Богорија

Координате: 0° 12′ 42″ С; 36° 07′ 50″ И / 0.2116086° С; 36.130624° И / 0.2116086; 36.130624
С Википедије, слободне енциклопедије
Богорија
Језеро Богорија
Координате0° 12′ 42″ С; 36° 07′ 50″ И / 0.2116086° С; 36.130624° И / 0.2116086; 36.130624
Типслано језеро
Земље басена Кенија
Макс. дужина34 km
Макс. ширина3,5 km
Површина33 km2
Прос. дубина5 m
Макс. дубина9 m
Над. висина990 m
Богорија на карти Кеније
Богорија
Богорија
Водена површина на Викимедијиној остави

Богорија је слано језеро у Великој раседној долини, у вулканском подручју северно од Екватора у Кенији. Налази се 120 km северно од града Накуру и 240 km северно од Најробија. Познато је по великом броју алги које привлаче милионе фламингоса. Под заштитом је још од 1973. године, Рамсарска конвенција га је заштитила 2001, а 2011. године је уписано на УНЕСКО-ву светску баштину у Африци заједно са другим повезаним плитким кенијским језерима Велике раседне долине (Елментејта и Накуру).[1][2][3][4]

О језеру[уреди | уреди извор]

Језеро је алкално и богато натријумом. Просечна дубина је од 5 m. Достиже pH од 10,5 са високим садржајем растопљене соли (двоструко вишим него у морској води). Налази се у Великој раседној долини и заједно са друга два повезана плитка језера представља једну целину уписану у УНЕСКО-ву светску баштину. Ова три језера су пресудни део једног од највећих миграторних путева на свету, пружајући зимски дом за више од 100 миграторних врста птица.[5] На северу језера се налази мочвара Кесубо, а на истоку литице Сирако који заједно са језером чине Национални парк језера Богорија. Језеро добија воду само из топлих извора и река Сандаи и Емсос, али нема отицања воде из језера. Пошто нема отицања ниво језера се регулише падавинама, рекама и топлим изворима. Богато је модро-зеленим алгама (Spirulina platensis) и другим микроорганизмима које су главни извор хране за мање фламингосе који могу да достигну број од пола милиона јединки, па чак и до 2 милиона јединки. Половина популације малих фламингоса обитава на језеру Богорија. Обиље хране погодује да ту буде настањено чак 135 врста птица и самим тим представља орнитолошки рај. У самом језеру и око њега су многобројни топли извори са мноштвом гејзира. На неколико локација се може видети одједном на десетине гејзира.[6]

Језеро Богорија

Врући извори и гејзири[уреди | уреди извор]

Око језера Богорија налази се око 200 врелих извора са температуром воде од 39 до 98,5 °C. Скоро сви ови извори су веома близу језера или - чак и у језеру. Топли извори имају висок садржај угљен-диоксида, тако да врло бурно кључају. Сви гејзири су ниско лоцирани. Скоро су у нивоу језера или чак испод њега. Због промена нивоа језера, неки гејзири су преплављени и заустављају своју активност, али неки други почињу експлодирати. Целе колоније специфичних микроорганизама повезане су са овим врелим изворима и гејзирима.[6]

Велики куду (Tragelaphus strepsiceros)

Екосистем[уреди | уреди извор]

Када се поремети еколошка равнотежа језера Накуру, језеро Богорија постаје омиљено место за исхрану и гнежђење мањих фламингоса. Нарочито су важна мочварна подручја за многе угрожене птичје врсте. Биодиверзитет птичјих врста је изузетан и ово је важно место за подршку угроженим врстама.[7] Ту живи и преко 300 врста водених птица. Нарочито је важно за северне миграторске водене врсте птица.[8]

Флора[уреди | уреди извор]

Око језера су шуме акације (Acacia Salvadora), предели обрасли густом травом, а у мочварним деловима су жбунови папируса.[7] Доминира Sporobolus spicatus и Sporobolus laevigatus, познате и као слане траве које припадају халофитама.[8]

Фауна[уреди | уреди извор]

Највеђи је број мањих фламингоса који чак чине половину светске популације. Ту се још налезе и велика чапља, афрички орао рибар (Haliaeetus vocifer), афрички црни орао (Aquila verreauxii) и црно-бели водомар (Ceryle rudis). Ту живе и сисари: Ротшилдова жирафа, црни носорог, лав, гепард, дивљи пас, велики куду (Tragelaphus strepsiceros), биво као и многи мали сисари. Велики куду или шумска антилопа је угрожена врста и налази се у црвеној књизи фауне IUCN.[1]

Туризам[уреди | уреди извор]

Туризам је изузетно развијен, као и посматрање птица. Организују се и туре сафарија дуж целог националног парка.[8]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Рамсар конвенција”. Ramsar. Приступљено 10. 12. 2017. 
  2. ^ „Водич за језеро Богорија”. African Mecca Safaris. Приступљено 9. 12. 2017. 
  3. ^ „УНЕСКО-ва баштина у Кенији”. Worldatlas. 25. 4. 2017. Приступљено 25. 11. 2017. 
  4. ^ „Рамсар листа”. Ramsar list in Kenya. Архивирано из оригинала 14. 11. 2008. г. Приступљено 2. 12. 2017. 
  5. ^ „Кенија сафари”. International expeditions. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 26. 11. 2017. 
  6. ^ а б „Језеро Богорија”. Wondermondo. 23. 6. 2011. Приступљено 9. 12. 2017. 
  7. ^ а б „Национални резерват језера Богорија”. Kilimanjaro. Приступљено 9. 12. 2017. 
  8. ^ а б в „Званични документ Рамсар конвенције” (PDF). Ramsar. Приступљено 10. 12. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bettinetti, R., Quadroni, S., Crosa, G., Harper, D., Dickie, J., Kyalo, M., . . . Galassi, S. (2011). A Preliminary Evaluation of the DDT Contamination of Sediments in Lakes Natron and Bogoria (Eastern Rift Valley, Africa). Ambio, 40(4), 341-350. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/41417289
  • Nanson, A. (2002). Bogoria. Interdisciplinary Studies in Literature and Environment, 9(2), 219-223. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/44087570
  • Melack, J., Kilham, P., & Fisher, T. (1982). Responses of Phytoplankton to Experimental Fertilization with Ammonium and Phosphate in an African Soda Lake. Oecologia, 52(3), 321-326. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/4216621
  • Simmons, R. E. (2000). „Declines and Movements of Lesser Flamingos in Africa”. Waterbirds: The International Journal of Waterbird Biology. 23: 40—46. JSTOR 1522145. doi:10.2307/1522145. 
  • Tuite, Christopher H. (2000). „The Distribution and Density of Lesser Flamingos in East Africa in Relation to Food Availability and Productivity”. Waterbirds: The International Journal of Waterbird Biology. 23: 52—63. JSTOR 1522147. doi:10.2307/1522147. 
  • Tuite, C. H. (1979). „Population Size, Distribution and Biomass Density of the Lesser Flamingo in the Eastern Rift Valley, 1974-76”. Journal of Applied Ecology. 16 (3): 765—775. JSTOR 2402852. doi:10.2307/2402852. 
  • Kennedy, A. (2014). The geography of Kenya’s Rift Valley. In Birds of Kenya's Rift Valley (pp. 13–22). Princeton, New Jersey: Princeton University Press. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/j.ctt5vjvh6.4
  • Johnson, Alan R. (2000). „Flamingo Specialist Group: Past, Present, and Future Activities”. Waterbirds: The International Journal of Waterbird Biology. 23: 200—205. JSTOR 1522166. doi:10.2307/1522166. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]