Дејан Лучић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Лучић
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења (1950-11-15)15. новембар 1950.(66 год.)
Место рођења Београд
ФНРЈ

Дејан Лучић (Београд, 15. новембар 1950) је српски публициста, геополитичар и теоретичар завере.

Детињство и младост[уреди]

Дејан Лучић је рођен у Београду 15. новембра 1950. године. Завршио је Факултет политичких наука Универзитета у Београду, заједно са бившим начелником државне безбедности Јовицом Станишићем, и командантом специјалних јединица државне безбедности Франком Симатовићем Френкијем, са којима је остао дугогодишњи пријатељ.

Књижевни рад[уреди]

Тематика[уреди]

Дејан Лучић се у својим књигама бави тематиком теоријама завере попут масонерије, тајних друштава, Римокатоличке цркве и сл. које представља у својим шпијунско-обавештајним романима.

Лучић о свом пореклу[уреди]

Дејан Лучић наводи да је потомак Јелене-Илке Марковић, која је 11. октобра 1882. године у Саборној цркви у Београду пуцала на краља Милана Обреновића. Овај догађај је познат као Илкин атентат. Лучић тврди и да је потомак војводе Миленка Стојковића из Првог српског устанка. Такође наводи да је његов деда био учесник демонстрација у Београду 27. марта 1941.

Промоције[уреди]

Дејан Лучић је промоције својих књига одржавао у Студентском културном центру у Београду. Прва промоција је била 1999. године, када је представио књигу Исламска Република Немачка. На тој промоцији је поред аутора, говорио и бели маг Лав Гершман. Друга промоција је такође била у Студентском културном центру у Београду, када је представљена књига Кинеска освета.

Промоције у дијаспори[уреди]

Дејан Лучић је одржавао промоције својих књига и у дијаспори.

Он је у српској емиграцији у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама држао промоције својих књига, првенствено књиге Тајне албанске мафије.

Дела[уреди]

Политички рад[уреди]

Дејан Лучић је деведесетих година био оснивач Српског покрета обнове,[тражи се извор], и био је председник градског одбора истог, али је убрзо избачен из партије. Због тога га је Вук Драшковић, председник Српског покрета обнове, у својој књизи Мета, окарактериосао као члана Службе државне безбедности.

Дејан Лучић је дуго прекинуо рад у политици, све до 2011. године, када се у политику вратио као оснивач Српске демократске странке основане у марту 2011. године.

Као дугогодишњи пријатељ Јовице Станишића и Франка Симатовића, појавио се као сведок на њиховом суђењу у Хашком трибуналу 2011. године, где је потврдио да познаје оптужене, и да никада није радио за Службу државне безбедности.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]