Пређи на садржај

Југославија на Летњим олимпијским играма 1932.

С Википедије, слободне енциклопедије
Југославија
на олимпијским играма
МОК кодYUG
НОКЈугословенски олимпијски комитет (ЈОК)
Летње олимпијске игре 1932. (Лос Анђелес)
Такмичара1 у 1 спорт.
Медаље
Злато Сребро Бронза Укупно
0 0 0 0
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
1920* • 1924* • 1928* • 1932* • 1936* • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988
Зимске игре
1924* • 1928* • 1932 • 1936* • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992
Остала учешћа
 Словенија (1992–)
 Хрватска (1992–)
 Босна и Херцеговина (1992–)
Независни учесници (1992 ЛОИ)
 Северна Македонија (1996–)
 Србија и Црна Гора  (1996–2006)
 Црна Гора (2008–)
 Србија (1912, 2008–)

Спортистима Југославије је ово било четврто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1932. у Лос Анђелесу била заступљена са 1 учесником, атлетичарем Вељком Наранчићем, који је сам сносио трошкове пута и такмичио се у бацању диска.

Мушкарци

[уреди | уреди извор]
Атлетичар Дисциплина Финале
Резултат Место/Так.
Вељко Наранчић Бацање диска 36,51 17/18

Занимљивости око одласка на ОИ 1932.

[уреди | уреди извор]

Југословенски олимпијски комитет није био заинтересован за одлазак на Игре у Лос Анђелес 1932. због високих трошкова путовања. Атлетичари Вељко Наранчић (диск), зубар из Загреба и професор из Земуна Вилим Меснер (копље), службеник Министарства за физичко васпитање народа и учесник Игара у Амстердаму 1928, одлучили су да отпутују у САД и изађу у сусрет исељеницима који су од Министарства тражили да се у Лос Анђелесу такмиче и југословенски спортисти.

Отпутовали су, делом из помоћ Министарства за физичко васпитање народа (задатак им је био да проуче уређење физичке културе у САД и организацију Игара), а делом сопственим средствима. За Игре их је пријавио Миливоје Наумовић, југословенски конзул у Сан Франциску. Међународни олимпијски комитет (МОК) прихватио је ову пријаву и са одоберењем Швеђанина Зигфрида Едстерма, председника Међународне атлетске федерације и будућег председника МОК-а, и југословенска застава се нашла на Стадиону „Колосеум” са још 36 застава учесника. Збод дугог исцрпљујућег пута Наранчић није постигао запаженији резултат, али је сачувао континуитет учешћа југословенских спортиста на Играма. Меснер се повредио и није старовао, па га нема на листи учесника игара.

Невероватно је то да је ЈОК упутио протест МОК-у, што је Наранчићу дозвоолио наступ иако га национални комитет није пријавио. Због тога се председник МОК-а Белгијанац Анри де Бајле-Латур на седници у Бечу 1933. извинио Југословенском олимпијском комитету.

Референце

[уреди | уреди извор]