Rame
| Nazivi i oznake | |
|---|---|
| MeSH | D012782 |
| TA98 | A01.1.00.020 |
| TA2 | 139 |
| FMA | 25202 |
| Anatomska terminologija | |
U anatomiji čoveka, rame obuhvata deo tela gde je humerus nadovezan na lopaticu, glavom koja leži u glenoidnoj jamici.[1] Rame je grupa struktura u zglobnoj oblasti.[2] Ljudsko rame čine tri kosti: ključna kost (clavicula), lopatica (scapula) i humerus (ramena kost), kao i povezani mišići, ligamenti i tetive. Veze između kostiju ramena prave rameni zglobovi. „Rameni zglob“ se obično odnosi na glenohumerlani zglob, koji je glavni zglob ramena, ali šire obuhvata i akromiklavikularni zglob.
Postoje dve vrste hrskavice u zglobu. Prvi tip je bela hrskavica na krajevima kostiju (zvana artikularna hrskavica) koja omogućava kostima da klize i uležu jedna na drugu. Kada ovaj tip hrskavice počne da se oštućuje (u procesu koji se naziva artritis), zglob postaje bolan i krut. Labrum je druga vrsta hrskavice ramena koja je distinktivno različita od artikularne hrskavice. Ova hrskavica je fibroznija ili rigidnija od hrskavice jastučeta i čašice. Takođe, ova hrskavica postoji samo oko čašice gde je nadovezana.[3]
Rame mora biti dovoljno mobilno za široki opseg aktivnosti ruku i šaka, ali takođe dovoljno stabilno da dozvoli aktivnosti kao što su podizanje, guranje i povlačenje. Kompromis između mobilnosti i stabilnosti rezultuje velikim brojem problema sa ramenima s kojim se ne suočavaju drugi zglobovi kao što je kuk.
Ljudska anatomija
[uredi | uredi izvor]Zglobovi
[uredi | uredi izvor]Postoje tri zgloba ramena: glomerohumeralni, akromioklavikularni i stenoklavikularni zglob.
Glomerohumeralni zglob
[uredi | uredi izvor]Glomerohumoralni zglob je glavni zglob ramena i obično predstavlja generički „ramenski zglob“. Ovaj zglob je tipa jastučeta i čašice koji omogućava da ruka bude rotirana kružno ili da se savije izvan i naviše od tela. Formirana je povezanošću između glave humerusa i bočnom skapulom (konkretno, gleonidnom jamicom skapule). Jastuče zgloba je zaobljena, srednje spoljašnja površina humerusa i čašice formirana je glenoidne jamice, delom bočne skapule u obliku suda. Plitkost jamice i relativno labave veze između ramena i ostatka tela omogućavaju ruci da ima znatnu mobilnost, na uštrb toga što može dosta lakše da je zadesi dislokacija nego većina zglobova u telu. Približna disproporcija između velike glave humerusa i plitke glenoidne šupljine iznosi 4 prema 1.
Sternoklavikularni zglob
[uredi | uredi izvor]Sternoklavikularni zglob se nalazi na srednjem kraju klavikule (ključne kosti) sa manubrijumom ili najgornjim delom grudne kosti. Ključna kost je trougana i zaobljena, a manubrijum je konveksan; dve kosti artikulišu. Zglob se sastoji od tvrde kapsule i kompletnog intra-artikularnog diska koji osigurava stabilnost zgloba. Kostoklavikularni ligament najviše ograničava pokrete, i tako stabilizuje zglob. Fibrohrskavični disk prisutan na zglobu povećava opseg pokreta. Sternoklavikularna dislokacija je retka,[4] može biti rezultat direktne traume ključne kosti ili indirektnih sila primenjnih na rame.[5] Prateće dislokacije zaslužuju posebnu pažnju, kako su potencijalno po život opasne zbog rizika da oštete vitalne strukture srednjogruđa.[6]
Pokreti
[uredi | uredi izvor]Mišići i zglobovi ramena omogućavaju pomeranje kroz impozantan opseg pokreta, što ga čini jednim od najmobilnijih zglobova u ljudskom telu. Rame može biti abdukovano i aduktovano (kao što je to slučaj kod pojedinih vežbi sa tegovima), rotirano, biti podignuto ispred i iza torzoa i pomereno kroz punih 360° sagitalne ravni. Znatan opseg pokreta takođe čini rame ekstremno nestabilnim, daleko sklonijem dislokaciji i povredama nego ostali zglobovi.[7]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ EMedicineDictionary, Shoulder+joint
- ^ EMedicineDictionary, Shoulder
- ^ „labrum tear Johns Hopkins Orthopaedic Surgery”. www.hopkinsortho.org. Arhivirano iz originala 20. 11. 2011. g. Pristupljeno 16. 5. 2010.
- ^ Cadogan, Mike (2010). „Sternoclavicular Joint Dislocations”. Life in the Fast Lane. Pristupljeno June 2011. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ Arend CF. Ultrasound of the Shoulder. Master Medical Books, 2013. Free section on sternoclavicular joint dislocation available at ShoulderUS.com Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2017)
- ^ Jougon, J. B.; Lepront, D. J.; Dromer, C. E. (1996). „Posterior dislocation of the sternoclavicular joint”. Ann Thorac Surg. 61: 711—13..
- ^ Scientific Keys Volume I, The Key Muscles of Hatha Yoga, Ray Long MD FRCSC, Third Edition, str. 174
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
