Пређи на садржај

Акра

Координате: 5° 33′ 00″ С; 0° 13′ 00″ З / 5.55° С; 0.216667° З / 5.55; -0.216667
С Википедије, слободне енциклопедије
Акра
енгл. Accra
Акра

Застава
Застава
Административни подаци
Држава Гана
Становништво
Становништво
 — 2013.2.291.352
 — густина13.244,81 ст./km2
Географске карактеристике
Координате5° 33′ 00″ С; 0° 13′ 00″ З / 5.55° С; 0.216667° З / 5.55; -0.216667
Апс. висина61 m
Површина173 km2
Акра на карти Гане
Акра
Акра
Акра на карти Гане
Остали подаци
ГрадоначелникMohammed Adjei Sowah
Позивни број0302, 0302
Веб-сајт
http://www.ghana.gov.gh/

Акра (енгл. Accra) је главни град државе Гане и њен највећи град[1][2] покрива површину од 225,67 km2 (87,13 квадратних миља) са процењеном градском популацијом од 4,2 милиона према подацима из 2020. године.[3] Подручје је организовано у 12 округа локалне управе - 11 општинских округа и градски округ Акра, који је једини округ у главном граду коме је додељен статус града.[4][5][6] „Акра“ се обично односи на метрополитанско подручје Акре, које служи као главни град Гане, док се округ под управом Скупштине метрополе Акре разликује од остатка главног града као „Град Акра“.[7] У свакодневној употреби изрази „Акра“ и „Град Акра“ се користе као синоними.

Акру је основао народ Га, око 1500. године.[1] Реч Акра потиче од речи нкран што значи мрави. Током дела своје историје Акра је служила као центар за трговину са Португалцима, који су изградили тврђаву у граду, а до краја седамнаестог века и Швеђани, Холанђани, Французи, Британци и Данци.[8] Године 1877, на крају другог рата између Британаца и Ашанти конфедерације, Акра је заменила Кејп Кост као главни град Британске колоније Златна Обала. После изградње железнице ка унутрашњости земље, Акра је постала економски центар Гане. Већи делови града су уништени у земљотресима 1862. и 1932. године.[9] Када је 6. марта 1957. Гана постала независна, Акра је постала њен главни град.

Данас је Акра један од најбогатијих и најмодернијих афричких градова, са високим квалитетом живота по афричким стандардима. Главне економске активности су финансије, комуникације, грађевинарство, транспорт и пољопривреда (делом риболов).

Знаменитости Акре су: Национални музеј, Академија наука и уметности, Национални архив, Централна библиотека, тврђава Кристијанборг коју су изградили Данци, Национално позориште, Центар за националну културу, светионик, национални стадион, Меморијални центар панафричке културе и неколико плажа.[10]

Географија

[уреди | уреди извор]
Клима Акра (Међународни аеродром Акра) 1961–1990, ектреми 1936–1997
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 35,8
(96,4)
37,1
(98,8)
36,2
(97,2)
35,0
(95)
34,6
(94,3)
31,5
(88,7)
32,3
(90,1)
32,8
(91)
33,9
(93)
33,6
(92,5)
38,0
(100,4)
36,0
(96,8)
38,0
(100,4)
Максимум, °C (°F) 32,1
(89,8)
32,7
(90,9)
32,5
(90,5)
32,2
(90)
31,2
(88,2)
29,3
(84,7)
28,5
(83,3)
28,0
(82,4)
29,0
(84,2)
30,5
(86,9)
31,6
(88,9)
31,7
(89,1)
30,8
(87,4)
Просек, °C (°F) 27,3
(81,1)
27,7
(81,9)
27,7
(81,9)
27,7
(81,9)
27,2
(81)
25,6
(78,1)
24,4
(75,9)
24,3
(75,7)
25,2
(77,4)
26,0
(78,8)
27,0
(80,6)
27,2
(81)
26,4
(79,5)
Минимум, °C (°F) 23,4
(74,1)
24,1
(75,4)
24,1
(75,4)
24,2
(75,6)
23,9
(75)
23,1
(73,6)
22,5
(72,5)
22,2
(72)
22,4
(72,3)
23,9
(75)
23,5
(74,3)
23,4
(74,1)
23,4
(74,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) 15,0
(59)
16,7
(62,1)
18,9
(66)
19,4
(66,9)
18,6
(65,5)
17,8
(64)
17,8
(64)
17,2
(63)
18,3
(64,9)
19,4
(66,9)
17,8
(64)
16,7
(62,1)
15,0
(59)
Количина падавина, mm (in) 10,9
(0,429)
21,8
(0,858)
57,1
(2,248)
96,8
(3,811)
131,2
(5,165)
221,0
(8,701)
66,0
(2,598)
28,0
(1,102)
67,8
(2,669)
62,4
(2,457)
27,7
(1,091)
16,1
(0,634)
806,8
(31,764)
Дани са падавинама 1 2 5 6 10 15 9 7 8 7 3 2 75
Релативна влажност, % 77 78 79 80 81 85 84 83 81 82 80 80 81
Сунчани сати — месечни просек 210,8 206,2 213,9 219,0 210,8 141,0 145,7 155,0 171,0 226,3 237,0 241,8 2.378,5
Сунчани сати — дневни просек 6,8 7,3 6,9 7,3 6,8 4,7 4,7 5,0 5,7 7,3 7,9 7,8 6,5
Извор #1: World Meteorological Organization (average high, low and precipitation)[11]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes, humidity 1952–1967, mean temperature 1941–1994, and sun)[12]

Историја

[уреди | уреди извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Акра
Година19311950196019701984200020092013
Становништво61 000[13]160 000390 000624 091[13]969 1951 658 9372 263 78532 291 352

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Акра има четири званична сестринска града:[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 25. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Accra | national capital, Ghana”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2020. 
  3. ^ „Ghana”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 23. 11. 2013. 
  4. ^ The country's first president, Kwame Nkrumah, declared the Accra Town Council, as it was referred to at the time, a city
  5. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 7. 5. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  6. ^ „Our Background – AMA”. ama.gov.gh. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  7. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  8. ^ „Ghana: Géographie et paysages”. Routard.com (на језику: француски). Приступљено 21. 6. 2020. 
  9. ^ Universalis, Encyclopædia. „ACCRA”. Encyclopædia Universalis (на језику: француски). Приступљено 21. 6. 2020. 
  10. ^ „Présentation du Ghana : Géographie”. import-export.societegenerale.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 22. 06. 2020. г. Приступљено 21. 6. 2020. 
  11. ^ „World Weather Information Service – Accra”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 17. 10. 2016. 
  12. ^ „Klimatafel von Accra (Int. Flugh.) / Ghana” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 17. 10. 2016. 
  13. ^ а б Africa since independence : a comparative history. Palgrave Macmillan. 2004. ISBN 978-0-333-68273-9. 
  14. ^ „SCI: Sister City Directory”. Sister-cities.org. Архивирано из оригинала 31. 8. 2010. г. Приступљено 5. 8. 2010. 
  15. ^ „Johannesburg's Sister Cities”. joburg.org.za. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  16. ^ „DC Sister Cities”. os.dc.gov. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 8. 8. 2017. 
  17. ^ „Columbia's Sister Cities”. columbiawac.org. Архивирано из оригинала 8. 9. 2013. г. Приступљено 14. 2. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]