100.000 dolara i po tom ugovoru uređaj je nazvan Electronic Discrete Variable Automatic Computer. Glavna briga u konstrukciji je bila uspostavljanje ravnoteže između pouzdanosti i ekonomičnosti. Konačan trošak je ispao na kraju ipak sličan računaru ENIAC, odnosno nešto manje od 500.000 dolara; pet puta više od prvobitne procene.

Tehnički opis

Računar je izgrađen tako da ima binarnu aritmetiku, sa automatskim sabiranjem, oduzimanjem, množenjem, deljenjem i automatskom proverom sa kapacitetom memorije od 1.000 reči od 44 bita (kasnije je utvrđena na 1.024 reči, prema tome, data mu je memorija, u modernom izrazu, od 5,5 kilobajta).

Fizički, računar je izgrađen od sledećih komponenata:

• magnetne trake za ulaz i izlaz
• kontrolne jedinice sa osciloskopom
• jedinice za primanje instrukcija kontrolne jedinice i memorije i usmeravanje do drugih jedinica
• računarske jedinica za izvođenje aritmetičkih operacija sa parom brojeva u isto vreme i slanje rezultata do memorije nakon provere na identičnoj jedinici
• brojača
• dvojne memorijske jedinice koja je sadržala dva seta akustičnih linija za kašnjenje sa kapacitetom od osam reči u svakoj liniji
• tri privremena rezervoara od kojih svaki sadrži po jednu reč

Za sabiranje je bilo potrebno 864 mikrosekunde a za množenje 2900 mikrosekunde.

Računar je imao skoro 6.000 vakuumskih cevi i 12.000 diode, i trošio je 56 kW struje. Zauzimao je 45,5 m² i težio 7.850 kg. Potpuna posada operativnog osoblja iznosila je trideset ljudi za svaku šestočasovnu smenu.

Instalacija i operacija

EDVAC je isporučen Laboratoriji za balistička istraživanja u avgustu 1949. Posle velikog broja problema koji su bili otkriveni i rešeni, računar je otpočeo sa radom 1951. ali samo u ograničenom obimu. Njegovo dovršenje je odloženo zbog spora oko prava na patent između Ekerta i Močlija i Pensilvanijskog univerziteta. Ovo je dovelo do toga da Ekert i Močli osnuju Ekert-Močli Kompjutersku Korporaciju (engl. The Eckert-Mauchly Computer Corporation) i povedu sa sobom većinu inžinjera.

Do 1960. EDVAC je radio preko 20 sati dnevno. Dobio je znatan broj poboljšanja uključujući bušenu karticu 1953. i dodatnu memoriju u formi sporijeg magnetnog doboša 1954.

EDVAC je radio sve do 1961. kada ga je zamenio BRLESC. Za vreme svog radnog veka pokazao je da je pouzdan i za svoje vreme produktivan.

Literatura

• Stern, Nancy (1981). From ENIAC to UNIVAC: An Appraisal of the Eckert-Mauchly Computers. Digital Press. 

Spoljašnje veze

• Moore School of Electrical Engineering (1949). A Functional Description of the EDVAC: A Report of Development Work under Contract W36-034-ORD-7593 with the Ordnance Department, Department of the Army. Philadelphia: University of Pennsylvania.  A complete technical description of EDVAC's original structure and operation in 1949; includes an errata dated 1950. Fully viewable online.
• Oral history interview with J. Presper Eckert, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.
• Oral history interview with Carl Chambers, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.
• Oral history interview with Irven A. Travis, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.
• Oral history interview with S. Reid Warren, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.
• Oral history interview with Frances E. Holberton, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.