Џад Трамп

С Википедије, слободне енциклопедије
Џад Трамп
Датум рођења(1989-08-20)20. август 1989.(34 год.)
Место рођењаБристол, Енглеска, УК
НадимакКец у рукаву (Ace In The Pack)
Џадернот (Juddernaut)
Каријера2005—
Најбоља позиција1 (Новембар–Децембар 2012, Фебруар – Март 2013, Aвгуст 2019–) [1]
Тренутна позиција2 [2]
Зарада£4,089,754
Највећи брејк147 (8 пута)[1]
Укупно троцифрених брејкова980 [1]
Рангирани турнири28

Џад Трамп (енгл. Judd Trump; рођен 20. августа 1989, Бристол, Енглеска) је професионални играч снукера.

Аматерска каријера[уреди | уреди извор]

Био је У-13 и У-15 првак Енглеске, а са 14 година пласирао се и у полуфинале СП-а У-21. Такођер са 14 година постао је најмлађи играч у историји који је остварио максимални брејк на неком такмичењу, срушивши рекорд Ронија О'Саливана из 1991.

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

У професионалце је прешао у сезони 2005/2006. и на Welsh Openu постао је најмлађи играч икад који се квалификовао за главни део неког рангирног турнира.

Трамп је 2007. постао и трећи најмлађи играч икад који се пласирао на СП (млађи од њега били су Стефен Хендри и О'Саливан, а на листи 17-годишњака који су се пласирали на СП налази се још и Лиу Ћихунг), победивши у последњем колу квалификација 10-5. У 1. колу играо је против светског првака из 2005, Шона Марфија, и изгубио 6-10, иако је водио 6-5.

Трамп није наставио у таквој форми у сезони 2007/2008, пласиравши се једино у 1/16 финала на Welsh Openu. Није се успео пласирати ни на СП 2008, након што му се Сваила реванширао у квалификацијама победивши га 9-10, иако је Трумп водио 9-7.

Ствари су се промениле у наредној сезони, у којој се Трумп пласирао у главни жреб на прва 4 турнира сезоне. На Гранд Прију је профитирао након што се с турнира повукао Грејм Дот. У 1/8 финала савладао је Џоа Перија 5-2, упркос томе што је признао да није играо добро и што је Пери осћао да је надиграо Трампа. Затим је дошла његова највећа побједа у дотадашњој каријери: савладао је О'Саливана 5-4 и пласирао се у полуфинале, у којем је ипак бољи био Хигинс 4-6. У квалификацијама за турнир у Бахреину победио је двоструког светског првака Марка Вилијамса. Такођер је освојио квалификациони турнир за Мастерс 2009, али га је већ у 1. колу поразио Марк Ален. Опет се није успео пласирати на СП, изгубивши у квалификацијама од Лија 8-10, иако је водио 6-3. Такође је приметио да Трамп није следио обичај извињавања приликом случајних убачаја и закључио: "Све што сам чуо о њему у посљедњих 5 година јест колико је добар. Данас је упропастио предност од 6-3 и надам се да ће бити запамћен по томе." Трамп је завршио сезону унутар топ 32 играча, први пут у каријери. Кратко време тренирао га је Тони Чапел.

Освојивши Лигу Шампиона 2009, Трумп се квалификовао за Премијер лигу те године. Победио је у 4 од 6 мечева, укључујући и победу 4-2 против О'Саливана, и завршио на 2. месту табеле. Ипак, у полуфиналу му се О'Саливан уверљиво реванширао (1-5).

Сезона 2009/2010. опет је донела пад у форми и резултатима на рангирним турнирима јер се није успио пласирати у главни жреб ни на једном од њих.

2010/2011.[уреди | уреди извор]

У овој сезони дошао је до свог првог професионалног финала на рангирном турниру, и то на China Openu. Ту га је чекао Селби. На крају је Трамп славио 10-8, освојивши тако своју прву већу титулу и пробивши се међу топ 16 на листи најбољих снукераша. На путу до ове титуле постигао је и свој 100. такмичарски троцифрени брејк.

