Велики куду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики куду
Male greater kudu.jpg
Tragelaphus strepsiceros (female).jpg
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Породица: Bovidae
Потпородица: Bovinae
Племе: Strepsicerotini
Род: Tragelaphus
Врста: T. strepsiceros
Биномијална номенклатура
Tragelaphus strepsiceros
(Pallas, 1766)
Подврсте

     T. s. cottoni      T. s. chora      T. s. strepsiceros

Tragelaphus strepsiceros.png
Ареал велике куду антилопе
Синоними

Велики куду (Tragelaphus strepsiceros) је шумска антилопа, која насељава велике делове Источне и Јужне Африке. Ареал великог кудуа је велики, али у већини области које насељава густина насељености је мала. Мала густина насељености је последица смањења станишта, крчења шума и криволова.[2] Велики куду је једна од две врсте антилопе познате под именом куду, друга је мали куду (Tragelaphus imberbis).

Опис[уреди]

Глава мужјака великог кудуа

Боја крзна великог кудуа варира од смеђег/плавкасто сивог до црвенкасто смеђег. На крзну трупа се налази између 4 и 12 вертикалних белих пруга. Боја главе је по правилу тамнија од боје крзна остатка тела, а између очију се налази бела пруга.[2]

Код врсте је присутан полни диморфизам. Мужјаци великог кудуа су већи од женки и оглашавају се много чешће. Мужјаци за разлику од женки имају велику браду од браде дуж грла, а оба пола имају гриву. Мужјаци за ралику од женки имају велике увијене рогове. Рогови младим мужјацима почињу да расту између шестог и дванестог месеца живота. Увијају се први пут када мужјак напуни две године, а око 6 године рогови имају 2,5 увоја, понеки мужјаци имају и 3 увоја.[2]

Велики куду је једна од највећих врста антилопе. Мужјаци теже између 190 и 270 kg, а највећа забележена тежина је 315 kg, у раменима достижу висину од 160 cm. Уши великог кудуа су велике и округле, а ноге дуге. Женке теже између 120 и 210 kg, у раменима достижу висину од 100 cm, за разлику од мужјака немају рогове, браду и белу пругу између очију. Дужина тела са главом је између 185 и 245 cm, а дужина репа између 30 и 55 cm.[3]

Подврсте[уреди]

У прошлости су биле признате 4 подврсте, али од недавно, на основу разлика у боји, броју пруга и дужини рогова признају се три подврсте:[4]

Ову класификацију подржава објављена студија, у којој је утврђена генетска разлика између једног примерка из северне Кеније (T. s. chora) и неколико примерака из јужног дела ареала између Танзаније и Зимбабвеа (T. s. strepsiceros). У овој студији није тестиран ни један примерак из подврсте (T. s. cottoni).[4]

У књизи Гроувса и Граба „Таксономија унгулатних сисара” (енгл. "Ungulate Taxonomy"), објављена је ревизија свих врста и подврста унгулатних сисара. Род Tragelaphus је подељен у 4 нова рода, Tragelaphus (бушбак, ситатунга, бонго, њала, и планинска њала), Ammelaphus (мали куду), Strepsiceros (велики куду) и Taurotragus (еланди). Врста велики куди је у овој књизи подељена на четири врсте на основу генетских и морфолошких разлика (разлике у боји крзна и облику рогова). Свака врста је у прошлости била признавана као подврста, Strepsiceros strepsiceros (кејпски куду), Strepsiceros chora (северни куду), Strepsiceros cottoni (западни куду) и Strepsiceros zambesiensis (замбезијски куду), који није опште признат ни као подврста. Иако ова алтернативна таксономија није опште призната, прихваћена је у књизи „Приручник сисара света” (енгл. "Handbook of the Mammals of the World").

Распрострањеност[уреди]

Велики куду у Националном парку Адо

Ареал великог кудуа се простире од Етиопије, Еритреје, Џибутија, Сомалије, Кеније и Танзаније на истоку, до Чада и Централноафричке републике на западу и Замбије, Анголе, Намибије, Боцване, Зимбабвеа, Малавија, Мозамбика, Свазиленда и Јужноафричке републике на југу.[5] Велики куду је пренет у малом броју у Нови Мексико, али није пуштен у дивљину.

