Божидар Петровић (архитекта)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Божидар Петровић
BozidarPetrovic.jpg
Датум рођења (1922-07-15)15. јул 1922.
Место рођења Дићи
Краљевина Југославија
Датум смрти 28. децембар 2012.(2012-12-28) (90 год.)
Место смрти Београд
Србија

Божидар - Божа Петровић (од миља и Божа Кифла, како су га звали због висине и мало погуреног става)[тражи се извор] био је српски архитекта и редовни професор Архитектонског факултета универзитета у Београду. Најзначајнији је по свом доприносу у стварању тзв. „Шумадијског стила“ у архитектури.

Биографија[уреди]

Рођен је 15. јула 1922. у селу Дићи, близу Љига, у тадашњем Качерском срезу.[1] Четворогодишњу основну школу завршио је у месту рођења, a осмогодишњу гимназију у Горњем Милановцу. После демобилизације 1946. год. уписује архитектонски одсек на Техничком факултету у Београду, на коме дипломира 1952. године. Сахрањен је на градском гробљу у Горњем Милановцу, 30.12.2012.[2]

Професионална пракса и просветни рад[уреди]

Од 1952. год. до 1956. год. ради у Енергопројекту као пројектант и конструктор. Од 1956. год. до 1987. год. је на Архитектонском факултету, где пролази сва звања од асистента, доцента, ванредног до редовног професора.

У својој наставничкој каријери предавао је егзактне предмете (Механика, Отпорност материјала и Теорија система).

У вези са овим материјалом објављује:

  • Статика (универзитетски уџбеник са П. Јовановићем, 1963. год.)
  • Елементи опште теорије система (постдипломски курс на A. Ф., 1976. год.)
  • Студија Ентропијске мере диференцијације (1971)
  • Архитектонско пројектовање са аспекта теорије модела (1975)
  • Егзактан приступ архитектонском пројектовању (1975)
  • Планирање и одлучивање (ИАУС)
  • Урбанизација у светлу теорије потреба (са Б. Новаковићем, 1969)
  • Теорија система и информација (1973)
  • Систем и простор (1972)

У току своје наставничке каријере обрађује у форми реферата низ задатака и проблема наставе:

  • Неки проблеми наставе на Архитектонском факултету
  • Питање трансфера факултетске наставе
  • Факултетска настава у новим условима
  • Стање у настави
  • Могућност отварања школе према друштву
  • Универзитет и друштво
  • Ка перманентној едукацији (међународни семинар)
  • Поред наставничког рада руководи израдом више комплексних студија:
  • Студија за урбанизацију насељa "3 километар" у Бору (ИАУС)
  • Студија за "Трећи елеменат" просторног плана СР Србије (ИАУС)
  • Студија за урбанизацију и пројектовање 8 насељa на територији Ел Мулак у Египту (Енергопројект)
  • Студија насељa Жупе Сиринићa - Штрпце (САНУ) са З. Петровићем
  • Студија за обнову и изградњу подручја Копаоник, настрадалог од земљотреса (Влада СР Србије)
  • Студија за изградњу система НС/71 - Нови Сад (ИАУС)

Био је градски архитекта Горњег Милановца крајем прве деценије двадесет првог века.

Дела[уреди]

За више индустријских постројења и фабричких целина дао је урбанистичка и архитектонска решења као што су:

  • Фабрика лекова "Галеника" у Земуну:
    • урбанистичко решење комплекса
    • пројекат погона "Пеницилина"
    • пројекат зграде "Полупогона"
    • пројекат зграде Института
  • Фабрика гуме "Тигар" у Пироту
    • урбанистичко решење комплекса
    • пројекат главне производне хале
    • пројекат управне зграде
    • пројекат главне радионице
    • пројекат магацина сировина и готових производа
    • пројекат котларнице
    • пројекат гардероба и санитарног чвора
  • Идејни пројекат фабрике "Фаграм" у Смедереву
  • Идејни пројекат фабрике "M. Благојевић" у Смедереву
  • Идејни пројекат фабрике гуме на Цетињу
  • Идејни пројекат фабрике гуме у Бихаћу
  • Идејни пројекат фабрике фармацеутских производа у Акри, Гана.