Трамп се већ био квалификовао за СП кад је освојио China Openu, а у 1. колу жреб му је доделио браниоца титуле, Аустралијанца Нила Робертсона. Трамп је, као и против Селбија, победио 10-8 и избацио светског првака већ у 1. колу. У наредним колима савладао је Мартина Голда (13-6), Дота (13-5) и Динга Ђинхуија (17-15), пласиравши се помало изненађујуће, али по приказаној игри сасвим заслужено, у своје прво финале СП-а. Противник му је био искусни Хигинс, иначе троструки светски првак. Иако је Трамп 3 пута имао предност од 3 фрејма (посљедњи пут код 12-9), на крају је Хигинс победио 15-18, поставши тако светски првак 4. пут у каријери.

2011/2012.[уреди | уреди извор]

Сезону је почео поразом 3-5 од Марка Дејвиса у 1. колу Аustralian Opena. Ипак, ово разочарење ускоро је заборављено након што је освојио 2. турнир из PTC-серије те сезоне, победивши у финалу Ђинхуија 4-0. Након тога је изгубио 1-5 од Стјуарта Бингама у 1. колу Shanghai Mastersa.[тражи се извор] На 8. PTC-турниру у сезони дошао је до финала, у којем је бољи био Робертсон, али је тријумфовао одмах на следећем, у Антверпену, победивши у финалу О'Саливана 4-3 након тек нешто мало више од једног сата игре. Након посљедњег, 12. РТС-турнира, завршио је на 1. месту Ранг листе, чиме се квалификовао за финални РТС-турнир за ову сезону.

11. децембра Трамп је освојио свој други рангирни турнир у каријери, и то Шампионат Уједињеног Краљевства, који је одржан у Јорку. Прво је био бољи од Дејла 6-4, затим је савладао О'Саливана 6-5 у тесној завршници, након заостатка 4-5. После овог меча Трамп је изјавио да је био "надигран" и да је "имао среће" што је прошао даље. Затим га је чекао окршај са Мегвајером, који је добио 6-3. У полуфиналу му је противник био Робертсон. Меч је био тесан и нервозан, а Трамп је након њега изјавио како је веровао да је Робертсон покуша(ва)о угушити његов природни стил игре "успоравањем" и "прављењем незгодних ситуација", али је на крају Трамп славио 9-7. У финалу га је чекао Марк Ален, који је одмах направио предност од 1-3. Међутим, Трамп је тада нанизао 7 фрејмова заредом, дошавши на 2 фрејма од престижне титуле. Упркос Аленовом снажном повратку у меч (освојио је 5 од идућих 6 фрејмова и смањио заостатак на 8-9), Трамп је брејком од 91 поена освојио 18. фрејм, а тиме и меч (10-8). Шестоструки освајач овог турнира, Стив Дејвис, рекао је да је Трампова игра током турнира показала да је он "предводник своје генерације" снукераша. Ова победа довела је Трумпа на 5. место WРВЅА-листе, што му је дотад био пласман каријере.

Наставио је са добром формом и дошао до полуфинала на Мастерсу. У 1. колу победио је Бингама, а након тога је још једном био бољи од О'Саливана (6-2), чиме је међусобни однос против О'Саливана побољшао на 5-2. У другом полуфиналу на другом узастопном великом турниру чекао га је поново Робертсон, који му се реванширао за пораз од прошлог месеца, победивши га 6-3.

У 1. колу СП 2012. победио је Доминика Дејла 10-7, иако је у 1. сесији играо под утицајем тровања храном. Ипак, у 2. колу поразио га је Али Картер 12-13, иако је водио 12-9, чиме је изгубио шансе да сезону заврши на 1. месту листе најбољих снукераша.

2012/2013.[уреди | уреди извор]

Сезону је почео на Wuxi Classic-у. У 2. колу савладао је Дејла 5-1, али га је затим поразио Роберт Милкинс 3-5. Shanghai Masters-у стигао је до финала, у којем га је чекао Хигинс. Била је то реприза финала СП 2011. Трамп је силовито кренуо и дошао до предности 7-2, тако да су му недостајала само 3 фрејма до титуле, али се Хигинс ко зна који пут у каријери вратио из мртвих и на крају добио меч у одлучујућем фрејму (9-10).

