Fosfolipaza C
| Fosfolipaza C | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Mesta presecanja fosfolipidaza. Fosfolipaza C enzimi presecaju neposredno ispred fosfata vezanog za R3 grupu. | |||||||||
| Identifikatori | |||||||||
| EC broj | 3.1.4.3 | ||||||||
| CAS broj | 9001-86-9 | ||||||||
| Baze podataka | |||||||||
| IntEnz | IntEnz pregled | ||||||||
| BRENDA | BRENDA pristup | ||||||||
| ExPASy | NiceZyme pregled | ||||||||
| KEGG | KEGG pristup | ||||||||
| MetaCyc | metabolički put | ||||||||
| PRIAM | profil | ||||||||
| Strukture PBP | RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum | ||||||||
| |||||||||
Fosfolipaza C (PLC) je klasa enzima povezanih sa membranom koji cepa fosfolipide neposredno pre fosfatne grupe. Najčešće se smatra sinonimom za ljudske oblike ovog enzima, koji igraju važnu ulogu u fiziologiji eukariotske ćelije, posebno putevima transdukcije signala. Uloga fosfolipaze C u transdukciji signala je njeno cepanje fosfatidilinozitol 4,5-bisfosfata (PIP2) u diacil glicerol (DAG) i inozitol 1,4,5-trisfosfat (IP3), koji služe kao drugi glasnici. Aktivatori svakog PLC-a variraju, ali obično uključuju heterotrimerne podjedinice G proteina, proteinske tirozin kinaze, male G proteine, Ca2+ i fosfolipide.[1]
Postoji trinaest vrsta fosfolipaze C sisara koje su klasifikovane u šest izotipova (β, γ, δ, ε, ζ, η) prema strukturi. Svaki PLC ima jedinstvene i preklapajuće kontrole nad ekspresijom i subćelijskom distribucijom.
Sisarske varijante[uredi | uredi izvor]
Veliki broj funkcija koje vrši PLC reakcija zahteva da ona bude strogo regulisana i sposobna da odgovori na višestruke ekstra- i intracelularne ulaze sa odgovarajućom kinetikom. Ova potreba je vodila evoluciju šest izotipova PLC-a kod životinja, od kojih svaki ima poseban način regulacije. Pre-mRNA PLC-a takođe može biti predmet diferencijalnog spajanja tako da sisar može imati do 30 PLC enzima.[2]
- beta: PLCB1, PLCB2, PLCB3, PLCB4
- gama: PLCG1, PLCG2
- delta: PLCD1, PLCD3, PLCD4
- epsilon: PLCE1
- eta: PLCH1, PLCH2
- zeta: PLCZ1
- fosfolipazi C-slični: PLCL1, PLCL2
Aktivacija[uredi | uredi izvor]
PLC učestvuje u aktivaciji signalnih puteva G protein-spregnutih receptora koji su spregnuti sa Gαk podjedinicom:
- 5-HT2 Serotoninski receptori
- α1 (Alfa-1) adrenergički receptori[3]
- Kapa opioidni receptori[4]
- Kalcitonin receptori
- H1 histaminski receptor
- Metabotropni glutamatni receptori, Grupa I
- M1, M3, i M5 muskarinski receptori
Drugi, manje zastupljeni aktivatori su:
- MAP kinaza. Aktivatori ovog puta su PDGF i FGF.[3]
- βγ-kompleksi heterotrimernih G-proteina.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ Kadamur G, Ross EM (2013). „Mammalian phospholipase C”. Annual Review of Physiology. 75: 127—54. PMID 23140367. doi:10.1146/annurev-physiol-030212-183750.
- ^ Suh, PG; Park, JI; Manzoli, L; Cocco, L; Peak, JC; Katan, M; Fukami, K; Kataoka, T; Yun, S; Ryu, SH (2008). „Multiple roles of phosphoinositide-specific phospholipase C isozymes.”. BMB Reports. 41 (6): 415—34. PMID 18593525. doi:10.5483/bmbrep.2008.41.6.415
.
- ^ а б Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 1300. ISBN 978-1-4160-2328-9. Page 104
- ^ Stiefel, Klaus M. „The consciousness-altering effects of Salvia Divinorum are likely due to its action on the claustrum and cortex”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2013. г. Приступљено 08. 01. 2011.
- ^ „GeneGlobe -> GHRH Signaling”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 08. 01. 2011.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Nicholas C. Price; Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third изд.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X.
- Eric J. Toone (2006). Advances in Enzymology and Related Areas of Molecular Biology, Protein Evolution (Volume 75 изд.). Wiley-Interscience. ISBN 0471205036.
- Branden C; Tooze J. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN 0-8153-2305-0.
- Irwin H. Segel. Enzyme Kinetics: Behavior and Analysis of Rapid Equilibrium and Steady-State Enzyme Systems (Book 44 изд.). Wiley Classics Library. ISBN 0471303097.
- William P. Jencks (1987). Catalysis in Chemistry and Enzymology. Dover Publications. ISBN 0486654605.
