Пређи на садржај

Афричка библиотечко-информациона удружења и институције

С Википедије, слободне енциклопедије
Афричка библиотечко-информациона удружења и институције
СкраћеницаАфлија
Датум оснивања5. јул 2013.
Типмеђународна, невладина, непрофитна организација
СедиштеАкра, Гана
Подручје деловањаАфрика
Службени језициенглески, француски, португалски
ПредседникМандла Нтобела
Извршни директорХелена Асамоа-Хасан
Веб-сајтweb.aflia.net

Афричка библиотечко-информациона удружења и институције (AfLIA, Афлија)[1] међународна је непрофитна организација са седиштем у Акри, у Гани.[2][3] Удружење је према законима Гане регистровано као невладина организација (НВО). Њиме се управља према општим смерницама Устава организације и подзаконских аката.[4]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Стални образовни, привредни и друштвено-политички проблеми ометају пружање библиотечкo-информационих услуга у Африци,[5][6] a улога и утицај сектора афричке библиотечко-информационе науке (БИН) и њена позиција у агенди развоја су потцењени.[7] Библиотечки сектор се сусреће с бројним изазовима, попут буџетског смањења и неадекватног финансирања библиотека, јер су влада и деоничари занемаривали библиотечки сектор.[8] С обзиром на то да се национални и глобални развојни приоритети често заговарају кроз Агенду Уједињених нација 2030, Агенду Афричке уније 2063 и Националне развојне агенде, постојала је потреба за континенталним библиотечким удружењем, које би предузело стратешко заговарање на високом нивоу у име афричког сектора БИН.[9]

Континентална библиотечка удружења служе као тела за развој и заступање библиотечко-информационе професије на високом нивоу. Представљају важне платформе за расправу о питањима и унапређивање библиотечко-информационог сектора на континенталном нивоу.[10] Многи афрички библиотечко-информациони стручњаци већ дуги низ година неговали су идеју о оснивању таквог удружења, а коначно су га створили 2013. године.[11]

Формирање

[уреди | уреди извор]

У мају 2011. одржана је континентална библиотечка конференција за Африку у Малдерсдрифту, у Јужноафричкој Републици, с темом Будућност афричког библиотекарства. То је био први афрички библиотечки самит, који је под исти кров довео истакнуте афричке библиотечко-информационе стручњаке.[12][13] Након излагања Хелене Асамоа-Хасан на самиту је уследила расправа о томе да ли је потребно организовати континентално афричко библиотечко удружење. Циљ удружења био би пружање платформе за расправу о питањима и побољшавање библиотечко-информационог сектора у Африци.

Афрички одсек Међународне федерације библиотечких удружења и институција добио је након консензуса задатак да успостави истраживачки одбор. Послови одбора били су спровођење студије изводљивости, детаљно консултовање с кључним деоничарима БИН на континенту и слање извештаја Одсеку. Истраживачки одбор је, по прописаном, поднео извештај Афричком одсеку током средњорочног састанка у фебруару 2013. у Абуџи, у Нигерији. Неки од резултата рада одбора су: нацрт Афлијиног устава, предлог имена удружења, визија и мисија, структура управљања, систем чланства и критеријуми за чланство, предложени одбори и радне групе, као и извори финансирања за издржавање удружења.[14]

Између осталог, прихваћена је препорука одбора да се образује Афлија. Затим је на средњорочном састанку Афричког одсека изабран привремени одбор који је две године (2013—2015) управљао пословима удружења. Чланови привременог одбора сматрају се оснивачким управним већем организације. Удружење је 5. јула 2013. званично покренуто као библиотечко удружење Африке током Другог афричког библиотечког самита, чији је домаћин био Универзитет Јужне Африке (Униса) у Преторији, у Јужноафричкој Републици.[15] Оснивачко управно веће започело је 2014. припреме за прве изборе канцелара и представника удружења. Поменути избори су се одржали 2015. године.[16][17]

Оснивачко управно веће Афлије (2013—2015)[3][14]
Позиција Име
председник Хелена Асамоа-Хасан
секретар Валентина Банерман
Регионални представници
Централна Африка Алим Гарга
Источна Африка Џасинта Вер
Северна Африка Шоки Салем
Јужна Африка Џон Тсебе
Западна Африка Марјету Диоп