Наредни рангирни турнир био је International Championship у Шенгдуу. Трумп је играо доста уверљиво; нешто више проблема имао је тек у четвртфиналу против Алена (6-5), те у финалу против Робертсона. Финале је било веома занимљиво, са доста преокрета и пропуштених прилика на обе стране. На крају је ипак славио Трамп 10-8, освојивши награду од 125.000 фунти.

Након тога су уследили мањи рангирни турнири: 4. турнир РТС-серије и Bulgarian Open. На оба је дошао до финала и оба пута противник му је био Хигинс, у размаку од само 4 дана. Прво финале добио је Хигинс (2-4), а друго Трамп (4-0).

У Премијер лиги Трамп је био победник своје групе и пласирао се у полуфинале, у којем је добио Робертсона 5-4. Међутим, у финалу је бољи био Бингам 2-7.

На Шампионату Уједињеног Краљевства дошао је као бранилац титуле. Жреб му је у 1. колу доделио Марка Џојса, 50. на WРВЅА-листи. Иако је водио 3-0 и 5-2, Трамп је изгубио посљедња 4 фрејма и доживио изненађујући пораз (5-6). Разочарење је додатно повећао Селби који је освојио турнир и тако се вратио на 1. место WРВЅА-листе након само 5 недеља.

Следећи турнир био је Мастерс. У 1. колу, тј. у 1/8 финала тијесно је побиједио Берија Хокинга 6-5, али га је у 1/4 финала изненађујуће лако савладао Грејм Дот 1-6. Ни на German Mastersu у Берлину није постигао запажен резултат. Изгубио је већ у 1. колу од Антонiја Хамилтона 4-5.

На Wеlsh Openu дошао је до полуфинала, победивши Дејла, Хигинсона те изненађење турнира, Индијца Панкаја Адванија, али га је ту зауставио Мегвајер (4-6), који је на крају и освојио турнир. Ипак, овај резултат био је довољан Трумпу да се врати на број 1 WРВЅА-листе будући да је Селбија већ у 1. колу изненађујуће лако поразио Пери (4-0). Он, међутим, није у томе видио неку утеху, рекавши да је освајање титула важније од броја 1: "Не налазим утеху вечерас због враћања на број 1. Желим освајати турнире и титуле, зато сам ту."На Wоrld Openu реванширао се Џојсу "помевши" га 5-0 и победивши затим и Бонда 5-1, да би га затим поразио Метју Стивенс 3-5. Трамп се квалификовао за РТС-финале завршивши други у укупном поретку, али је изгубио у 1. колу од Алфија Бурдена 3-4. Такођер је поражен у 1. колу China Opena 3–5 од свог доброг пријатеља, Лисовскија, предавши поново позицију број 1 Селбију и отишавши на Светско првенство у не баш доброј форми.

Изјавио је да се за ово првенство припремио боље него икад и у 1. колу победио је Дејла другу годину узастопно, овог пута 10-5. При водству 8-7 против Марка Фуа нанизао је 5 фрејмова и прошао у четвртфинале, у којем га је чекао Марфи. Трамп се из заостатка 3-8 вратио на 8-8 на крају 2. сесије. Меч је отишао у одлучујући фрејм, који је трајао 53 минуте, а добио га је Трумп на жутој кугли. У полуфиналу је играо против О'Саливана, али није успио капиталисати шансе које су се појављивале: иако је убацио макар 1 куглу у 24 од 28 одиграних фрејмова, успио је направити само 4 брејка већа од 50 поена у поразу 11-17. Након меча је рекао: "Вероватно сам у овом мечу играо најгоре на целом турниру. Вероватно бих с оваквом игром изгубио од било кога."

