Pamidroniska kiselina
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Prodajno ime | Amidronate, Aminomux, Aredia |
| Drugs.com | acid.html Monografija |
| Način primene | Intravenozno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Poluvreme eliminacije | 7 h |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 40391-99-9  |
| ATC kod | M05BA03 (WHO) |
| PubChem | CID 4674 |
| DrugBank | DB00282 |
| ChemSpider | 4512 |
| KEGG | C07395 |
| ChEMBL | CHEMBL834 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C3H11NO7P2 |
| Molarna masa | 235,07 g·mol−1 |
| |
| |
Pamidroniska kiselina (INN) ili pamidronat dinatrijum (USAN), pamidronat dinatrijum pentahidrat je bisfosfonat koji sadrži azot, i koji se koristi u sprečavanju osteoporoze. Preduzeće Novartis prodaje ovaj lek pod imenom Aredia. U Indiji ga prodaje preduzeće Curacell Biotech pod imenom Pamimed.
Osobine[uredi | uredi izvor]
Pamidroniska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 3 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 235,070 Da.[1][2][3]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 8 |
| Broj donora vodonika | 6 |
| Broj rotacionih veza | 4 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | -2,1 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | 2,5 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 180,9 |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Zarychanski R, Elphee E, Walton P, Johnston J: Osteonecrosis of the jaw associated with pamidronate therapy. Am J Hematol. 2006 Jan;81(1):73-5. PMID 16369966
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
