Возућа
| Возућа | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Завидовићи |
| Становништво | |
| — 2013. |  805 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°22′50″ СГШ; 18°21′27″ ИГД / 44.3805658° СГШ; 18.3575802° ИГДКоординате: 44°22′50″ СГШ; 18°21′27″ ИГД / 44.3805658° СГШ; 18.3575802° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Возућа Возућа на мапи Босне и Херцеговине | |
Возућа је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Завидовићи, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 805 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Култура[уреди | уреди извор]
У насељу се налази манастир Српске православне цркве посвећен Светој тројици, који је у народу познат као манастир Возућа.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Рат 1941–1945[уреди | уреди извор]
Рат 1992–1995[уреди | уреди извор]
Возућу су током целог рата држале снаге Војске Републике Српске (постојала је Српска општина Завидовићи), све до 10. септембра када је на ово већинско српско место извршен напад јединица Ел Муџахид (чије је људство претежно пореклом из арапских земаља), у садејству са 2. и 3. корпусом Армије Републике БиХ. Као последица ратних збивања проценат српског становништва, које је чинило две трећине у предратном периоду, пао је на свега 2%.
Становништво[уреди | уреди извор]
По попису из 1991. године, простор Возуће подијељен је на двије мјесне заједнице: Возућа и Стог. МЗ Стог (580 ст.) обухвата дио насељеног мјеста Возућа, а МЗ Возућа (4.446 ст.) обухвата дио насељеног мјеста Возућа и насељена мјеста: Црњево, Гаре, Хрге, Миљевићи, Осјечани и Вуковине.
| Националност[3] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 47 (5,84%) | 1.305 (66,99%) | 1.414 (73,95%) | 1.069 (98,25%) |
| Муслимани [a] | 736 (91,43%) | 596 (30,59%) | 457 (23,90%) | 1 (0,09%) |
| Југословени | 16 (0,82%) | 18 (0,94%) | ||
| Хрвати | 1 (0,12%) | 6 (0,30%) | 5 (0,26%) | 8 (0,73%) |
| остали и непознато | 21 (2,61%) | 25 (1,28%) | 18 (0,94%) | 10 (0,91%) |
| Укупно | 805 | 1.948 | 1.912 | 1.088 |
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Репортажа: Манастир Возућа”. РТРС. 7. 8. 2011.[мртва веза]
- ^ Завичајно удружење Завидовићана: Возућа је крвљу натопљена[мртва веза], Приступљено 16. 3. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.