Pređi na sadržaj

Јапански јавор (Acer palmatum)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Acer palmatum
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
A. palmatum
Binomno ime
Acer palmatum
Thunb.
Sinonimi
Spisak
  • Acer amoenum Carrière
  • Acer decompositum Dippel
  • Acer dissectum Thunb.
  • Acer formosum Carrière
  • Acer friederici-guillelmii Carr
  • Acer incisum Dippel
  • Acer jucundum Carrière
  • Acer ornatum Carrière
  • Acer pinnatifidum Dippel
  • Acer polymorphum Siebold & Zucc. 1845 ne Spach 1834
  • Acer pulverulentum Dippel
  • Acer ribesifolium Dippel
  • Acer roseomarginatum (Van Houtte) Koidz.
  • Acer sanguineum Carrière 1867 ne Spach 1834
  • Acer septemlobum Thunb.
  • Acer sessilifolium Siebold & Zucc.
  • Negundo sessilifolium Miq.
  • Acer matsumurae (Koidz.) Koidz.

Japanski javor (Acer palmatum) veoma je popularno malo ukrasno listopadno drvo, ređe žbun. Rado se sadi na svim kategorijama zelenih površina. Ne treba ga mešati sa vrstom Acer japonicum, takođe poznatom kao japanski javor

Rasprostranjenost

[uredi | uredi izvor]

Areal ove vrste obuhvata Japan, Koreju, istočnu i centralnu Kinu.[2]

Opis vrste

[uredi | uredi izvor]

U prirodnom staništu dostiže visinu 6-8 m. Brojni kultivari dostižu visine od 0,5 do 25 m.[3] Krošnja odraslih jedinki je poluloptasta. Grančice su crvene, tanke i gole.


Listovi su sitniji nego kod A. japonicum, duboko režnjeviti, sa 5-11 režnjeva, dugi 5-10 cm. Režnjevi su jajasto lancetasti, dvostruko nazubljenog oboda. Lisne peteljke su gole, tanke, duge 1,5-4,3 cm.


Cvetovi su purpurni, krupni, prečnika do 0,8 cm, skupljeni u štitaste metlice. Cveta aprila-maja.


Plod čine dve krilate orašice. Krila međusobno zaklapaju tup ugao.


Osnovna vrsta razmnožava se semenom, ali se kultivari gotovo uvek razmnožavaju reznicama, kako bi se zadržale njihove osobine. [2][4][3]

Uslovi staništa

[uredi | uredi izvor]
Acer Palmatum ’Ornatum’. Kraljevska botanička bašta Huan Karlos I, Španija
Acer palmatum u japanskom vrtu Botaničke bašte Jevremovac u Beogradu.
Bonsai.
Krošnja japanskog javora. Hram Nison-in u Kjotu.

Acer palmatum je toploljubiva vrsta. najbolje raste na svežem i plodnom zemljištu, uz povećanu vlažnost vazduha. Ima snažniji porast ukoliko se dodatno ne prihranjuje. Može izdržati niske temperature do -30 °C. Brojni kultivari imaju različite zahteve prema svetlosti - neki traže osunčane položaje, a neki zasenu. Većina kultivara može uspešno rasti u žardinjerama.[2][3][4]

Značaj u ozelenjavanju

[uredi | uredi izvor]

Japanski javor (Acer palmatum)je izuzetno dekorativna vrsta, kako zbog egzotičnom izgledu habitusa, tako i po obliku listova i njihovoj lepoj boji. Izuzetan je ukras malih vrtova, ali i većih zelenih površina. Najlepši je kada raste sam na travnjaku.[2] Nezaobilazan je detalj svakog japanskog vrta. Jedna je od omiljenih vrsta među ljubiteljima bonsai umetnosti.

Kultivari

[uredi | uredi izvor]

Vrsta je veoma varijabilna. Pravi je izazov za vrtlare, dendrologe, botaničare, genetičare. Otuda potiče i sinonim za nju - Acer polymorphus Setz. Postoji izuzetno veliki broj kultivara koji se razlikuju po visini, obliku habitusa, boji, obliku i veličini listova i td.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Barstow, M. & Crowley, D. (2017). Acer palmatum. The IUCN Red List of Threatened Species. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. 2017. e.T193845A2285627. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T193845A2285627.en. Pristupljeno 22. 5. 2018. 
  2. ^ a b v g Vukićević, Emilija (2005). Dekorativna dendrologija. 781 (2 izd.). Beograd: Privredno finansijski vodič. 
  3. ^ a b v Vertrees, J.D. (1987). Japanese Maples. Timber Press, Inc. ISBN 978-0-88192-048-2. 
  4. ^ a b Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 izd.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 izd.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 
  • Vukićević, Emilija (2005). Dekorativna dendrologija. 781 (2 izd.). Beograd: Privredno finansijski vodič. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]