Бретања (историјска провинција)

С Википедије, слободне енциклопедије
Бретања
Bretagne  (француски)
Breizh  (бретонски)
Bertaèyn  (гало)
историјска покрајина
Flag of Бретања
Застава
Coat of arms of Бретања
Coat of arms
Мото: нема (дејуре)
Боље смрт, него бесчашће (дефакто)
Химна: нема (дејуре)
Древна земља мојих очева” (дефакто)
ДржаваФранцуска
Највећа насеља
Површина
 • Укупно34.023 km2 (13.136 sq mi)
Становништво (2016)
 • Укупно4,687,381
Демоним(и)Бретонци
Временска зонаCET (UTC+1)
 • Лети (DST)CEST (UTC+2)
ISO 3166 кодFR-E

Бретања (франц. Bretagne, брет. Breizh) јесте полуострво, историјска земља и културна регија на западу Француске, заузимајући западни дио онога што је било познато као Арморика током периода римске власти. Била је независна краљевина, а затим војводство, прије него што се ујединило са Краљевином Француском 1532. као покрајина којом је управљала засебна нација под једном круном.

За Бретању се такође користи и назив Мања или Мала Британија (као супротност Великој Британији, са којом дијели етимологију).[1] Сјеверно од Бретање се налази Ламанш, сјевероисточно Нормандија, југоисточно источна Земља Лоаре, јужно Бискајски залив, а западно Келтско море и Атлантски океан. Бретања заузима површину од 34.023 km².

Бретања је мјесто једне од најстаријих свјетских архитектура, дом Берненеса, тумулуса Сен Мишела и других, који датирају с почетка 5. миленијума прије н. е.[2][3] Данас, историјска покрајина Бретања је подијељена на пет департмана: Финистер на западу, Обале Армора на сјеверу, Ил и Вилен на сјеверноистоку, Морбијан на југу и Атлантска Лоара на југоистоку.

Према попису становништва из 2010, процјењује се да је историјска Бретања имала 4.475.295 становника. Од тога 71 % је живјело у региону Бретања, док је 29 % живјело у департману Атлантска Лоара. Највећа метрополитанска подручја 2017. били су Нант (972.828), Рен (733.320) и Брест (321.364).[4] Бретања је традиционална домовина Бретонаца и једна од шест келтских нација[5][6][7][8], која је задржала посебан културни идентитет који одражава њену историју. Националистички покрет тражи већу аутономију унутар Француске.[9][10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Payne, Malcolm; Shardlow, Steven (2002). Social Work in the British Isles. UK: Jessica Kingsley Publishers. стр. 247. ISBN 978-1-8530-2833-5. 
  2. ^ „Saint-Michel tumulus”. www.megalithes-morbihan.com. Архивирано из оригинала 18. 05. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2014. 
  3. ^ „The world's 10 oldest ruins”Неопходна новчана претплата. The Telegraph. 4. 2. 2016. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 29. 6. 2016. 
  4. ^ „Tableaux de l'économie française, Édition 2020, Villes et communes de France”. INSEE. Приступљено 11. 12. 2020. 
  5. ^ „The Celtic League”. The Celtic League. Приступљено 3. 5. 2011. 
  6. ^ „Festival Interceltique de Lorient 2010”. Festival Interceltique de Lorient. Архивирано из оригинала 12. 6. 2011. г. Приступљено 3. 5. 2011. 
  7. ^ „Official website of the French Government Tourist Office: Brittany”. Us.franceguide.com. Архивирано из оригинала 11. 7. 2011. г. Приступљено 3. 5. 2011. 
  8. ^ Price, Glanville (30. 3. 1986). The Celtic connection. ISBN 9780861402489. Приступљено 3. 5. 2011. 
  9. ^ Sharif Gemie (2007). Brittany 1750–1950 – The Invisible Nation. University of Wales Press. 
  10. ^ „Why Independance ?”. emgann.chez.com. Приступљено 16. 2. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]