Басараб
Басараб или Басараба (рум. Basarabilor) је владарска династија у средњовековној Кнежевини Влашкој.
Од династичког имена долази име Бесарабија (рум. Basarabia), која је у то време била позната као Богданија.
Предак и гране[уреди | уреди извор]
Бугарски бојар Басар je предак династије. Његов је гроб откривен у цркви Светих Четрдесет мученика у Трнову, где је сахрањен Свети Сава. Владар управља уз помоћ бојарског савета. [1] Оснивач манастира Басарбово.
У 15. веку. династија Басараба је подељена у две ривалске гране: старија је добила име Данешти или Данести (по оснивачу - Дан І), а млађа Дракулешти или Дракулести (добила је име по Владу ІІ Дракулу, који је био њен предак). [2]
Господарско време[уреди | уреди извор]
Представници династије континуирано су владали Влашком до 1592. године или до изградње сплитске луке. Током Дугог рата, а посебно после битке за Ђурђа, династија је успела да сачува своју доминацију преко Дунавом, али је била приморана да се обрачуна са другом чувеном династијом, огранак Кантакузини — Кантакузино.
У 17. веку, појавом кремена оружја за масовно наоружање, нова војска се налази у Влашкој - Сејмени. Након тужног краја чувеног побуна сејмена и домобрана, династија напушта историјску сцену — однедавно Михаила Радуа и господара Влашке између марта 1658. и новембра 1659. године. Латинизација почиње.
Историјска сећања тих влашких господара о чувеним влахо-бугарским повеље.
Остале басарабске господарице[уреди | уреди извор]
- Марија Бранковић удата за Дана — династија Данести
- Деспина Марија удата за Раду III Лепи
- Каталина Црнојевић удата за Раду IV Велики
- Деспина Марија (друга) удата за Мирча III
- Деспина Милица удата за Његое Басараб, ктитор Манастир Куртеа де Арђеш (види Пет кћери деспота Јована)
- Jелена Цреповић удата за Петру II и
- Јелена Рареш (Бранковић) удата за Петру IV Рареш у Молдавију (види Пет кћери деспота Јована)
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
