Архимандрит Петроније (Трбојевић)
| Петроније (Трбојевић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија сремска |
| Чин | архимандрит, игуман |
| Титула | архимандрит игуман Манастира Шишатовца |
| Седиште | Манастир Шишатовац Фрушка гора |
| Године службе | 1919—1933 |
| Лични подаци | |
| Световно име | Петар Трбојевић |
| Датум рођења | 13. фебруар 1876. |
| Место рођења | Госпић, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 24. мај 1933. (57 год.) |
| Место смрти | Манастир Шишатовац Фрушка гора, Краљевина Југославија |
Петроније Трбојевић, свјетовно Петар (Госпић, 13. фебруар 1876 — Манастир Шишатовац, 24. мај 1933) био је српски православни архимандрит и игуман Манастира Шишатовац.
Породица
[уреди | уреди извор]Одрастао је у српској православној свештеничкој породици из Лике, од оца Јована и мајке Ангелине (Никола Тесла јој је био рођени брат). Никола Тесла му је био ујак, Сава Косановић братић, а Николај Мандић рођени брат његове баке, Теслине мајке Георгине.
Школовање
[уреди | уреди извор]Школовао се у Госпићу и Новом Саду.[1] Као Текелијанац у Пешти је завршио права, као и богословље у Черновцима. 1900. године постао је доктор правних наука, а 1906. богословских.
Црквена служба
[уреди | уреди извор]Замонашен је 1907. године у банатском манастиру Бездин. Службовао је у темишварском и будимском владичанству, а потом је од априла 1919. године управљао манастиром Шишатовац, гдје се бавио бесједништвом, научном и писаном дјелатношћу. 1921. године постаје архимандрит. Од 1923. до 1925. живи у манастиру Врдник, да би се вратио у Шишатовац, гдје на мјесту настојатеља манастира остаје до 24. маја 1933. године, када умире. У том манастиру је и сахрањен.[2]
Дјела
[уреди | уреди извор]Позната су му дјела Проповеди I и II, Богословска зрнца I-VI, О реформамамцрквеним I и II. Бавио се и периодиком, а од 1921. године издавао је часопис Српски проповедник.[3]
Противник причешћивања једном кашикицом
[уреди | уреди извор]Сматрао је да је потребно увести праксу причешћивања вјерника са више кашикица или да се једна брише након сваког причешћивања. Септембра 1911. године поднео је Светом синоду у Сремским Карловцима представку којом је тражио да се званично уведе оваква пракса у цијелој Карловачкој митрополији. Осим хигијенских и естетских разлога, за овакав став наводи и богословско оправдање, да се сем теплоте (топла вода), Светом причешћу не смије ништа више додавати (сем хљеба и вина), а у овом случају неминовно и слина вјерника постаје нешто чиме се каснији причасници причешћују. Свети синод је одбио његов захтјев, а његов разлог је оцијенио као квази догматски. Незадовољан одбијањем, обратио се Јовану Ж. Бути, уреднику богословских новина Православље из Сремске Митровице, али и он га је одбио, не објавивши његов текст. Овакву представку је поднио и након Првог свјетског рата, јула 1921. године, Светом синоду Српске цркве, али и тада без позитивних резултата. Патријарх Павле је имао негативно мишљење о овом његовом ставу.[4]
Никола Тесла и Петроније Трбојевић
[уреди | уреди извор]Петроније је писао Николи Тесли из манастира Шишатовац 10. јануара 1928. године. На почетку писма му се обраћа са Многопоштовани Ујаче! Персира му и представља се ко је. Архимандрит Дабовић, који је био велики поштовалац Тесле, му је предложио да пошаље Тесли своју књигу Прпопведи I, 10. књигу коју је написао у Шишатовцу и коју је критика изванредно оцијенила. Хвали се да у цијелој српској цркви он има највишу научну квалификацију, као доктор права и богословља, а слушао је и философију. Констатује: ми нећаци морамо се угледати на свога великог Ујака. Послао му је и своју фотографију, да види како изгледа. На крају писма се извињава што га узнемирава, јер зна да је Теслино вријеме веома скупо и позива га у Шишатовац, ако буде ишао у Европу.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Богословље 2002/1, ПРЕТЕЧА ЛИТУРГШСКЕ ОБНОВЕ: ДР ПЕТРОНИЈЕ ТРБОЈЕВИЋ,АРХИМАНДРИТ ШИШАТОВАЧКИ (PDF). Београд: СПЦ. 2002. стр. 79—94. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 05. 2023. г. Приступљено 30. 11. 2020.
- ^ Теслино етно-село у Шишатовцу („Политика“, 10. октобар 2013)
- ^ Пилиповић, Евгеније (2020). Српски Сион, бр. 2, Служитељи олтара Божијег. Сријемски Карловци: Сријемско владичанство СПЦ. стр. 19.
- ^ Стројчевић, Павле (2020). Светигора, бр. 284 - за мај, Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника?. Цетиње: Светигора. стр. 53—55.
- ^ Тесла, Никола (2013). Никола Тесла, преписка са родбином. Нови Сад: Академска књига. 978-86-6263-034-6.
