Велики куду

С Википедије, слободне енциклопедије

Велики куду
Male greater kudu.jpg
Мужјак у Националном парку Кругер у Јужноафричкој републици
Tragelaphus strepsiceros (female).jpg
Женка у Националном парку Етоша у Намибији
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
T. strepsiceros
Биномно име
Tragelaphus strepsiceros
(Pallas, 1766)
Подврсте

     T. s. cottoni      T. s. chora      T. s. strepsiceros

Tragelaphus strepsiceros.png
Ареал велике куду антилопе
Синоними
Листа
  • Strepsiceros chora
  • Strepsiceros cottoni
  • Strepsiceros strepsiceros
  • Strepsiceros zambesiensis

Велики куду (лат. Tragelaphus strepsiceros) је шумска антилопа, која насељава велике делове Источне и Јужне Африке. Ареал великог кудуа је велики, али у већини области које насељава густина насељености је мала. Мала густина насељености је последица смањења станишта, крчења шума и криволова.[2] Велики куду је једна од две врсте антилопе познате под именом куду, друга је мали куду (Tragelaphus imberbis).

Опис[уреди | уреди извор]

Глава мужјака великог кудуа

Боја крзна великог кудуа варира од смеђег/плавкасто сивог до црвенкасто смеђег. На крзну трупа се налази између 4 и 12 вертикалних белих пруга. Боја главе је по правилу тамнија од боје крзна остатка тела, а између очију се налази бела пруга.[2]

Код врсте је присутан полни диморфизам. Мужјаци великог кудуа су већи од женки и оглашавају се много чешће. Мужјаци за разлику од женки имају велику браду од браде дуж грла, а оба пола имају гриву. Мужјаци за ралику од женки имају велике увијене рогове. Рогови младим мужјацима почињу да расту између шестог и дванестог месеца живота. Увијају се први пут када мужјак напуни две године, а око 6 године рогови имају 2,5 увоја, понеки мужјаци имају и 3 увоја.[2]

Велики куду је једна од највећих врста антилопе. Мужјаци теже између 190 и 270 kg, а највећа забележена тежина је 315 kg, у раменима достижу висину од 160 cm. Уши великог кудуа су велике и округле, а ноге дуге. Женке теже између 120 и 210 kg, у раменима достижу висину од 100 cm, за разлику од мужјака немају рогове, браду и белу пругу између очију. Дужина тела са главом је између 185 и 245 cm, а дужина репа између 30 и 55 cm.[3]

Подврсте[уреди | уреди извор]

У прошлости су биле признате 4 подврсте, али однедавно, на основу разлика у боји, броју пруга и дужини рогова признају се три подврсте:[4]

Ову класификацију подржава објављена студија, у којој је утврђена генетска разлика између једног примерка из северне Кеније (T. s. chora) и неколико примерака из јужног дела ареала између Танзаније и Зимбабвеа (T. s. strepsiceros). У овој студији није тестиран ни један примерак из подврсте (T. s. cottoni).[4]

У књизи Гроувса и Граба „Таксономија унгулатних сисара” (енгл. "Ungulate Taxonomy"), објављена је ревизија свих врста и подврста унгулатних сисара. Род Tragelaphus је подељен у 4 нова рода, Tragelaphus (бушбак, ситатунга, бонго, њала, и планинска њала), Ammelaphus (мали куду), Strepsiceros (велики куду) и Taurotragus (еланди). Врста велики куди је у овој књизи подељена на четири врсте на основу генетских и морфолошких разлика (разлике у боји крзна и облику рогова). Свака врста је у прошлости била признавана као подврста, Strepsiceros strepsiceros (кејпски куду), Strepsiceros chora (северни куду), Strepsiceros cottoni (западни куду) и Strepsiceros zambesiensis (замбезијски куду), који није опште признат ни као подврста. Иако ова алтернативна таксономија није опште призната, прихваћена је у књизи „Приручник сисара света” (енгл. "Handbook of the Mammals of the World").

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Велики куду у Националном парку Адо

Ареал великог кудуа се простире од Етиопије, Еритреје, Џибутија, Сомалије, Кеније и Танзаније на истоку, до Чада и Централноафричке републике на западу и Замбије, Анголе, Намибије, Боцване, Зимбабвеа, Малавија, Мозамбика, Свазиленда и Јужноафричке републике на југу.[5] Велики куду је пренет у малом броју у Нови Мексико, али није пуштен у дивљину.

