Јесенице

Координате: 46° 26′ 03″ С; 14° 03′ 03″ И / 46.4341666667° С; 14.0508333333° И / 46.4341666667; 14.0508333333
С Википедије, слободне енциклопедије
Јесенице
словен. Jesenice
Поглед на град са оближњих Алпа
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словенија
Становништво
Становништво
 — 2002.13.429
 — густина- ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 26′ 03″ С; 14° 03′ 03″ И / 46.4341666667° С; 14.0508333333° И / 46.4341666667; 14.0508333333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина576,3 m
Површина- km2
Јесенице на карти Словеније
Јесенице
Јесенице
Јесенице на карти Словеније
Остали подаци
Градоначелник-
Веб-сајт
www.jesenice.si

Јесенице (словен. Jesenice, нем. Aßling) је један од већих градова у Словенији и важно насеље Горењске регије и алпског дела државе. Јесенице је и управно средиште истоимене општине Јесенице.

Општина Јесенице позната је по дугој традицији производње гвожђа и челика и старој топионици.

Географија[уреди | уреди извор]

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Јесенице се налазе на северозападу државе, близу границе са Аустријом. Град се налази усред алпског планинског масива. Северним од града издижу се Караванке, а јужно Јулијски Алпи. У средини се налази долина Саве Долинке, где се сместио и сам град Јесенице. Због узаности долине Јесенице су јако издужен град.

Клима и воде[уреди | уреди извор]

У општини влада умерено континентална клима.

Сава Долинка протиче кроз град.

Историја[уреди | уреди извор]

Јесенице су горењско насеље. Настале су у крају у коме су у прошлости у ковачницама и фужинама израђивани разни предмети од гвожђа. Једна фужина налазила се у селу Сави, усред данашњих Јесеница. Она је користила водну снагу Саве и прерађивала ископану руду гвожђа у непосредној околини. Године 1869. уместо примитивне фужине подигнута је модерна железара, јер је годину дана раније отворена прва горењска железара Крањ - Јесенице - Трбиж. Престанком рада старих фужина у околини Јесеница (Радовна, Бохињ и др), радници су се преселили у Јесенице. Јесеничка железара имала је високе пећи са коксаром у Шкедњу код Трста, где се топила руда, која је увожена из прекоморских земаља. Сирово гвожђе допремано је у Јесенице на даљу прераду.

Када је нова граница 1918. одвојила Јесенице од Шкедња, јесеничка железара почела је да прерађује гвожђе из југословенских рудника. У железари је 1939. године било запослено 3.880 радника, од којих је око 2.000 отишло у партизане 1941. године.[1] У октобру 1936. откривен је споменик краљу Александру.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Град Јесенице данас има око 14.000 становника, а са предграђима око 21.000 становника. У односу на друге значајне градове Словеније Јесенице имају већи удео становништва са подручја бивше Југославије, што је повезано са наглашеним индустријким карактером града, посебно захваљујући улози средишта црне металургије.


Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др Јован Ђ. Марковић, Градови Југославије. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1971.
  2. ^ "Политика", 12. окт. 1936

Спољашње везе[уреди | уреди извор]