Током Трећег афричког библиотечког самита и Прве Афлијине конференције, приређене у јулу 2015. у Акри, Афлија је одржала свој први општи скуп чланова. На општем скупу 2015. устав удружења уређен је омогућивши Афлији да има потпредседника и извршног директора. Измене су одобрене. Инаугурисано је прво изабрано управно веће, које се састојало из председавајућих за различите одсеке. Иако је удружење установљено у јулу 2013. године, регистровано је у октобру 2014. као међународна невладина организација (НВО) са седиштем у Акри.[3][18]

Чланство

[уреди | уреди извор]
Земље чланице Афлије (2019)

Афлија је удружење које се у великој мери одликује институцијалном чланству.[19] Чланство је отворено за све организације, у Африци и дијаспори, које су заинтересоване за афрички библиотечко-информациони сектор. Чланови су тренутно: национална библиотечка удружења, националне библиотеке, високошколске библиотеке, јавне библиотеке, библиотеке заједница, посебне библиотеке, школске библиотеке, конзорцијуми националних библиотека, информационо-документациони центри, библиотечко-информационе образовне/наставне установе, библиотечко-информациона предузећа, пријатељи Афлије/библиотека, библиотеке и библиотечке институције у дијаспори, као и установе/организације везане за библиотечко-информационе услуге.[20][21] Удружење тренутно има 205 регистрованих институција чланица,[22] које се налазе у свих пет афричких регија[23] и покривају 32 од 54 афричке земље.[24] Такође постоје докази о међународним институцијама чланицама из дијаспоре. Међутим, та категорија чини мање од 2% свих чланстава.[21]

С друге стране, Афлија је такође члан Међународне федерације библиотечких удружења и институција, међународног тела које заступа интересе људи који се ослањају на библиотечко-информационе професионалце.

Партнери

[уреди | уреди извор]

