Доганица

Доганица
Доганица;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Босилеград
Становништво
— 2011.	28
Географске карактеристике
Координате	42° 23′ 00″ С; 22° 20′ 00″ И / 42.3833° С; 22.3333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1603 m
	Доганица Доганица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака	VR

Доганица је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 28 становника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Доганица живи 44 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (44,0 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 23 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,17.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	284
1953.	291
1961.	262
1971.	236
1981.	155
1991.	80	80
2002.	50	50
2011.	28

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Бугари	44	88,0%
Срби	6	12,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	0
80+	1	0
75—79	1	4
70—74	2	3
65—69	1	6
60—64	2	1
55—59	1	1
50—54	1	1
45—49	2	1
40—44	2	2
35—39	1	0
30—34	1	2
25—29	5	0
20—24	0	2
15—19	0	0
10—14	1	0
5—9	1	1
0—4	1	2
Просек :	44,0	52,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	48	58	57	59	41	28	23

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	10	5	5	1	1	1	0	0	0	0	2,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	21	6	12	3	0
Женски	23	0	12	10	1
УКУПНО	44	6	24	13	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	12	10	0	0	1
Женски	7	6	0	0	0
УКУПНО	19	16	0	0	1
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	1	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	0	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Храм Светог апостола и јеванђелисте Марка[уреди | уреди извор]

Изградња цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка у селу Доганица, започета је 1934. године, благословом блаженопочившег Митрополита скопског Јосифа, а под руководством мајстора Тончета Качарова из села Дукат. Иницијатива за изградњу цркве у овом најудаљенијем селу на крајњем југоистоку Србије покренута је одмах након 1932. године када је срез Босилеградски, са још неколико срезова на југоистоку Србије, био издвојен из Епархије нишке и припојен скопској Митрополији Српске православне цркве.

Након што су завршени грађевински радови 1936. године, почело се са опремањем цркве и припремом за њено освећење, међутим ратна дешавања која су убрзо захватила цео свет па и ове просторе, Други светски рат, зауставили су њено освећење до данас. После 1945. године због сплета неповољних околности у којима је живео наш народ, иако се покушавало да се настави са опремањем и освећењем цркве, није се успело, а зуб времена и неодржавање објекта узимали су свој данак, тако да је сам објекат и у грађевинско-употребном смислу пропадао.

У последњих 18 година Епархија врањска чини велике напоре на обнављању цркава и манастира на целој територији, тако и црква Св. апостола и јеванђелисте Марка у селу Доганица почиње полако да се обнавља, а интензивнији радови отпочињу крајем 2008. године.

Уз помоћ више донатора, а понајвише верујућег народа села Доганице, црква је крајем 2010. године доведена у функционалну намену на радост мештана, не само села Доганице, већ читаве општине Босилеград. Почетком 2011. године отпочело се са опремањем и отклањањем ситних недостатака, како би црква могла да буде освећена. На дан Светог апостола и јеванђелисту Марка - Марковдан и недељу посвећену женама Мироносицама, 8. маја 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, извршио је освећење цркве.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]