Возућа
Возућа | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Завидовићи |
| Становништво | |
| — 2013. |  805 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 22′ 49″ С; 18° 21′ 27″ И / 44.380363° С; 18.357397° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Возућа Возућа на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
Возућа је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Завидовићи, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 805 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Сиромашни сељак Јован Мркаљевић је 1937. подигао мост преко Криваје.[1]
Рат 1941–1945.[уреди | уреди извор]
Рат 1992–1995.[уреди | уреди извор]
Возућу су током целог рата држале снаге Војске Републике Српске (постојала је Српска општина Завидовићи), све до 10. септембра 1995. када је на ово већинско српско место извршен напад јединице Ел Муџахид (чије је људство претежно пореклом из арапских земаља), у садејству са 2. и 3. корпусом Армије Републике БиХ. Као последица ратних збивања проценат српског становништва, које је чинило две трећине у предратном периоду, пао је на свега 5%.
Култура[уреди | уреди извор]
У насељу се налази манастир Српске православне цркве посвећен Светој тројици, који је у народу познат као манастир Возућа.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
По попису из 1991. године, простор Возуће подијељен је на двије мјесне заједнице: Возућа и Стог. МЗ Стог (580 ст.) обухвата дио насељеног мјеста Возућа, а МЗ Возућа (4446 ст.) обухвата дио насељеног мјеста Возућа и насељена мјеста: Црњево, Гаре, Хрге, Миљевићи, Осјечани и Вуковине.
| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 47 (5,84%) | 1.305 (66,99%) | 1.414 (73,95%) | 1.069 (98,25%) |
| Муслимани [а] | 736 (91,43%) | 596 (30,59%) | 457 (23,90%) | 1 (0,09%) |
| Југословени | 16 (0,82%) | 18 (0,94%) | ||
| Хрвати | 1 (0,12%) | 6 (0,30%) | 5 (0,26%) | 8 (0,73%) |
| остали и непознато | 21 (2,61%) | 25 (1,28%) | 18 (0,94%) | 10 (0,91%) |
| Укупно | 805 | 1.948 | 1.912 | 1.088 |
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Политика”, 30. јун 1937.
- ^ Завичајно удружење Завидовићана: Возућа је крвљу натопљена[мртва веза], Приступљено 16. 3. 2013.
- ^ „Репортажа: Манастир Возућа”. РТРС. 7. 8. 2011.[мртва веза]
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.