Афлија је у партнерству с неколико организација, од којих су неке наведене у наставку:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „AfLIA | Technology & Social Change Group”. tascha.uw.edu. Приступљено 2020-06-05. 
  2. ^ World Intellectual Property Organizations (29. 9. 2016). „Assemblies of the Member States of WIPO - Fifty-Sixth Series of Meetings” (PDF). WIPO. Приступљено 17. 5. 2020. 
  3. ^ а б в Ngulube, Patrick (2019). Handbook of Research on Advocacy, Promotion, and Public Programming for Memory Institutions. South Africa: IGI Global. стр. 223. ISBN 978-1-5225-7429-3. 
  4. ^ „Governance Structure – African Library & Information Associations & Institutions” (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-15. 
  5. ^ Byrne, Alex (2003). „The Politics of Promoting Freedom of Information and Expression in International Librarianship”. doi:10.13140/RG.2.1.2642.1525. 
  6. ^ Frimpong, Kwarteng (2015-06-19). „Where Can I Find a Library? Examining Access to Library Services in Asante Akyem North Municipality”. SAGE Open (на језику: енглески). 5 (2): 215824401558138. ISSN 2158-2440. doi:10.1177/2158244015581381. 
  7. ^ Harris, Roma; Wilkinson, Margaret Ann (2001). „(Re)Positioning Librarians: How Young People View the Information Sector”. Journal of Education for Library and Information Science. 42 (4): 289—307. ISSN 0748-5786. JSTOR 40323997. doi:10.2307/40323997. 
  8. ^ Asamoah-Hassan, Helena R (27. 6. 2012). „Non-governmental organisations (NGOs) and library development in Africa.”. KNUSTSpace: 13. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 19. 12. 2020. 
  9. ^ Dowling, Dowling (2017). „Global Library Associations”. Ур.: Abdullahi, Ismail. Global Library and Information Science (2nd изд.). Munich: De Gruyter Saur. стр. 692. ISBN 978-3-11-041312-0. 
  10. ^ Walker, Clare M. (2006-01-01). „Library associations in South Africa, 1930‐2005”. Library Management. 27 (1/2): 26—37. ISSN 0143-5124. doi:10.1108/01435120610647929. 
  11. ^ „AfLIA: paving the way for open access to a wealth of information”. Research Features (на језику: енглески). 2017-11-30. Приступљено 2020-05-26. 
  12. ^ University of South Africa Library (13. 5. 2011). „African Library Summit 2011 Report” (PDF). UNISA Press @ Sunday Times Books LIVE (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-26. 
  13. ^ Mbambo-Thata, Buhle; Raubenheimer, J; Van der Linde, G (11. 5. 2011). „The New African Librarian: Perspectives from the Continent: Selected Papers from the African Library Summit, Muldersdrift”. UNISA Press, University of South Africa. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2020. 
  14. ^ а б Asamoah-Hassan, H. R. „African Library and Information Associations and Institutions” (PDF). International Federation of Library Associations and Institutions. Приступљено 20. 5. 2020. 
  15. ^ Dick, Archie L (2014-10-30). „What's wrong with Africanization!”. Information Development (на језику: енглески). 30 (4): 382—383. ISSN 0266-6669. doi:10.1177/0266666914552961. 
  16. ^ University of South Africa Library (13. 5. 2011). „African Library Summit 2011 Report” (PDF). UNISA Press @ Sunday Times Books LIVE (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-26. 
  17. ^ „The future of African public libraries”. Book Aid International (на језику: енглески). 2016-05-20. Архивирано из оригинала 21. 09. 2021. г. Приступљено 2020-05-26. 
  18. ^ Asamoah-Hassan, H. R. „African Library and Information Associations and Institutions” (PDF). International Federation of Library Associations and Institutions. Приступљено 20. 5. 2020. 
  19. ^ World Intellectual Property Organizations (29. 9. 2016). „Assemblies of the Member States of WIPO - Fifty-Sixth Series of Meetings” (PDF). WIPO. Приступљено 17. 5. 2020. 
  20. ^ AfLIA. „African Library and Information Associations and Institutions (AfLIA)” (PDF). IFLA Publications. Приступљено 17. 5. 2020. 
  21. ^ а б „Membership – African Library & Information Associations & Institutions” (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-17. 
  22. ^ AfLIA (20. 5. 2020). „Membership Database”. African Library and Information Associations and Institutions. Приступљено 25. 5. 2020. 
  23. ^ „The Regions of Africa”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-25. 
  24. ^ AfLIA (21. 6. 2019). „2018 Annual Report” (PDF). African Library and Information Associations and Institutions. Приступљено 20. 5. 2019. [мртва веза]
  25. ^ AU (20. 5. 2019). „Encouraging a reading culture in Africa; AUC and AfLIA sign MOU | African Union”. African Union. Приступљено 2020-05-18. 
  26. ^ Bibliotheca Alexandrina (19. 1. 2017). „BA Signs Memorandum of Cooperation with AfLIA”. Bibalex.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-18. 
  27. ^ Wagg, Sharon (5. 2. 2020). „Bilateral agreement between CILIP and the African Library and Information Association (AfLIA)”. Information Literacy Website (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-18. 
  28. ^ „AfLIA & EBLIDA - Memorandum of agreement - European Bureau of Library Information and Documentation Associations (EBLIDA)”. www.eblida.org. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 2020-05-18. 
  29. ^ InfoJustice (4. 8. 2017). „EIFL, AfLIA and IFLA Call for the Removal of a Commercial Availability Test on the Making of Accessible Format Copies in Malawi”. infojustice.org. Приступљено 2020-06-14. 
  30. ^ AfLIA (31. 1. 2020). „AfLIA establishes a two-year partnership with Saide and OER Africa”. African Library & Information Associations & Institutions (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-30. 
  31. ^ Hirsh, Mary. „PLA collaborates on leadership training in Africa”. American Libraries Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 07. 2022. г. Приступљено 2020-05-18. 
  32. ^ Jowaisas, Chris (20. 5. 2019). „TASCHA Researchers head to AfLIA Conference”. Technology & Social Change Group (TASCHA). Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  33. ^ AfLIA (11. 2. 2020). „African Librarians invited to contribute knowledge to Wikipedia, through a new Wikimedia / AfLIA partnership”. African Library & Information Associations & Institutions (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-30. 
  34. ^ WIPO. „Accredited Observers - International Non-Governmental Organizations”. www.wipo.int (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-26. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Изабране рецензиране публикације с партнерима:

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афричка_библиотечко-информациона_удружења_и_институције&oldid=27841556”