Станиште[уреди | уреди извор]

Станишта су им шуме са жбунастом вегетацијом (велики куду је један од ретких великих сисара који воли живот у насељеним областима – у шумама са жбунастом вегетацијом и жбуњацима, на напуштеним пољима и деградираним пашњацима у брдима и планинама).[1] Повремено се спуштају у равнице у којима постоји велика површина под жбуњем, али по правилу избегавају отворене просторе да би избегле да постану плен грабљиваца. Хране се лишћем, травом, изданцима, и повремено корењем и плодовима (нарочито поморанџама и тангеринама).[2]

Понашање[уреди | уреди извор]

Женке виликог кудуа и две импале на појилу у Намибији

Током дана велики кудуи по правилу нису активни и траже заклон под крошњама дрвећа, нарочито у време великих врућина. Пију и хране се рано ујутро и касно поподне, до воде долазе на појилима или из корења и луковица које имају велику концентрацију влаге. Иако углавном живе у једној области, у време суша могу да пређу велика растојања да би дошли до воде, у јужној Намибији где је вода релативно ретка прелазе велике површине у кратком периоду времена.[2]

Крдо великих кудуа у Националном парку Руаха у Танзанији
Женка у скоку у Резервату природе Цвалу Калахари у Јужноафричкој републици

Животни век великих кудуа је од 7 до 8 година у дивљини и до 23 године у заточеништву. Понекад су активни 24 часа дневно. Крда се распршују у време кишне сезоне када постоји обиље хране. Током сезона суша, постоји мала површина где је храна расположива, тако да се крда у то време окупљају.[3] Велики кудуи нису територијалне животиње. Крда женки се крећу на површини од око 4 km², а простори на којима обитавају различита крда женки се некада преклапају. Крда мужјака се крећу на површини од око 11 km² и по правилу се на њима налазе 2 или 3 крда женки.[3] Женке обично живе у малим групама од 6 до 10 одраслих женки са њиховим потомцима, али понекад живе у групама које имају и до 20 јединки. Мужјаци кудуа некад формирају мале групе, али чешће живе као самци. Мужјаци самци се прикључују крдима женки само у време сезоне парења (април-мај у Јужној Африци).[6]

Мужјаци великих кудуа нису увек агресивни једни према другима, али понекад долази до борби између мужјака, нарочито када су мужјаци сличне величине и грађе. Мужјаци кудуа се боре тако што укрштају рогове. Доминација је успостављена када један мужјак стане у побочни положај.[7] У ретким случајевима борба може да доведе до смрти оба мужјака, када им се рогови запетљају толико да не могу да се ослободе.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Популација великог кудуа у северним крајевима ареала је опала као последица прекомерног лова и уништавања станишта. Ипак, на црвеној листи Међународне уније за заштиту природе наведени су као врста која није угрожена. Другорочни опстанак великог кудуа на слободи није угрожен, јер је популација у другим областима и даље велика.[1] Велики куду добија одговарајућу заштиту од јужне Танзаније до Јужноафричке републике. Велике популације живе у парковима и резерватима природе као што су: Национални парк Етоша, Национални парк Руаха, Национални парк Кругер (11.200 – 17.300)[8] итд. Велики број великих кудуа живи на приватним фармама у Јужној Африци, нарочито у Намибији, Зимбабвеу и Јужноафричкој републици, где су популарни међу ловцима на трофеје.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Tragelaphus strepsiceros База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ а б в г д Oddie, Bill. (1994). "Wildlife Fact File".
  3. ^ а б в Tragelaphus strepsiceros © Brent Huffman, www.ultimateungulate.com
  4. ^ а б Nersting, L. G.; Arctander, P. (2001). „Phylogeography and conservation of impala and greater kudu”
  5. ^ African Wildlife Foundation (n.d.) Kudu. (језик: енглески)
  6. ^ „The Kudu”. African Wildlife Foundation. 
  7. ^ „Information About the Greater Kudu”. The Nature Conservancy. Архивирано из оригинала на датум 09. 03. 2016. Приступљено 09. 04. 2017. 
  8. ^ „Biodiversity Statistics: Most recent estimates (2010-2011)”. SANParks: Kruger National Park. Приступљено 27. 07. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]