2013/2014.[уреди | уреди извор]

На почетку ове сезоне био је на 3. месту ранг-листе. Кренуо је слабим резултатима, изгубивши у 1. колу на Wuxi Classica,Shanghai Mastersu и International Championshipu, а није се успео квалификовати ни за Indian Open. У новембру је ушао у финале Каy Suyanne Memorial Cupa, који спада у мање рангирне турнире, али је изгубио 1-4 од Марка Алена. Касније истог месеца постигао је свој први службени максимални брејк у поразу од Селбија у 1/16 финала Антверп Опена. Пласирао се у 4. коло Шампионата Уједињеног Краљевства, где га је поново савладао Ален (4-6), да би затим изгубио од Фуа у 1. колу Мастерса (5-6).

На German Mastersu изгубио је само 4 фрејма у 5 мечева до финала, што му је било прво финале на рангирном турниру у овој сезони. Чекао га је Ђинхуи. У 1. сесији Трамп је двапут имао 2 фрејма предности, али се на паузу отишло с изједначених 4-4. У 2. сесији изгубио је 5 од наредних 6 фрејмова, те је Ђинхуи победио 5-9. На Wеlsh Опpenu је изгубио у 1/8 финала од Хигинса (3-4). Хигинс га је затим још једном савладао, такође у 1/8 финала, овог пута резултатом 4-5 на Wоrld Оpenu иако је Трамп водио чак 4-0. Донекле је поправио утисак освајањем Лиге Шампиона (нерангирно такмичење), победивши у финалу Гулда 3-1.

У 1. колу Светског првенства савладао је Тома Форда, а затим и Рyана Даyа, прошавши тиме у четвртфинале, у којем је играо против Робертсона. Трамп је водио 6-2, 9-6 и 11-8, али се Робертсон одлучно вратио и добио посљедњих 5 фрејмова за победу 13-11. Након меча је добио критике због тога што није честитао Робертсону, који је постао први играч који је у једној сезони постигао 100 троцифрених брејкова већ само изишао из дворане. Касније је рекао да му Робертсоново постигнуће није значило ништа и да је одабрао да му честита након меча.

2014/2015.[уреди | уреди извор]

Нову сезону почео је на Wuxi Classicu, где је испао у 3. колу. Међутим, поправио се већ на наредном турниру, Australian Openu, где је дошао до 4. рангирне титуле у каријери, поразивши у финалу Робертсона 9-5.

Успеси[уреди | уреди извор]

