Атинска школа
Уметник | Рафаело Санти |
---|---|
Година | 1511. |
Правац | ренесанса |
Техника | фреска |
Димензије | 500 × 700 cm |
Место | Апостолска палата, Ватикан |
Атинска школа (итал. Scuola di Atene) једно је од најпознатијих дела италијанског ренесансног сликара Рафаела Сантија. Ову фреску је насликао између 1510. и 1511. као део наруџбине да ослика собе (данас познате као „Рафаелове собе“) у Апостолској палати, у Ватикану.
Слика је део циклуса, који поред „Атинске школе“ (симбол филозофије), садржи и фреске „Парнас“ (симбол поезије), „Расправа“ (симбол теологије) и „Мудрост, умереност и сила“ (симбол закона). То је одраз Рафаеловог схватања да су четири принципа на којима треба да се базира људско друштво: разум (филозофија, наука), доброта и љубав (религија), лепота (уметност) и правда (правосуђе).
Назив дела се односи на филозофску школу Старе Грчке коју оличавају њени главни представници и следбеници. У центру су приказани филозофи Платон и Аристотел. Слика је идејно у складу са ренесансним схватањем антике као извора европске културе, филозофије и науке.
Опис
[уреди | уреди извор]Слика је на најширем месту широка 7,70 метара. Сцена је приказана користећи централну перспективу у монументалном затвореном простору. Ту су окупљени знаменити научници и филозофи из епоха од антике до ренесансе. Лево су смештени они који су били блискији идеализму (Платоновој филозофији), а десно материјалисти (Аристотелова филозофија). У позадини су филозофи, док су спреда математичари, научници и уметници. Име Атинска школа, овом делу је први дао Ђовани Пјетро Белори 1695.
Аристотел, који носи своју Етику у руци, указује на хоризонталу, што симболично означава да свет почива на материјалној реалности. Платон, који носи Тимеја у руци, показује нагоре, што је алегорија духовног света и принципа идеја.
Картон (нацрт) за Атинску школу се чува у збирци Амброзијана у Милану.[1]
Приказане личности
[уреди | уреди извор]Личности приказане на слици Атинска школа се најчешће идентификују на следећи начин:
- Зенон (оснивач Стоичке школе)
- Епикур (оснивач Епикурејске школе)
- Фредерико II Гонзага (војвода од Мантове)
- Није јасно да ли је Боетије, Анаксимандар или Емпедокле
- Авероес (арапски филозоф и теолог)
- Питагора (математичару, у лику Брамантеа)
- Алкибијад (политичар и војсковођа)
- Ксенофан (историчар и сократов биограф) или Антистен
- Хипатија или Франческо Марија I дела Ровере
- Есхин или Ксенофан
- Парменид (филозоф, оснивач Елејске школе)
- Сократ (филозоф и учитељ Платонов)
- Хераклит (филозоф, у лику Микеланђела)
- Платон са натписом Тимеј (филозоф, у лику Леонарда да Винчија)
- Аристотел са натписом Никомахова етика (филозоф, Платонов ученик)
- Диоген (филозоф)
- Плотин (филозоф)
- Еуклид (математичар)
- Заратустра (персијски оснивач религије)
- Птолемеј (астроном и географ)
- Рафаел, пред њим Содома (сликари)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Georg Kauffmann (Hrsg.): Die Kunst des 16. Jahrhunderts. Propyläen Kunstgeschichte Band 8, Berlin 1970; pp. 162