Пројектовао је већи број објеката:

  • Прерада и дорада пројекта TE Колубара, Велики Црљани (са арх. M. Штерић)
  • Стамбене зграде насељa TE Колубара (типове 5, 10, 11, 16, и 18)
  • Већи број стамбених зграда (индивидуалних и колективних)
  • Кафане у Барошевцу, Луњевици и Дићу
  • Мотел у Сјеници
  • Мотел на Руднику
  • Камп насељe са мотелом на Башком Рајцу
  • Хотел у Ваљеву
  • Хотел код манастира Љубостиње
  • Хотел "Грчко-Српска кућa" на Рајцу
  • Викенд насељe у Боки Которској
  • Стамбене зграде, тржнице, школе и џамије за 8 насељa Ел Мулак у Египту
  • Пројекат кућa за настрадало подручје Копаоник
  • Основне школе у: Црљенима, Вреоцима, Оглађеновцу, Пољаницама, Латковићу, Палежници и Моравцима
  • Црквене домове: у Ваљеву (доградња), Оглађеновцу, Славковици и Горњем Милановцу
  • Цркву брвнару за манастир Хиландар на Светој гори
  • Зграда социјалног осигурања у Смедереву (са арх M. Штерић)

За више објеката израдио је статичке прорачуне као:

  • Школа у Подгорици (прој. проф. Б. Несторовић)
  • Административна зграда у Подгорици (прој. проф. Б. Несторовић)
  • Зграда социјалног осигурања Младеновац (прој. проф. З. Петровић)
  • Робна кућa у Косовској Митровици (са П. Јовановићем)
  • Стамбена зграда у Крагујевцу (прој. арх. Славковић)
  • Стамбена зграда у Горњем Милановцу
  • Споменик у Косовској Митровици (прој. арх. Б. Богдановић)

Књиге и текстови[уреди]

Као свој највећи друштвени и културни допринос, сматра своју професионалну и стручну борбу на очувању и транспоновању у модерне моделе кућe нашег наслеђа. У овој тежњи пројектовао је преко 50 кућа које су приказане у књизи "Старе српске кућe као градитељски подстицај - кућe Боже Петровићa".[3] У току овог напора и рада аутор је дао неколико реферата и чланака на ту тему:

  • Један вид заштите наслеђа (Зборник Завода за заштиту споменика културе Србије)
  • Село и његова архитектура (Зборник Матице српске)
  • Ми и наслеђе (реферат поднет на прослави 150 год. Завода за заштиту споменика Србије)
  • Шта да радимо (Зборник Завода за заштиту споменика културе Србије)
  • Наслеђе и савремена архитектура (Зборник Конзерватора Србије)

Изложбе[уреди]

Своје пројекте и изведене објекте аутор је излагао на изложбама у Ваљеву, Ужицу, Зајечару, Горњем Милановцу, Нишу, Крушевцу и Београду као и на Тријеналу светске архитектуре и у Интернационалном салону Архитектуре у Милану 1991. године.

Професионална и друга признања[уреди]

  • Прва награда на међународном конкурсу за фабрику дувана у Бејруту 1955.
  • Захвалница Етнографског музеја
  • Захвалница за стручну помоћ приликом отварања музеја „Таковски устанак
  • Признање општине Штрпце за истраживање насеља жупе Сиринић 1994.
  • Захвалница ИАУС
  • Златна плакета „Таковски устанак“ општине Горњи Милановац
  • Захвалница за организовање музеја Другог српског устанка у Такову
  • Плакета „Ђак каплар“ општине Љиг
  • Национално признање Министарства културе Србије за изузетан допринос националној култури[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Кућа као отисак трајања, Снежана Тошева, Графопринт Г. Милановац. ISBN 86-7432-016-3.
  2. ^ На градском гробљу данас је сахрањен проф. Божидар Петровић Archived 20131208015943 at gornjimilanovac.rs Error: unknown archive URL, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ Старе српске кућe као градитељски подстицај, Божидар Петровић, Графопринт. 2002. ISBN 86-7432-013-9.
  4. ^ Б92 - Документи - Још 50 признања уметницима

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]