Пређи на садржај

Јулија Друзила

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Јулија Друзила (Калигулина кћи).
Јулија Друзила
Друзила, Глиптотека у Минхену
Лични подаци
Датум рођења16. септембар 16. н. е.
Место рођењаАбитарвијум (данашњи Кобленц, Немачка), Германија, Римско царство
Датум смрти10. јун 38. н. е. (21 год.)
Место смртиРим, Римско царство
ГробАвгустов маузолеј
Породица
СупружникЛуције Касије Лонгин
Марко Емилије Лепид
РодитељиГерманик
Агрипина Старија
ДинастијаЈулијевци-Клаудијевци

Јулија Друзила (лат. Iulia Drusilla)[1] (16. септембар 16.-10. јун 38.) била је римска племкиња из Јулијевско-Клаудијевске династије, ћерка војковође Германика и Агрипине Старије. Имала је две сестре (Јулију Ливилу и царицу Агрипину Млађу) и три брата (Нерона Цезара, Друза Цезара и цара Калигулу). Била је и праунука цара Августа, братаница у другом колену цара Тиберија, братаница цара Клаудија и тетка цара Нерона.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Друзила је рођена у Абвитарвијуму (данашњи Коленц, у Немачкој). Након смрти оца Германика, заједно са браћом и сестрама преселила се у Рим, где их је одгајила мајка Агрипина Старија и баба по оцу Антонија Млађа. Године 33. Друзила је удата за Луција Касија Лонгина, пријатеља цара Тиберија.[2] Њен брат Калигула постао је цар 37. године. Током првих година своје владавине својим сестрама Друзили, Ливили и Агрипини Млађој доделио је низ почасти.[3] Добиле су нека од права, које су имале само весталке, као нпр. да гледају игре са предњих седишта.[4] Њихова имена су постала саставни део годишње здравице цару,[4] као и део заклетве лојалности цару.[3] Након Сејановог пада 31. године, сенат је изричито забранио да се у заклетви лојалности цару помиње било ко други сем самога цара, тако да тај Калигулин потез представља кључни корак успона жена царске династије и јачања њихове симболичке улоге.[3] Њихови ликови су се нашли и на новцу.[3]Калигула је такође наредио Касију да се разведе од Друзиле, и удао је за Марка Емилија Лепида, свог пријатеља.[5] Калигула је исте године разболео и Друзилу именовао својим наследником[6], што је био први случај да је жена именована за наследника по вољи цара. Ово је највероватније био покушај да су очува Јулијевско-Клаудијевска династија. Поруком је предвиђено да муж служи као регент.[7] Калигула је опоравио, али је Друзила умрла следеће године.[5][8] Брат ју је деификовао и прогласио је свебогињом (лат. Panthea). Организовао јој је и величанствен погреб и туговао за њом на такав начин да је оставио утисак уцвељеног удовца, а не нечијег брата.[9][10] Тада је, наводно, почео да луди.

Калигулин новац са представом његових сестара на реверсу.

Репутација

[уреди | уреди извор]

Друзила је имала углед омиљене сестре свог брата. Такође су постојале гласине да му је била љубавница.[11] Међутим, поред низа других оптужби против Калигуле његови непријатељи Филон и Сенека Млађи не помињу инцест.[11] Највероватније је у питању погрешно разумевање тадашњих обичаја за столом.[7] У патрицијским породицама било је уобичајено да домаћин и домаћица (тј. муж и жена) седели на почасним местима за време обеда. Пошто је Калигула тада био нежења, на почасном месту наизменично би седеле његове сестре, али на том месту је седела само Друзила.[12] На тај начин, Калигула је представио Друзилу као своју супругу и mater familialis, чак и када се оженио Лолијом Паулином.

Након смрти

[уреди | уреди извор]

Након што је оженио Милонију Цезонију и добио ћерку, назвао ју је Јулија Друзила, по својој преминулој сестри. Њен удовац, Лепид, постао је љубавник њених сестара, Ливиле и Агрипине Млађе.[13] Године 39. склопили су заверу против Калигуле која је била позната као Завера три бодежа. Циљ завереника био је да се Лепид доведе на римски престо.[13] О самој завери и њеним узроцима готово да ништа није познато. Међутим, завера је откривена и Лепид је ухапшен и изведен пред суд на коме га је Калигула оптужио за прељубу, а Ливила и Агрипина су протеране и одузета им је имовина.[14] Цар је као доказни материјал показао писма у којима су завереници писали о начину на који планирају да га смакну.

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Лик Друзиле се релативно често појављује у делима са радњом смештеном у доба Калигулине владавине, с тим да се наводи о инцесту узимају као чињеница, односно као илустрација Калигулиног лудила.

У роману „Ја, Клаудије“ Роберта Гревса, Друзила носи Калигулино дете, али умире након што јој је њен брат, желећи да реконструише рођење Атине, изрезао утробу.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Друз Клаудије Нерон
 
 
 
 
 
 
 
8. Тиберије Клаудије Нерон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Клаудија
 
 
 
 
 
 
 
4. Друз Старији
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Марко Ливије Друз Клаудијан
 
 
 
 
 
 
 
9. Ливија Друзила
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ауфидија
 
 
 
 
 
 
 
2. Германик
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Марко Антоније Кретик
 
 
 
 
 
 
 
10. Марко Антоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јулија Антонија
 
 
 
 
 
 
 
5. Антонија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. =28. Гај Октавије
 
 
 
 
 
 
 
11. Октавија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. =29. Ација Балба Цезонија
 
 
 
 
 
 
 
1. Јулија Друзила
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Луције Випсаније Агрипа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Марко Випсаније Агрипа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Агрипина Старија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. =22. Гај Октавије
 
 
 
 
 
 
 
14. Октавијан Август
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. =23. Ација Балба Цезонија
 
 
 
 
 
 
 
7. Јулија Старија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Луције Скрибоније Либон
 
 
 
 
 
 
 
15. Скрибонија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Сенција
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III (PIR), Berlin, 1933 - I 664
  2. ^ Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 21
  3. ^ а б в г Barrett, "Agrippina" pp. 53
  4. ^ а б Barrett, "Agrippina", pp. 52
  5. ^ а б Касије Дион, 59.11.1
  6. ^ Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24
  7. ^ а б Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (July , 1995), pp. 457-482
  8. ^ Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24.2
  9. ^ Светоније, „Животи дванаест Цезара“, Живот Калигулин, 24.
  10. ^ Касије Дион, 59.11.1-5
  11. ^ а б ^ Barrett, "Agrippina", pp. 54
  12. ^ Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (Jul., 1995), pp. 457-482
  13. ^ а б Barrett, "Agrippina", pp. 63
  14. ^ Barrett, "Agrippina", pp. 69

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јулија Друзила на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јулија_Друзила&oldid=27751602”