Фосфолипаза Ц

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Fosfolipaza C)
Фосфолипаза Ц
Phospholipases2.png
Места пресецања фосфолипидаза. Фосфолипаза Ц ензими пресецају непосредно испред фосфата везаног за R3 групу.
Identifikatori
EC broj3.1.4.3
CAS broj9001-86-9
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum

Фосфолипаза Ц (ПЛЦ) је класа ензима повезаних са мембраном који цепа фосфолипиде непосредно пре фосфатне групе. Најчешће се сматра синонимом за људске облике овог ензима, који играју важну улогу у физиологији еукариотске ћелије, посебно путевима трансдукције сигнала. Улога фосфолипазе Ц у трансдукцији сигнала је њено цепање фосфатидилинозитол 4,5-бисфосфата (ПИП2) у диацил глицерол (ДАГ) и инозитол 1,4,5-трисфосфат (ИП3), који служе као други гласници. Активатори сваког ПЛЦ-а варирају, али обично укључују хетеротримерне подјединице Г протеина, протеинске тирозин киназе, мале Г протеине, Ца2+ и фосфолипиде.[1]

Постоји тринаест врста фосфолипазе Ц сисара које су класификоване у шест изотипова (β, γ, δ, ε, ζ, η) према структури. Сваки ПЛЦ има јединствене и преклапајуће контроле над експресијом и субћелијском дистрибуцијом.

Сисарске варијанте[уреди | уреди извор]

Велики број функција које врши ПЛЦ реакција захтева да она буде строго регулисана и способна да одговори на вишеструке екстра- и интрацелуларне улазе са одговарајућом кинетиком. Ова потреба је водила еволуцију шест изотипова ПЛЦ-а код животиња, од којих сваки има посебан начин регулације. Пре-мРНА ПЛЦ-а такође може бити предмет диференцијалног спајања тако да сисар може имати до 30 ПЛЦ ензима.[2]

Активација[уреди | уреди извор]

ПЛЦ учествује у активацији сигналних путева Г протеин-спрегнутих рецептора који су спрегнути са Гαк подјединицом:

Други, мање заступљени активатори су:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kadamur G, Ross EM (2013). „Mammalian phospholipase C”. Annual Review of Physiology. 75: 127—54. PMID 23140367. doi:10.1146/annurev-physiol-030212-183750. 
  2. ^ Suh, PG; Park, JI; Manzoli, L; Cocco, L; Peak, JC; Katan, M; Fukami, K; Kataoka, T; Yun, S; Ryu, SH (2008). „Multiple roles of phosphoinositide-specific phospholipase C isozymes.”. BMB Reports. 41 (6): 415—34. PMID 18593525. doi:10.5483/bmbrep.2008.41.6.415Слободан приступ. 
  3. ^ а б Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 1300. ISBN 978-1-4160-2328-9.  Page 104
  4. ^ Stiefel, Klaus M. „The consciousness-altering effects of Salvia Divinorum are likely due to its action on the claustrum and cortex”. 
  5. ^ „GeneGlobe -> GHRH Signaling”. Архивирано из оригинала на датум 27. 03. 2020. Приступљено 08. 01. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]