Ваљадолид (Мексико)
Ваљадолид шп. Valladolid | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мексико |
Савезна држава | Јукатан |
Становништво | |
Становништво | |
— | 48.973 (2.005) |
Географске карактеристике | |
Координате | 20° 40′ С; 88° 12′ З / 20.67° С; 88.20° З |
Апс. висина | 30 m |
Површина | 945,22 km2 |
Веб-сајт | |
www.valladolid |
Ваљадолид (шп. Valladolid) је град који са налази у мексичкој савезној држави Јукатан. Налази се на југоистоку државе, на полуострву Јукатан, 169 km источно од главног града Мериде, и 158 km јужно од Канкуна. По попису из 2005. има 48.973 становника, а 68.863 у широј градској зони која у себи садржи много мањих комуна а такође и четири мања насеља Попола, Канксоц, Јалкоба и Ксоцен. Име града на мајанском језику је „Саки“.
Историја града[уреди | уреди извор]
Први оригинални град Ваљадолид је основан од стране шпанског конкистадора Франциска де Монтеје (Francisco de Montejo) 28. маја 1543. године, недалеко од данашњег места налажења у лагуни Чок Ха. Због превелике влаге и нездраве климе тадашњи становници су одлучили да се преселе дубље у шуме и 24. марта 1545. године су се доселили на данашње место града. На том простору већ је постојало насеље звано „Заки“ или „Заки-Вал“ у коме су живеле Маје. Шпанци су постојећ куће и храмове порушили и искористили материјал за градњу својих нових кућа. Од једне од пирамида су искористили већ обрађено камење за грађење цркве која још и данас постоји, катедрала Сан Гервасио. И поред побуне Маја Шпанци су остварили своју замисао и са довођењем свежих трупа угушили побуну. Град је добио име по шпанском граду Ваљадолиду, тадашњем главном граду истоимене шпанске провинције и једно време и главном граду шпанске краљевине.
Ваљадолид је 1840. године имао популацију од 15.000 становника. Током 1847. године опет је дошло до сукоба између Маја и Шпанаца. У почетку мајанско незадовољство је било више локално. Сукоб је ескалирао када су Шпанци стрељали виђеније Маје. Вође побуне су били Јацинто Пат из мајанског града Тихосуко и Сесилио Чи из града Ичмула.[1] Првобитно побуна је имала успеха и Шпанци су 14. марта 1848. били присиљени да напусте град и велики број Шпанаца је убијен пре него су се успели извући и потражити заштиту у Мериди. Маје су тиме привремено повратили град али крајем исте године Шпанци су опет заузели Ваљадолид који је остао у њиховим рукама за сво остало време док је побуна трајала.
До почетка 20. века, Ваљадолид је био трећи по реду по величини и економској снази на Јукатанском полуострву (после Мериде и Кампечеа). Данашње становништво је мешавина старих Маја и Шпанаца колонизатора такозваних Креола.
Становништво[уреди | уреди извор]
По попису из 2005. године Ваљадолид је имао 45.868 становника од тога 22.527 мушкараца и 23.341 жена. По статистичким предвиђањима CONAPO-а, Ваљадолид ће до 2011. године имати 54.676 становника.[2]
1895. | 1900. | 1910. | 1921. | 1930. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 1995. | 2000. | 2005. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
4.955 | 4.319 | 4.920 | 5.601 | 6.402 | 8.165 | 9.297 | 14.663 | 28.201 | 29.279 | 34.857 | 37.332 | 45.868 | 48.973 |
Знаменитости града[уреди | уреди извор]
Знаменитости Вањадолида су катедрала из колонијалне ере и велики број крашких јама, (Cenote), природних удубљења која граде језера и у којима се налази извор који их снабдева са водом. У близини града се налазе остаци старих мајанских градова Чичен Ице и Ек Балам.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wright, Ronald (2000). Stolen Continents: Conquest and Resistance in the Americas. Phoenix. стр. 257. ISBN 978-1-84212-104-7.
- ^ „Proyecciones de población CONAPO 1. август 2010”. Архивирано из оригинала 24. 01. 2011. г. Приступљено 19. 05. 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- Веза ка табелама за попис из 2005 (INEGI: Instituto Nacional de Estadística, Geografía e Informática)
- Јукатан у енциклопедији