Аћим Дољанац
Аћим Дољанац је био истакнута личност у Првом српском устанку. Учествовао је у више бојева, а вршио је и акције друге врсте, по непосредном наређењу Карађорђа Петровића.
Порекло и породица
[уреди | уреди извор]Аћим Дољанац је рођен у некадашњем селу Дољани, које се налазило јужно од Остружнице, у околини Београда. Његово презиме је формирано по имену овог насеља. Аћимов син је био Радован Дољанчевић. Потомство Аћима Дољанца представљају Дољанчевићи у Остружници. Судећи по њиховој специфичној крсној слави, св. Игњатију Богоносцу, даље порекло Дољанчевића (Дољанаца) је од рода Малешеваца.[1]
Активности током Првог српског устанка
[уреди | уреди извор]Аћим Дољанац је био близак Карађорђев сарадник. Он је, по вождовом налогу, запалио неке куће у Топчидеру 1804. године, за време српско – турских преговора у Земуну. Том акцијом је требало да се званичницима из Хабсбуршке монархије, који су посредовали на поменутим преговорима, покаже како Турци врше насиља над Србима и пале њихове куће. Прота Матеја Ненадовић оставио је у својим мемоарима запис о овом догађају: „било је у Топчидеру десетак кућа сламњача бугарских, пак су празне остале, а Бугари побегли. Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да их у ово и ово време запали, пак да се уклони”. Овај догађај се одиграо пред Ускрс 1804. године.[2]
Крајем августа 1806. године, Дољанац је учествовао у чети предвођеној Павлом Поповићем, у нападу на Турке код Ташмајдана. Том приликом је убијено неколико Турака из Београда, али су, када је стигло турско појачање од Варош капије, пар српских устаника је погинуло, а неколико их је било рањено. Аћим је тада био међу рањеницима.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бачко Александар, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007.
- ^ Николић Риста Т, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903.
- ^ Поповић Сретен Л, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књ. 310 – 311, Београд 1950.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бачко Александар, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007.
- Николић Риста Т, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903.
- Поповић Сретен Л, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књ. 310 – 311, Београд 1950.