Рангирана финала: 43 (28 победа, 15 пораза)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Противник у финалу Резултат
Победник 2011 China Open Енглеска Марк Селби 10 - 8
Финалиста 2011 Светско првенство Шкотска Џон Хигинс 15 - 18
Победник 2011 Првенство Уједињеног Краљевства Северна Ирска Марк Ален 10 - 8
Финалиста 2012 Shanghai Masters Шкотска Џон Хигинс 9 - 10
Победник 2012 International Championship Аустралија Нил Робертсон 10 - 8
Финалиста 2014 German Masters Кина Динг Ђунхуеј 5 - 9
Победник 2014 Australian Goldfields Open Аустралија Нил Робертсон 9 - 5
Финалиста 2014 Првенство Уједињеног Краљевства Енглеска Рони О'Саливан 9 - 10
Финалиста 2015 Shanghai Masters Енглеска Кајрен Вилсон 9 - 10
Победник 2016 China Open Енглеска Рики Волден 10 - 4
Победник 2016 European Masters Енглеска Рони О'Саливан 9 - 8
Финалиста 2016 English Open Кина Лианг Венбо 6 - 9
Финалиста 2017 Welsh Open Енглеска Стјуарт Бингам 8 - 9
Финалиста 2017 Gibraltar Open Енглеска Шон Марфи 2 - 4
Победник 2017 Players Championship Хонгконг Марко Фу 10 - 8
Победник 2017 European Masters Енглеска Стјуарт Бингам 9 - 7
Финалиста 2017 Shanghai Masters Енглеска Рони О'Саливан 3 - 10
Победник 2018 Northern Ireland Open Енглеска Рони О'Саливан 10 - 7
Победник 2019 World Grand Prix Енглеска Алистер Картер 10 - 6
Победник 2019 Светско првенство Шкотска Џон Хигинс 18 - 9
Победник 2019 International Championship Енглеска Шон Марфи 10 - 3
Победник 2019 International Championship Тајланд Тепчаја Ун-Ну 10 - 3
Победник 2019 World Open Тајланд Тепчаја Ун-Ну 10 - 3
Победник 2019 Northern Ireland Open Енглеска Рони О'Саливан 9 - 7
Победник 2020 German Masters Аустралија Нил Робертсон 9 - 6
Победник 2020 Players Championship Кина Јан Бингтао 10 - 4
Победник 2020 Gibraltar Open Енглеска Кајрен Вилсон 4 - 3
Победник 2020 English Open Аустралија Нил Робертсон 9 - 8
Финалиста 2020 Championship League Енглеска Кајрен Вилсон 1 - 3
Победник 2020 Northern Ireland Open Енглеска Рони О'Саливан 9 - 7
Финалиста 2020 Првенство Уједињеног Краљевства Аустралија Нил Робертсон 9 - 10
Победник 2020 World Grand Prix Енглеска Џек Лисовски 10 - 7
Победник 2021 German Masters Енглеска Џек Лисовски 9 - 2
Победник 2021 Gibraltar Open Енглеска Џек Лисовски 4 - 0
Финалиста 2022 Welsh Open Енглеска Џо Пери 5 - 9
Победник 2022 Turkish Masters Енглеска Метју Селт 10 - 4
Финалиста 2022 Светско првенство Енглеска Рони О'Саливан 13 - 18
Финалиста 2023 World Grand Prix Северна Ирска Марк Ален 9 - 10
Финалиста 2023 European Masters Енглеска Бари Хокинс 6 - 9
Победник 2023 English Open Кина Џанг Анда 9 - 7
Победник 2023 Wuhan Open Енглеска Алистер Картер 10 - 7
Победник 2023 Northern Ireland Open Енглеска Крис Вејклин 9 - 3
Победник 2024 German Masters Кина Си Јиахуи 10 - 5
Победник 2024 World Open Кина Динг Ђунхуеј 10 - 4

Не-рангирана финала: 13 (8 победа, 5 пораза)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противник у финалу Резултат
Победник 2008 Masters Qualifying Event Енглеска Марк Џојс 6 – 1
Победник 2009 Championship League Енглеска Марк Селби 3 – 2
Финалиста 2012 Championship League Кина Динг Ђунхуеј 1 – 3
Финалиста 2012 Premier League Енглеска Стјуарт Бингам 2 – 7
Победник 2014 Championship League Енглеска Мартин Гулд 3 – 1
Финалиста 2014 Champion of Champions Енглеска Roни O'Саливан 7 – 10
Победник 2015 World Grand Prix Енглеска Roни O'Саливан 10 – 7
Победик 2016 Championship League Енглеска Roни O'Саливан 3 – 2
Победник 2019 Мастерс Енглеска Roни O'Саливан 10 – 4
Финалиста 2019 Champion of Champions Аустралија Нил Roбертсон 9 – 10
Победник 2021 Champion of Champions Шкотска Џон Хигинс 10 – 4
Финалиста 2022 Champion of Champions Енглеска Рони О'Саливан 6 – 10
Победник 2023 Мастерс Велс Марк Вилијамс 10 – 8

Успех на светском првенству по сезонама[уреди | уреди извор]

2005/06 2006/07 2007/08 2008/09 2009/10 2010/11 2011/12 2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17 2017/18 2018/19 2019/20 2020/21 2021/22
КВ КВ КВ КВ Ф ПФ ЧФ ПФ ЧФ П ЧФ ЧФ Ф

Легенда:

  • КВ = Пораз у квалификацијама
  • = Пораз у x Рунди
  • ЧФ = Четвртфинале
  • ПФ = Полуфинале
  • Ф = Финале
  • П = Победа

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]