Станиште[уреди]

Станишта су им шуме са жбунастом вегетацијом (велики куду је један од ретких великих сисара који воли живот у насељеним областима – у шумама са жбунастом вегетацијом и жбуњацима, на напуштеним пољима и деградираним пашњацима у брдима и планинама).[1] Повремено се спуштају у равнице у којима постоји велика површина под жбуњем, али по правилу избегавају отворене просторе да би избегле да постану плен грабљиваца. Хране се лишћем, травом, изданцима, и повремено корењем и плодовима (нарочито поморанџама и тангеринама).[2]

Понашање[уреди]

Женке виликог кудуа и две импале на појилу у Намибији

Током дана велики кудуи по правилу нису активни и траже заклон под крошњама дрвећа, нарочито у време великих врућина. Пију и хране се рано ујутро и касно поподне, до воде долазе на појилима или из корења и луковица које имају велику концентрацију влаге. Иако углавном живе у једној области, у време суша могу да пређу велика растојања да би дошли до воде, у јужној Намибији где је вода релативно ретка прелазе велике површине у кратком периоду времена.[2]

Крдо великих кудуа у Националном парку Руаха у Танзанији
Женка у скоку у Резервату природе Цвалу Калахари у Јужноафричкој републици

Животни век великих кудуа је од 7 до 8 година у дивљини и до 23 године у заточеништву. Понекад су активни 24 часа дневно. Крда се распршују у време кишне сезоне када постоји обиље хране. Током сезона суша, постоји мала површина где је храна расположива, тако да се крда у то време окупљају.[3] Велики кудуи нису територијалне животиње. Крда женки се крећу на површини од око 4 km², а простори на којима обитавају различита крда женки се некада преклапају. Крда мужјака се крећу на површини од око 11 km² и по правилу се на њима налазе 2 или 3 крда женки.[3] Женке обично живе у малим групама од 6 до 10 одраслих женки са њиховим потомцима, али понекад живе у групама које имају и до 20 јединки. Мужјаци кудуа некад формирају мале групе, али чешће живе као самци. Мужјаци самци се прикључују крдима женки само у време сезоне парења (април-мај у Јужној Африци).[6]

Мужјаци великих кудуа нису увек агресивни једни према другима, али понекад долази до борби између мужјака, нарочито када су мужјаци сличне величине и грађе. Мужјаци кудуа се боре тако што укрштају рогове. Доминација је успостављена када један мужјак стане у побочни положај.[7] У ретким случајевима борба може да доведе до смрти оба мужјака, када им се рогови запетљају толико да не могу да се ослободе.

Угроженост[уреди]

Популација великог кудуа у северним крајевима ареала је опала као последица прекомерног лова и уништавања станишта. Ипак, на црвеној листи Међународне уније за заштиту природе наведени су као врста која није угрожена. Другорочни опстанак великог кудуа на слободи није угрожен, јер је популација у другим областима и даље велика.[1] Велики куду добија одговарајућу заштиту од јужне Танзаније до Јужноафричке републике. Велике популације живе у парковима и резерватима природе као што су: Национални парк Етоша, Национални парк Руаха, Национални парк Кругер (11.200 – 17.300)[8] итд. Велики број великих кудуа живи на приватним фармама у Јужној Африци, нарочито у Намибији, Зимбабвеу и Јужноафричкој републици, где су популарни међу ловцима на трофеје.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Tragelaphus strepsiceros База података укључује и доказе о ризику угрожености. (енглески)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Oddie, Bill. (1994). "Wildlife Fact File".
  3. 3,0 3,1 3,2 Tragelaphus strepsiceros © Brent Huffman, www.ultimateungulate.com
  4. 4,0 4,1 Nersting, L. G.; Arctander, P. (2001). „Phylogeography and conservation of impala and greater kudu”
  5. African Wildlife Foundation (n.d.) Kudu. (енглески)
  6. „The Kudu”. African Wildlife Foundation. 
  7. „Information About the Greater Kudu”. The Nature Conservancy. 
  8. „Biodiversity Statistics: Most recent estimates (2010-2011)”. SANParks: Kruger National Park. Приступљено 27. 07. 2015. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]